29 година од злочина на Коранском мосту

Прије 29 година, на данашњи дан на Малу Госпојину десио се страшан злочин на Коранском мосту у Карловцу гдје је убијено 13 припадника територијалне одбране од стране хрватских паравојних формација. Тим поводом одржан је помен код споменика борцима и жртвама рата деведестих у парку код Градске општине Земун. Организатори скупа били су Завичајни клуб Кордунаша и Удружење бораца Кордуна и потомака 8. Кордунашке НОУ дивизије, бораца ратова ’90- тих и Удружење Логориште.

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се, из касарне „Мекушје“ у касарну „Логориште“, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели “крвави пир” над њима. Тринаесторица су убијени и масакрирани, док су четворица тешко рањени.

Присутне је поздравио предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац и најавио Бору Ерцеговца који је нешто више рекао о догађајима на Коранском мосту.

Страдали су Миле Бабић, Никола Бабић, Васо Бижић, Светозар Гојковић, Божо Козлина, Зоран Комадина, Миленко Лукач, Слободан Миловановић, Миле Пеурача, Небојша Поповић, Милић Савић, Јован Сипић, Милош Срдић. Били су то највећи јунаци Кордуна, како је рекао Боро Ерцеговац, командант касарне Логориште.

– Заједно са још њихових 13 другова, тог злокобног 21. септембра 1991. године оставили су своје породице, оставили простор гдје се није дејствовало да би кренули у помоћ браћи и друговима, малобројним браниоцима касарне Логориште не знајући да ће им то бити посљедњи пут да негдје крену.

– Нисмо имали хране, струје, били смо без љекара – Ерцеговац је подсјетио да су војници под невјероватним условима више од два мјесеца бранили касарну Логориште.

У касарни Логориште се затело 96 војника, а за одбрану је било потребно бар 600 војника уз логистичку подршку.

Група предвођена Михајлом Храстовим – Звонко Крајачић, Игор Брозовић, Велимир Хрвојевић, Бранимир Судац, Тихомир бајац, Драго Јурковић, Ивослав Циндрић, Андрија Горшић, Дамир Паваковић, Тихомир Ердељац, Здравко Хркман, и Перо Мандић који је Србин.

– То су злочинци који су на свиреп начин побили 13 храбрих Кордунаша – наводи Ерцеговац.

Ерцеговац је обавијестио присутне да је у припреми  књига која ће се звати Логориште и Корански мост.

Присутна је била и Анкица Бабић, супруга закланог подофицира ЈНА заставника Николе Бабића на Коранском мосту.

Комеморацији су присуствовали и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта као и предсједник Скупштине општине Земун Мирослав Гајић.

Вијенце су положили делегација СУБНОР-а Града Београда, Удружења Крајишника из Панчева на челу са Милом Боснићем, Завичајни клуб Кордунаша на челу са Слободаном Шарцем, делегација Бораца Кордуна на челу са Слободаном Благојевићем и Удружења Србски Светионик.

Бојана Вучић је прочитала пјесму посвећену страдалима на Коранском мосту.

 

Милош Крнета је такође прочитао своје стихове посвећене Корани и како каже храбрим јунацима Коранског моста.

Наступали су и чланови КУД-а Петрова гора – Кордун.

Боро Ерцеговац је апелаовао на присутне да се укључе у акацију како би се подигао споменик на Бусијама страдалима на Коранском мосту и у касарни Логориште.

У Хрватској опет омаловажавају српске жртве

Док у Србији тугују за страдалим Кордунашима, Хрвати у Хрватској поново омаловажавају српске жртве, па је тако Српско народно веће (СНВ) због противљења хрватских ратних ветерана одустало од данашње комеморације на Коранском мосту код Карловца. Ветерани су навели да је Корански мост за њих симбол „агресије побуњених Срба и великосрпске политике“.

Комеморацији се противе и замјеница жупана Мартина Фурдек Хајдин, као и градоначелник Карловца Дамир Мандић.

Мандић је нагласио да је отказивање скупа „било нужно“ и да комеморативни скуп би послужио као „покушај негирања великосрпске политике која је и довела до страдања припадника ЈНА“.

Мартина Фурдек Хајдин је за Радио Мрежницу изјавила да се Срби 4.10. могу поклонити страдалим Карловчанима „жртвама агресије коју су починили њихови сународњаци за вријеме четверогодишњег атака на наш град“

Текст и фото: Драгана Бокун