80 година од пробоја Јасеновца и побједе над фашизмом

У Свечаној сали Српске академије наука и уметности 24. априла одржана је Свечана академија посвећена Априлском помену невино страдалим жртвама геноцида и обиљежавању 80 година од пробоја логора Јасеновац, 80 година побједе над фашизмом, као и од оснивања Уједињених нација у организацији Института Диана Будисављевић и Музеја ромске културе, уз подршку Историјског одјељења САНУ.

Овом приликом Институт Диана Будисављевић додијелио је почасне грамате за несебичан допринос очувању културе сјећања на страдање дјеце Срба, Јевреја, Рома и антифашиста на територији НДХ од 1941. до 1945. године.

МРАОВИЋ: Јасеновац – империја окрутности

Почасни предсједник Института Диана Будисављевић и преживјели логораш дјечјег логора Јастребарско Гојко Рончевић Мраовић подсјетио је да је 22. априла 1945. године посљeдњих хиљаду голоруких, исцрпљених и до смрти измучених логораша извршило пробој из усташког логора смрти Јасеновац.

– Преживјело их је свега осамдесет. Свјесно су пошли у смрт, у нади да ће макар један преживјели свједочити потоњим генерацијама о невјероватним страхотама и злочинима усташке Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима. У систему усташких логора, на челу са Јасеновцем, почињени су небројени бестијални, најокрутнији злочини, какви нису забиљежени у историји Европе. То су били злочини геноцида, регулисани законским одредбама НДХ и спровођени под чувеним геслом „трећину Срба убити, трећину покрстити, трећину протјерати”, а Јевреје и Роме потпуно уништити.

Мраовић наглашава да оно шта Хрвати нису успјели да изврше у два свјетска рата, покушали су да заврше у периоду од 1991. до 1995. године хрватском агресијом на Републику Српску Крајину у акцијама Бљесак и Олуја које су биле прва етничка чишћења у Европи од краја Другог свјетског рата.

– На територији НДХ било је 47 сабирних и логора смрти. Постоје 84 локалитета гдје је потврђено да је извршен геноцид, пребројано је 2.643 групна злочина, 284 крашке јаме и 84 бунара у које су бацали живе људе и лешеве. Засебна империја окрутности био је концентрациони логор Јасеновац у којем су столовали усташки зликовци – свјетски шампиони бруталности, који су на 57 различитих начина касапили и мучили затворенике. Пакао је исувише блага ријеч за све оно што се дешавало у овом тако кратком, а тако трагичном периоду.

АЦКОВИЋ: Роми страдавали свуда

Проф. др Драгољуб Ацковић, директор Музеја ромске културе, говорио је острадањима ромске дјеце.

– Роми су страдали свуда, не само у логорима. Страдали су и на кућном прагу, у јаругама, страдали су само зато што су били Роми. Подаци казују да је на просторима НДХ страдао велики број Рома, то знамо на основу пописа прије Другог свјетског рата и пописа који је објављен у Бечу 1943. године. Већина њих који су на питање о матерњем језику одговорили, да говоре цигански, није угледала свјетлост дана.

ДАНОН: Почињена недјела вапе за космичком правдом

Данијела Данон, генерални секретар Савеза јеврејских општина Србије, на академији је подијелила потресно породично свједочење о свом дједу, рабину Даниелу Исаку Данону, посљедњем живом рабину у Сарајеву 1942. године. Скривале су га комшије док га усташе нису откриле и депортовале у Јасеновац, гдје је и убијен.

– Не знам гдје му је гроб, ни његове посљедње ријечи, али желим да вјерујем да је отишао са молитвом на уснама. Почињена недјела вапе за космичком правдом. Као што нема световне правде тако нема ни ваљаног одговора на питање: Зашто? Јер сваки покушај тумачења зла јесте бесмислен. Оно што злочиначки наум у свом лудилу поручује, може бити пријемчиво и разумљиво једино њему сличнима. Као што је узалудан сваки покушај тумачења зла, исто је тако узалудно градирати патњу и страхоте тадашњих логора, градирати страх и преживљени ужас, поредити монструозност метода мучења и убијања без обзира на то да ли је у њиховом извршавању било садистичке потребе усташких џелата да убију лично, сопственом руком, или нељудске равнодушности нациста који су „усавршавали” оруђа истребљења, душегупке, гасне коморе, крематоријуме, како би, не прљајући сопствене руке, у једном дану истријебили што више несрећника.

Тања Тулековић: Наша је обавеза да образујемо млађе генерације

Директорка Регионалног центра Спомен подручја Доња Градина Тања Тулековић јавила се путем видеа.

– Наша је обавеза да се сјећамо свих невино страдалих Срба, Јевреја и Рома у систему концентрационог логора Јасеновац у НДХ. Ово је један од начина на који има одајемо почаст. Наша је обавеза да образујемо нове генерације како никада не би заборавили све оне који су убијени. У овим временима када је на сцени историјски ревизионизам управо су важни овакви скупови и ово је наш одговор када кажемо да је доста и да не дамо нашу историју.

ГРАЈФ: „Нео” облици зла настављају пријетити нашој слободи

Специјалиста за изучавање Холокауста Гидеон Грајф каже да стојимо на раскрижју трију великих годишњица – побједом над нацистима, фашизмом и усташтвом, оснивањем УН-а и најважније, 80. годишњице херојског ослобођења посљедњих 1.000 затвореника из Јасеновца.

– Ти људи, без имена и већ осуђени на смрт, нису само затвореници, већ симболи отпора, храбрости и одмазде. Јасеновац је један од најбруталнијих и најзлогласнијих кампова за истребљивање. Као што је већ раније споменуто, више од 57 различитих метода смакнућа и патња је била тако систематска да је избрисала све трагове људскости. Покушајте замислити страх и бол који су срушили све границе и натјерали хиљаде да се боре за властити живот. Тај злочин који је оставио дубоки траг у повијести човјечанства, нажалост није увијек препознат као такав. Умјесто очувања успомена на невине жртве, често су били предмет измјене и порицања.

Грајф упозорава да неонацизам, неофашизам, неоусташтво… нео облици зла настављају пријетити нашој слободи и нашим људским правима.

– Наша борба, стога, није готова. Још је на нама противити се забораву, спријечити да било која жртва буде поново сведена на статистику. Нека овај организациони одбор служи као јасно упозорење и позив на дјеловање да истина никад не би требала бити сакривена, жртве никада минимализиране и да моћ сјећања треба преносити на будуће генерације. Сјећање није само тешко бреме, оно је наш штит, наша одговорност, наша гаранција да се такви ужаси никада не понове.

ГАБОР: Преживјели проносили истину о Јасеновцу

Барак Габор превео је књигу Јасеновац Аушвиц Балкана на јеврејски и тиме је учинио доступном Израелцима из читавог свијета.

– Ово је први пут да на Дан Холокауста нисам у Израелу. Рођен сам у малом мјесту у сјеверном Израелу, званом Кибуц Шомерат. Моја бака је изгубила родитеље Артура и Ризу Адлер и све остале чланове породице у Јасеновцу. Кибуц Шомерат је било прво насеље основано одмах након проглашења независности и успостављања Државе Израел. Оснивачи кибуца су преживјели Холокауст из источне Европе, а скоро сви су изгубили читаве породице у Холокаусту и сами емигрирали у земљу Израел.

– Данас обиљежавамо 80 година ослобођења и мој прадјед Артур Адвел један је од посљедњих 1073 затвореника који није успио дочекати ослобођење. У замјену за друге, само 106 затвореника је преживјело ослобођење. Помислио сам да ако мој дјед није замијенио свој живот с другима, вјеројатно је знао да нема велику шансу преживјети. Имали су договор међу собом. Ко год преживи нека каже свијету што је видио у Јасеновцу. Заправо је замијенио свој живот за сјећање онога што се догодило у Јасеновцу.

Баракова бака Шошана је рођена у Славонском Броду у Хрватској. Када су јој родитељи убијени у Јасеновцу, Шошана Габор је са 20 друге дјеце одведена возом на истребљење у гасне коморе. Међутим, воз је бомбардован, а вагон у којем је била Шошана се одвојио и спасили су их партизани.

Матић: Преживјели су наши хероји

Проф. Светлана Матић се путем саопштења обратила присутнима у име Аустријског-српског културног друштва Вилхелмина Мина Караџић из Беча и у своје лично име. Као један од оснивача СКПД Просвјета и генерални секретар, заједно са другим члановима управног одбора, успјела је да 2014. године у деветом бечком округу, један парк понесе име Диане Будисављевић

– Ми смо остали вјечито дужни Диани Будисављевић, јер је она Јованка Орлеанка 20. вијека, спремна на жртвовање и давање. Друштво на чијем сам челу баштини културу сјећања. Организовали смо, између осталог, трибину посвећену хуманитарки Диани Будисављевић и њеном подвигу. У изради је и изложба посвећена највећој хумнанитарки 20. вијека, која је свој живот заложила у спасавању заробљене дјеце, с обзиром да су логори за дјецу постојали само у Независној Држави Хрватској. Данас треба да се поклонимо свима вама, који сте преживјели терор и хорор усташких злочина. Захваљујемо вам се за храброст, одрицање и вољу да живите и да нашим генерацијама преносите своја искуства, која не смијемо да заборавимо.

ВАСКЕЗ: Јасеновац симбол тоталног уништења

Директор Европског института за истраживање Холокауста и тоталитаризма из Мадрида Карлос Васкез напомиње да од 1941. до 1945. Јасеновац и усташки режим НДХ постају мјесто етничког чишћења Срба, Рома и политичких противника.

– Јасеновац, не заборавимо, није био под нацистичким управљањем већ под локалним фашистичким режимом. Што га је учинило симболом тоталног уништења других. Не заборавимо да је овај дан сјећања не само морална обавеза ослободитељима, већ је и морални отпор. Ја сам дио одбора од 43 шпанска учитеља који су путовали у Хрватску посјетити споменик Јасеновцу. Био је то едукацијски програм који је водио наш Институт. Данас, 80 година касније, одајемо почаст жртвама тако што се присјећамо и дјелујемо како се такво нешто не би поновило.

ФРОЈД: Убијали на садистичке начине

Рабин Мајкл Фројд оснивач Друштва пријатељства Израел – Србија напомиње да је Јасеовац мјесто вођено под фашистичким и посебним режимом Хрватске.

– Јасеновац није био само концентрацини логор, већ клаоница гдје је убијање провођено на начине који се не могу појмити. Већина убијања у Јасеновцу обављало се рукама, ножевима, чекићима и сјекирама. Срби, Јевреји, Роми и политички противници брутално су масакрирани. Често на невјеројатно садистичке начине. Мушкарци су сакаћени, жене су мучене, а дјецу су чак бацали у ријеку Саву или на смрт сасјекли само због тога ко су били. Усташе је водила мјешавина национализма, расизма и религијског фанатизма. Не само да су хтјели убити већ искоријенити. Претварали су убиства у гротескне ритуале, натјецајући се између себе да виде ко ће више жртава измучити у једној ноћи. Стотине хиљада је нестало у Јасеновцу. Десетљећима након рата, сјећање на Јасеновац је замагљено политиком, страхом и намјерним ревизионизмом. Но, историја се не може избрисати, а истина неће бити утишана.

На крају свог излагања Васкез поручује да прича о Јасеновцу није отварање старих рана. Већ причање истине, одавања почасти жртвама и учења о болним лекцијама историје.

ТОРЕСЕН позива чланове породица страдалих у логорима у Норвешкој да посјете гробове

Историчар, носилац одликовања Милош Обилић за храброст Републике Србије, бивши гардиста Кнут Фловик Торесен сматра да је режим у НДХ био један од најужаснијих режима у модерној европској историји

– Геноцид који је почињен од стране усташа над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ није био ограничен само на географско подручје НДХ. Затвореници су слани из Јасеновца у друге државе, укључујући и моју, Норвешку. 1.700 затвореника дошло је у Норвешку преко Јасеновца. Можда нису сви били Срби, била је и мала група Рома. Роми и Срби су једини народи који су послани у Норвешку умријети на основу њихове етничке припадности. У логорима у Норвешкој, посебно прве године, стопа смртности затвореника била је до 80%. То је огромна бројка.

Торесен каже да њихову Фондацију Крвави пут контактирају породице из Србије, али и других балканских земаља како би у Норвешкој пронашли гробове својих страдалих.

– Већину времена им можемо помоћи. Такође, их позивамо на Дан ослобођења Норвешке, 8. маја, када би могли посјетити те гробове и одржати службе. Најважније је очувати сјећања и сачувати истину, али и довести чланове породица до гробова својих ближњих гдје могу пронаћи мир проналажењем гроба.

ЛАЗАРЕВИЋ: Теорија интерпретације поштује материјалност прошлости

Проф. др Драгана Лазаревић говорила је о теорији која дозвољава оно што се данас дешава у свијету науке – тешка, бесрупулозна и безочна ревизија српске колективне трауме која се претвара у лицитацију бројева.

– Критичко врједновање прошлости је у посљедњих 30 година резултирало огромном праксом интерпретације историје, гдје се насљеђе и култура сјећања измјештају из материјалне сфере у сферу идеја. Као да материјални докази нису ништа друго него једна измишљена ствар. То је опасна теорија и метод. Зато што једна од најболнијих тачака у нашој националној историји и клективне свијести Јасеновац и страдање људи чије кости нису до краја извађене из земље и сахрањене, доводе у питање, као да не постоје или нису важне. Ако се наша колективна патња на такав начин из сфере материјалног измијешта у сферу некаквих идеја, шта би то значило ако то дозволимо. Ми заправо отварамо врата да се нешто слично понови и у будућности. Критична теорија се залаже за одвојеност од материјалног. Формирала сам теорију интерпретације која покушава да фокусира интерпретацију прошлости тако што ће поштовати њену материјалност. Прецизније дефинише насљеђе и његову историјску позадину на вјеродостојан начин, који дозвољава да се гласови у прошлости доведу у раван која ће остати константа.

ГАЛАСО: Степинца предложили за павелићевог насљедника

Историчар са Универзитета Удине из Италије Мирко Галасо говорио је путем видео поруке о улози Алојзија Степинца.

– Степинац је добро познавао идеју братства и јединства јер је волонтирао на Солунском фронту, али 1941. за Степинца је 1918. била нешто далеко. 1930 године када је био рукоположен за свештеника Степинац се заклео на вјерност краљу Александру од Југославије који је био највећи промитер и најславнија жртва те велике и тако скупе идеје, а која је била његова капитална грешка. Успостављањем диктатуре на крају спала је разлика између Хрвата и Срба. Степинац никада није одбио улогу усташког викара, остајући све до краја рата најутицајнија политичка личност државе чији је циљ био освета југословенској идеји. Остаје нам питање колико је Степинац био свјестан онога што се дешавало код њега? Историчар Томашевић покушавши да одбрани Степинца тврди да је његово одушевљење према Павелићу трајало само мјесец дана, чак и да је то истина, то значи да је све добро знао и то од самог почетка. Онда би радознали посматрач могао да се упита да ли је Степинац учинио нешто добро. Њему се приписује нека урота заједно са другима у спасавању око 1.000 Јевреја, али и то се догодило у позадини комплетног уништавања јеврејског и ромског живља у НДХ, те геноцида над стотинама хиљада Срба и присилног покатоличавања 260.000 православних хришћана. Степинац јесте понекад отворено критиковао усташки режим, али како су примијетили италијански историчари, то се десило након 1943. када је усташки пораз био на видику. Чак су га усташе предоложиле за насљедедника Павелића 1945.

Пројекција документарног филма 33 анђела

Програм је завршен видео поруком и приказивањем документарног филма 33 анђела, аутора Бранка Димовића Димеског, српског редитеља који живи и ради у Норвешкој. Филм потресно приказује судбине српске дјеце из Јасеновца која су депортована на робовски рад у нацистичке логоре у Норвешкој.

Зоран Кнежевић добитиник грамате

Овом приликом почасну грамату, између осталих, је примио и предсједник САНУ академик Зоран Кнежевић који каже да му је драго што је домаћин оваквог скупа јер је и сам потомак јасеновачких жртава.

Академији је присуствовао и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

 

Текст и фото: Драгана Бокун