80 година од заборављеног геноцида над Србима у банијском Трокуту
Поводом 80. Годишњице од страдања Срба Банијског трокута 06.10.1944., у порти цркве Св.Николе у Меминској служио је Госп. Славиша Симаковић, протојереј-ставрофор Костајничко-Дубичке парохије молитвени помен и сјећање у присуству групе потомака жртава. Након молитве и бесједе Госп. Симаковића, присутнима се обратио Милинко Симић и рекао да је прошло 80 година од злочиначке акције од 06.10.1944., када су усташке моторизоване постројбе „Брзи Склоп“ из Јасеновца у садејству локалних усташа и усташа са Дубичких Кречана изненада напале цивилно становништво 17 трокутчанских села: Живаја, Шаш, Словинци, Костреши, Папићи, Јасеновчани, Чапљани, Побрђани, Меминска, Раусовац, Доњи и Горњи Храстовац, те српске дијелове села Тимарци, Утолица, Мрачај, Церовљани, Новоселци.
Усташким обручем Дубица-Костајница-Суња-Дубица био је опкољен Трокут. Усташка акција под радним називом „Опколи, обори,закољи“ планирана је дуго са властима НДХ. Тог дана на кућном прагу заклано је и убијено или одведено у логор Јасеновац или у логор Дубичке/Баћинске Кречане, Стазу и др. мјеста око 1.200 жена, дјеце и стараца. Усташе су сакупиле и Козарачку дјецу. Већи дио Срба из „Трокута“ успио је да пређе жељезничку пругу у Горњем Храстовцу и да се спаси уз помоћ Партизана који су пресјекли усташки обруч.
Најжешћи сукоб између Партизана и Усташа догодио се код села Кострићи. Након покоља, опљачкана је стока и организован одвоз остале покретне имовине од стране усташа и хрвата из околних села. Пљачком су се редовно снабдјевале оружане снага НДХ. Послије пљачкаша, ишле су две групе усташа, прва је бензином полијевала куће и помоћне објекте а друга палила. Спаљено је око 1500 кућа и нешто више од тог броја помоћних објеката. Уништено је 6 школа, 3 трговине и 2 цркве. Иза овог крвавог усташког пира у српском дијелу Банијског трокута остала су само згаришта. Овај усташки злочин имао је по данашњим стандардима обиљежје геноцида и етничког чишћења .Симић је појаснио дефиницију: „Шта је геноцид“. Додао је даље да су крајем септембра 1944. усташе из Јасеновачког логора у „Акцији Црквени Бок“ прешле преко Саве и опколиле села Црквени Бок, Ивањски Бок и Стрмен и убијају 200 српских цивила а већи део становништва одводе у логор Јасеновац.
Главни мотив напада је пљачка, уз изговор да се из тих мјеста планира четнички напад на логор Јасеновац. Раније, у Слабињи је 16.12.1943. заклано 96 жена и дјеце. У Утолици је 05.01.1944. убијено и спаљено 112 становника Новалића косе. У јануару 1945 усташе су поклале и запалиле преко 20 жена, дјеце и болесника у Горњем Храстовцу. Ово нису коначни подаци о страдању Српског народа у Трокуту. Симић је даље напоменуо, да се по оснивању НДХ приступило кампањи истребљења Срба по већ припремљеном плану који је осмишљен у граду Сијени у Италији још 1936. а све ради стварања „чистог хрватског животног простора“. У тадашњој НДХ која је покривала Хрватску Бановину (први пут у саставу исте улази и Дубровник са околином), у којој се налазило око 1.925.000 Срба. Настојало се смањити број Срба те с тим у вези донесен је први формално правни темељ казненом законодавству била је „Законска одредба за одбрану народа и државе донета је 17.04.1941.“ На Банији је читавог рата било насиља и убијања Срба. Највише убијених и одведених у логоре било је 1942 и 1944 године.
Козарачка трагедија Банијског народа катастрофално је завршена. Етничко чишћење, како су усташе увјеравале народ сеобом Срба у друга села. У ствари радило се о стварању простора за хрвате и насељавање словенаца у пасивније крајеве Баније. План са словенцима није заживио, али било је насељавања у мањем дијелу Трокута са муслиманима. Возови са словенцима су пропуштени за Србију. Геноцид над Србима планиран је да не буде Срба између Уне и Саве јер је то био најкраћи пут и веза између Баније и Босне.је На почетку сам рекао, додао је Симић. да је планирани злочин од 06.10.1944. осмишљен са штабом Лубурића из Јасеновца и локалним властима уз асистенцију високо рангираног усташе Ј. Бишофа из Загреба.“ Брзим склопом“ командовао је Ј.Матаја из Јасеновачке постројбе. За усташе, кад се сагледа њихов породични профил, долазимо до сазнања да су многи били ожењени и породични људи, многи су имали и дјецу, били су вјерници, католици, разних професија од судената медицине до примитиваца и т.д. Они су убијање људи, сјвесно прихватили и извршавали као свети задатак уз неку очекивану награду. Они су (усташе) на почетку свог ангажовања и давања заклетве провеле по неколико дана на „тенинзима“ код језуита.
Данас, наставио је Симић, окупили смо се као остатак закланог народа да присуствујемо молитвеном помену. Ових дана обновили смо крст од бетона који нас подсјећа на пострадале. Треба поставити натпис. Наша је морална људска и хришћанска обавеза да поштујемо наше жртве. Обавезни смо да одржавамо културу сјећања, на то нас достојанство обавезује. Подсјећамо друге наше Банијце који су силом прилика протјерани да у оквиру своји могућности одржавају гробове својих предака и уређују околиш својих кућа. Мемска је запуштрена и скора сва у шуми. Захваљујем се присутнима који су данас дошли на молитву, посебно Госп. П. Кузмановићу замјенику опћинског начелника Суња и Госп. С. Симаковићу који су дали велики труд око израде бетонског крста, видимо се на годину закључио је Симић.
Присутни су се сагласили да треба уредити порту цркве Св.Николе и парохијални дом првом згодном приликом.
Забиљежио: Миле Крајишник
Преузето са: Банија онлајн
