Савез крајишких удружења обележио славу и Дан Републике Српске

Савез крајишких удружења је по осми пут био домаћин обележавања славе и рођендана Републике Српске 10.01.2024. године у амфитеатру СПЕНС-а у Новом Саду. “Република Српска је настала као нужност тренутка, као одговор на јаму и каму, конопац и колац, као право на живот и самопоштовање, настала како самосвјест и поука из историјских токова прекодринских Срба, настала као љубав и завјет праотаца и најбољих синова и кћери. Ми је волимо, а она нас дужи“. Због свега наведног, поштоваоци националног јединства и снаге окупили су се да заједнички обележе “њену битност у нашем постојању“. Свечаност су својим присуством увеличали свештеници Српске православне цркве, представник Представништва Републике Српске у Србији Борислав Максимовић, пријатељи и представници чланица Савеза крајишких удружења.

Почетак свечаности обележиле су химне Републике Србије и Републике Српске у извођењу професорке соло певања Александре Сашке Падров. Након химни, уследило је ломљење славског колача уз молитве и све православне обичаје.

У име српског друштва, које има поредак Бог, породица, домаћин, скупу се обратила председница Савеза крајишких удружења, а уједно организатор и домаћин свечаности Ранка Срдић Милић. Милић је поздравила Републику Српску и захвалила се свим који су дошли да употпуне свечаност:

  • Пошто смо ова два дана провели у Бања Луци, пуни утисака, љепоте и патриотског набоја, решености народа да истраје у ономе што воли и да душмане помери од нас за сва времена. Оно је српско и оно је плаћено великом ценом и то се не сме заборавити. Последња смо брана империјализму и не дамо се. Са овога места поздравићемо родитеље Републике Српске и данашње старатеље. Ми смо се определили, свима су вам врата отворена. Предлажите, шта год имате за наредне године јер то је све наше заједништво, то је коријен наше жеље и наше радости свега што смо прошли заједно. Наша Република Српска је изнад нас, она је наш идентитет и наша љубав. Нас је овде спојила и љубав и потреба. Наша решеност мора бити још јача, морамо бити сложнији у свему, побожнији и решенији, да чувамо оно што нам је највеће достигнуће после Светославља, а то је наша мајчица Република Српска, истакла је Ранка Срдић Милић.

 

Након говора и стихова председнице Савеза Крајишких удружења, у име Удружења Срба из Херцеговине и њихових потомака, скуп је поздравио председник истог Божидар Миловић:

 

  • Хвала братском удружењу Савезу крајишких удружења, које нас позива већ више година да заједно будемо под истим кровом, исте куће. Ми Херцеговци смо братско удружење нашим Крајишницима и заједнички подижемо Републику Српску, хвала им у то име.
  • Шта рећи што није речено за све ове године, шта рећи у покушају да нам узму рођендан, име и презиме, кућу. Ми желимо да то сачувамо, наша жеља је већа од њиховог хтења. Овде се ради о љубави, мајке према детету и детета према мајци. Данас је доста младих који су рођени у Републици Српској и који је доживљавају као своју мајку и јако су поносни на њу. Захваљујући младима, који у великом броју долазе из Херцеговине овде да студирају и окупљају се у великом броју у нашем удружењу, али Републику Српску носе у свом срцу, Република Српска ће бити вечна, као што нам је вечна и Србија.

У име Представништва Републике Српске у Србији, установе која има интерактивну улогу између Републике Српске и Републике Србије, присутнима се обратио стручни сарадник Борислав Максимовић и поздравио организаторе и манифестацију:

 

  • Данашње окупљање има посебан значај јер прослављамо 9. јануар, Дан Републике Српске, датум који представља снажан подсетник на историјске тренутке и тешкоће са којима се овај народ сусретао на путу до слободе и државе. Дан Републике Српске је симбол храбрости и одлучности српског народа у Босни и Херцеговини да одбрани свој идентитет и културну баштину. Овај дан је прилика да се сетимо свих оних који су својим жртвама, одважношћу и преданошћу, допринели стварању и очувању Републике Српске. Овај дан такође, подсећа на важност дијалога и сарадње између Републике Српске и Србије. Кроз заједничке напоре ми јачамо везе које нас спајају, градећи мостове између српског народа са обе стране Дрине. Овај дан нас подсећа на важност и нужност очувања и јачања тих веза ради опстанка и боље будућности.
  • Посебну и дубоку захвалност Представништво Републике Српске у Србији изказује градским властима у Новом Саду и Покрајинској Влади на подршци коју су давали свим пројектима Представништва Републике Српске у Србији. Нека ова сарадња буде инспирација за будуће активности које ће продубити везе између нашег народа и допринети јачању сарадње. Рад завичајних удружења и Покрајине представља конкретан допринос овим односима и захваљујемо се свим члановима који својим ентузијазмом и пожртвованошћу чувају пламен наше кутлуре и традиције. Нека ова свечаност буде подстрек за даље заједничко удруживање, изградњу пријатељства и јачању веза између Републике Српске и Србије, истакао је Максимовић.

Свечаном скупу се обратио и овогодишњи кум славе Никола Вукелић:

  • Република Српска Крајина је једна непреболна рана на души и у срцу сваког Србина, али како је Република Српска Крајина рана, тако је Република Српска мелем на тој рани. Део Крајине живи у Републици Српској. Двадесети век је био трагичан за српски народ по многим питаљима. Да да Бог, наше молитве и Свети Стефан да двадесет и први век буде век уједињења српског народа и да Република Српска и Србија постану и формално једна држава. Треба бити само стрпљив и паметан и чекати погодан моменат да се то оствари.

 

Следећи кум је Дејан Лисица који је овом приликом преузео кумство за следећу славу.

Здравицу је одржао првак Србије у здравичењу Драгиша Симић, а у културно-уметничком делу програма учествовали су народни гуслар Петар Мишевић, вишестрани уметник Вељко Љуштина који је свирао гајде и дипле, песник Горан Вид Лакић и братско-сестрински двојац “Пркос“ Вања и Ђорђе Туропољац.

 

 

 

                                                                                                    Новинар Српског кола

 

                                                                                                            Драгана Шиповац

Нема коментара

Напишите коментар