Министар здравља у Влади Републике Србије најављује много ефикаснији систем доступан свим грађанима

Златибор Лончар: Запослили смо 55.000 људи у здравству – на реду је велики обрачун са листама чекања!

Златибор Лончар, министар здравља у Влади Републике Србије, води бригу о ономе што је сваком човјеку у овој земљи најважније – о нашем здрављу и болницама у којима се лијечимо. Сви добро памтимо времена када су нам чекаонице биле оронуле, а апарати старији од љекара који на њима раде. Данас је слика другачија; готово да нема мјеста у Србији гдје није нешто изграђено, обновљено или гдје није стигла нека нова машина за коју смо до јуче мислили да постоји само у богатим земљама. Држава је одријешила кесу, јер је јасно да без јаког здравства нема ни јаке државе.

Ипак, народ најбоље зна да зидови и машине, колико год нови били, нису све. Сваког домаћина занима оно основно: колико ћу чекати на преглед, хоће ли сутра имати ко да ме лијечи ако нам млади љекари оду преко границе и да ли ће сиромах и богат имати исту његу. Ово нису политичке приче, већ питања која свакодневно чујемо у комшилуку и на улици. У разговору за Српско коло министар Лончар, искрено и без увијања, прича шта је урађено, гдје још шкрипи и како ће наше здравство изгледати у наредном периоду.

У више наврата сте истицали да је здравствени систем Србије данас инфраструктурно најјачи у посљедњих неколико деценија. Који су конкретни параметри који то потврђују?

– Здравствени систем Србије данас јесте инфраструктурно најјачи, у последњих неколико деценија посматрано, пре свега због рекордних улагања, што је омогућило снажан инвестициони циклус у здравству. Али не само инфраструктурно, већ, рекао бих, у целини. И то није само моја оцена, то су чињенице. У последњој деценији изграђен је или темељно реконструисан велики број болница, клиничких центара и домова здравља, више од 150 здравствених установа, чиме је значајно обновљена физичка инфраструктура система. Паралелно са тим, здравствене установе опремљене су савременом медицинском технологијом – од нових CT и MR до линеарних акцелератора – што је унапредило дијагностику и лечење најтежих болести.

Све је то лијепо, али грађевине су само једна страна приче. Да ли ми имамо адекватну медицинску опрему и ко ће у тим новим болницама лијечити народ?

– Набавили смо и неке од медицинских апарата последње генерације, попут Х или Гама ножа, које нисмо имали, због чега смо наше пацијенте слали на третмане у иностранство. Наш здравствени систем је додатно ојачан дигитализацијом здравства кроз увођење електронских рецепата, електронских картона и упута, еБоловања, еЛабораторија, што је значајно повећало ефикасност и доступност здравствених услуга. Уз модернизацију инфраструктуре, радимо интензивно и на јачању кадровских капацитета нашег здравства. Ми смо, од 2014. године до данас, у здравственим установама широм наше земље запослили близу 55.000 здравствених радника! Даље, покренути су и програми запошљавања најуспешнијих дипломаца медицинских факултета, запослили смо више од 5.000 најбољих младих лекара и медицинских сестара и техничара, покренули и системски повратак медицинских стручњака из иностранства, кроз рад Канцеларије за сарадњу са дијаспором, преко које се у земљу вратило више од 300 медицинара. Све то заједно, улагања у инфраструктуру, медицинску опрему, кадровско оснаживање, све је то заједно допринело напретку и развоју здравственог система Републике Србије.

Здравство је један од најскупљих система државе. Да ли је садашњи модел финансирања дугорочно одржив?

– Здравствени систем је по својој природи дефинитивно један од финансијски најзахтевнијих система сваке државе, јер развој и напредак медицине као и старење становништва континуирано повећавају трошкове лечења. Садашњи модел финансирања у Србији, заснован на комбинацији обавезног здравственог осигурања и буџетске подршке државе, обезбеђује стабилност система и омогућава значајна улагања у инфраструктуру и опрему. При томе, морате имати на уму да наш модел финансирања здравства омогућава да третман на Гама ножу, уколико му је потребан, односно медицински индукован, користи и осигураник из Прешева једнако као и неки богати привредник са Врачара. Дакле апсолутно све услуге, на свим медицински апаратима, у свим установама, подједнако су доступне свим грађанима, без обзира на њихов социјални статус, материјално богатство и слично.

То што кажете да и обичан човјек и богаташ имају исти третман звучи праведно, али све то неко мора да плати. Колико наш здравствени систем заправо зависи од снаге саме државе и политичке стабилности коју имамо?

– Морам истаћи и то да је све у директној вези са економском ситуацијом у земљи. Просто, онда када држава напредује, развија се, подиже стандард грађана и квалитет здравствених услуга, њихова доступност и све друго је у експанзији. У супротном, нема ни напретка здравственог система. Видели сте током протекле, 2025. године, када су неодговорни појединци чинили све да наша земља стане, па смо уместо рада и напретка имали блокаде, паралисање градова и институција, да није могуће остварити планирани напредак, ни у једној области, па ни у здравству. Срећом, то време је иза нас, и сада Србија поново пуном снагом, уз државничко вођство председника Вучића, иде напред.

Одлазак младих љекара и медицинских техничара годинама је осјетљива тема. Да ли је тај тренд заустављен или само успорен?

– Одлазак здравствених радника је деценијама био један од највећих изазова нашег здравственог система, али последњих година тај тренд је значајно успорен, рекао бих, и добрано заустављен. Много је генерација одрастало уз чувену изреку „Најбољи одоше, неће имати ко да нас лечи”. А данас више није тако. Успели смо да тај тренд преокренемо, и данас имамо масован повратак медицинара.

Постоји ли јасан план генерацијске смјене у здравству?

– Рекао сам већ, од 2014. године у здравственом систему Србије запослено је близу 55.000 здравствених радника, док је истовремено одобрено близу 20.000 специјализација, што је створило јасну перспективу професионалног развоја за младе лекаре. Посебно је важан Програм запошљавања најуспешнијих дипломаца медицинских факултета, који омогућава да најбољи млади лекари одмах након студија добију посао у здравственим установама широм Србије. То је сада већ целих 8 година системски механизам којим држава Србија свој најбољи кадар, дипломце медицине са просеком 10 и оне близу 10, задржава у земљи, омогућавајући на тај начин прилив најквалитетнијих стручњака у здравствене установе широм земље, на којима ће почивати здравство наредних деценија.

Листе чекања су и даље главна бољка и извор незадовољства грађана. Постоји ли рок у којем ће оне бити сведене на прихватљив европски просјек и који је план државе да се то коначно ријеши?

– Став државе је јасан – листе чекања у здравству морају бити системски решене, јер право на правовремену дијагностику и лечење мора бити доступно сваком грађанину. Управо зато у претходним годинама значајно су повећана улагања у здравствени систем, пре свега у нову медицинску опрему, јачање кадрова и проширење болничких капацитета, како би се смањио притисак на здравствене установе. Истовремено се ради на бољој организацији система и дигиталном праћењу листа чекања, што омогућава да се ресурси распоређују ефикасније и да пацијенти брже долазе до прегледа и операција.

Да ли већ имамо примере где је тај системски приступ дао резултате и где су листе чекања значајно смањене или потпуно укинуте?

– Држава је у претходном периоду већ показала да се системским приступом листе чекања могу решавати, па су у појединим сегментима здравства оне већ значајно смањене или практично укинуте. Пре свега, листе чекања за операцију катаракте, CT, као и листе чекања за кардиолошке интервенције и уградњу стентова, у великој мери су решене кроз додатне операционе програме и бољу организацију рада клиника.

Када говоримо о најтежим случајевима, попут операција кука и колена које су годинама биле симбол чекања, каква је ту ситуација данас?

– Такође, увођењем нове опреме и бољом организацијом рада у великом броју установа скраћено је чекање на операције кука и колена, што је дуго представљало један од највећих изазова система. Наравно да нисмо задовољни како листе чекања за ове операције данас изгледају, али су, чињеница је и то, вредним радом лекара и бољом организацијом оне преполовљене у протеклих годину и по.

На основу ових помака, верујете ли да Србија објективно може да стане раме уз раме са ЕУ и да листе чекања постану прошлост у свим областима?

– Управо ова искуства показују да је проблем листа чекања решив када се истовремено улаже у кадрове, опрему и организацију здравственог система. Зато је циљ државе да у наредном периоду исти модел примени и на друге области медицине, како би листе чекања постале изузетак, а не правило у здравственом систему Србије.

Пандемија је била највећи тест за здравство у овом веку. Колико је она оставила трајне последице на наш систем и како данас, са ове дистанце, гледате на тај период?

– Пандемија ковида-19 оставила је дубок траг на све области друштва, посебно на здравствене системе широм света, али је истовремено донела и важне поуке које су значајно утицале на даљи развој и организацију здравства. Србија је у том периоду показала висок степен институционалне спремности и са правом се често наводи као пример ефикасне организације здравственог система у кризним условима. Ми сви колективно имамо кратко памћење, па заборављамо како је Србија тада била земља лидер хуманости, јер је донирала вакцине земљама у окружењу, и отворила своје границе за све становнике земаља из региона, који су у великом броју долазили у Београд и друге градове да приме вакцине.

Многи су били скептични када је почела градња потпуно нових болница усред кризе. Шта је то значило за наш капацитет да издржимо притисак вируса?

– У рекордно кратком року изграђене су три нове ковид болнице – у Батајници, Крушевцу и Новом Саду, чиме су значајно проширени болнички капацитети и омогућено да здравствени систем издржи огроман притисак током најтежих таласа пандемије. Истовремено, Србија је била међу првим земљама у Европи која је обезбедила више различитих вакцина против ковида-19, омогућивши грађанима брзу и масовну имунизацију.

Које су то најважније поуке које смо извукли и како ће оне суштински променити начин на који ће наше здравство функционисати у будућности?

– Пандемија је показала колико су важни снажна здравствена инфраструктура, развијена логистика и јак систем јавног здравља, али и колико је важно улагати у медицинске кадрове и савремену опрему. Управо на тим искуствима данас се гради будући модел здравственог система – флексибилнији, технолошки напреднији и спремнији да одговори на велике здравствене изазове.

Колико је дигитализација промијенила однос пацијента и система?

– Ефикасни здравствени системи интензивно улажу у превенцију, дигитализацију и ефикасније управљање ресурсима, јер је то кључ одрживости здравства у будућности. Дигитализација већ данас представља један од кључних стубова здравственог система наше земље. Наш циљ је да здравство учинимо бржим, ефикаснијим и доступнијим сваком грађанину, а управо дигитални алати то омогућавају. Увођењем система као што су еРецепт, еУпут, еБоловање и електронски здравствени картон, значајно смо поједноставили процедуре и смањили административно оптерећење како за пацијенте, тако и за лекаре. Зато је дигитализација здравства један од приоритета државе – јер директно значи бољу и квалитетнију здравствену заштиту за све грађане Србије.

Гледајући у будућност, где видите српско здравство за десет година и шта су главни циљеви државе у том периоду?

– План Србија 2030–2035. јасно поставља здравство као један од кључних стубова даљег развоја државе, са циљем да грађани Србије имају модеран, одржив и ефикасан здравствени систем, чије су услуге квалитетне и доступне свим грађанима. Стратегија предвиђа наставак рекордних инвестиција у здравство, уз даље улагање у изградњу и модернизацију болница и домова здравља. Посебан акценат стављен је на најсавременију медицинску опрему, иновативне терапије и лекове, како би пацијенти у Србији имали приступ лечењу по највишим светским стандардима. Важан сегмент плана односи се и на јачање здравственог кадра, кроз наставак запошљавања младих лекара, специјализације. Такође, значајно место има дигитализација здравства, која омогућава ефикасније управљање системом и бржу размену медицинских података. Даље, у фокусу мора бити превенција, односно рано откривање болести и јачање јавног здравља, јер савремено здравство подразумева да се болести спречавају, а не само лече.

Ово је веома амбициозан план. Која је Ваша крајња порука – шта грађани заиста могу да очекују од свог здравства до 2035. године?

– Наша амбиција је јасна – да до 2035. године Србија има здравствени систем који је убедљиво најбољи у овом делу Европе, систем који је одржив, технолошки напредан, кадровски стабилан и у потпуности усмерен на здравље сваког грађанина наше земље.

Када бисте данас морали да издвојите један проблем који Вас највише оптерећује као министра, шта би то било?

– Нисам задовољан резултатима које имамо у области трансплантационе медицине. Напретка има, наравно, број трансплантација протекле године био је значајно већи него годину или две раније, али мислим да као земља, и као здравствени систем, имамо све предуслове, а ту мислим на знање и стручан кадар, медицинску опрему, логистику и инфраструктуру, да већ данас нико у Србији не буде на листи чекања за орган који му спашава живот. Знате, трансплантациона медицина представља једну од најзначајнијих и најсавременијих области модерне медицине, јер за велики број пацијената она често значи једину шансу за живот или значајно продужење и побољшање квалитета живота. Истовремено, развијен трансплантациони програм показује висок ниво развијености здравственог система, јер захтева врхунску медицинску стручност, савремену опрему и добро организовану здравствену инфраструктуру. Зато је развој трансплантационог програма један од важних приоритета сваког модерног здравственог система, и на томе ћемо још јаче и одлучније радити. Морамо да мењамо свест грађана, имамо подршку СПЦ, друштва, свих људи од угледа и ауторитета и заиста нема нити једног разлога да немамо већи број трансплантација, односно спасених живота.

Трифко Ћоровић

Српско коло

 

ПОВРАТАК МЕДИЦИНСКЕ ЕЛИТЕ У ОТАЏБИНУ

 

Шта је са оним искусним лекарима који су већ отишли у иностранство? Има ли начина да њих вратимо у наше болнице?

– Покренута је и Канцеларија за сарадњу са дијаспором при Министарству здравља, која подстиче повратак наших лекара и медицинских сестара из дијаспоре, и која је омогућила да се њих 300 до сада врати. Интересовање за повратак је изузетно, што показује да све више стручњака препознаје услове за рад и живот у својој земљи. Сви кораци које смо предузели показују да Србија системски ради на томе да задржи младе кадрове и да преокрене негативне миграционе трендове у здравству. До пре само десетак година, нико није ни могао да замисли да ће се наши стручњаци, са респектабилним каријерама у најразвијенијим земљама света, Норвешкој, Француској, САД-у, Немачкој, враћати да раде у Прокупље, Лесковац, Ниш, Алексинац, Соко Бању, Тител и друге градове. А данас је то реаалност.