Од травничких корена до европских стандарада: како је Дејан Шкобић изградио мостове који спајају правну струку Балкана и Европе
Постоје путеви који се не бирају, али који обликују оне који њима корачају. Пут Дејана Шкобића почео је у Травнику, одакле су га животне околности у другој години живота довеле у Србију. Рано искуство промене и прилагођавања постало је темељ његове данашње способности да разуме различите менталитете и повеже их у јединствену, успешну причу. Јасна стратегија и храброст су покретачка снага, а визија је допринела томе да Дејан Шкобић, као власник и оснивач “Кец Групе“, није само предузетник, већ и стратег, који је препознао потребу за вишим нивоима професионалне размене у региону. Већ пет година заредом, конференција коју организује – Међународни конгрес правника, представља златни стандард који окупља струке, спајајући традицију правне мисли са изазовима модерног доба и дигиталне трансформације. У разговору за наш часопис Дејан отркива како се препознају пословне шансе, шта му данас значе корени из којих је потекао и како изгледа будућност правне струке у срцу Европе.
Рођени сте у Травнику и ваша породица се брзо након вашег рођења преселила у Србију. Колико је тај рани осећај припадности ширем регионалном простору, а не само једној средини утицао на вашу каснију потребу да повезујете људе из целог региона кроз свој посао? Такође, постоје ставови о томе да деца која рано промене средину развију способност прилагођавања новом окружењу. Шта мислите, да ли у томе лежи корен ваше вештине да подједнако добро разумете пословни менталитет у Србији, Словенији и Босни и Херцеговини?
– С обзиром да сам са свега две године дошао у Бечеј, мени је било много лакше, јер нисам осетио селидбу, односно нисам био свестан да се доласком у Србију променио цео мој живот. Када сам после 18 година први пут био у Травнику, где сам рођен и Новом Травнику где сам живео, помислио сам “шта би било да сам остао, шта би радио, коју школу би завршио, да ли би уопште уписао факултет“. Нажалост, рат је многима потпуно променио живот, али ја са две године тога нисам био свестан. Одрастао сам у Бечеју, мирном месту у срцу Војводине где су се различитости подразумевале и где се људи нису делили по националној, верској или другој припадности. Одрастање у једној таквој средини научило ме је да се људи деле само на људе и нељуде и то примењујем и данас, како у приватном животу, тако и у послу. Зато, иако поред Србије, послујемо у БИХ и Словенији, ја се трудим да гледам шта нам је заједничко и шта нас спаја, јер сматрам да је прошло време подела и да само заједнички у послу можемо бити конкурентнији на глобалном тржишту.
Оснивач сте “Кец Групе“, која је препознатљива и носилац је једне важне активности која спаја правну струку у региону. Можете ли нам нешто више рећи о почетном периоду оснивања “Кец Групе“ и чиме се тачно ваша организација бави?
– Кец група је компанија која већ шест година послује у Србији, од 2023. у БИХ, а од ове године и у Словенији. Бавимо се организовањем догађаја за правнике и маркетингом. У региону смо препознатљиви по организовању Међународног конгреса правника на Бледу и Припрема за полагање правосудног испита.
Да ли је било тешко показати међу ауторитетима правне струке да једна приватна иницијатива може поставити стандарде регионалних конференција?
– Изузетно је тешко било изградити конференцију као приватну иницијативу која се бави глобалним темама, од значаја за све правне субјекте, али и грађане. Од самог почетка су нас пратили многи изазови, али уз истрајан рад и веру у успех, успели смо да изградимо бренд Конгреса, који окупља најзначајније лидере правне струке из региона. Од самог почетка нам је био циљ да учесници буду задовољни и срећни оду са Конгреса, зато се Конгрес разликује од многих других конференција, јер спаја едукацију, повезивање учесника и забавни програм. То су и три стуба Конгреса захваљујући којима се учесници враћају из године у годину.
С обзиром на то да “Кец Група“ није случајно настала, шта је био пресудни тренутак у вашем професионланом раду када сте схватили да на тржишту недостаје специјализована, високопрофесионална платформа која спаја едукацију и правни сектор?
– Током студија на Правном факултету у Новом Саду основао сам једно удружење грађана које се бавило организовањем различитих културних, едукативних и хуманитарних догађаја. Та страст ка организовању догађаја натерала ме да се запитам чиме желим да се бавим. Желео сам да спојим страст ка организовању догађаја и љубав према праву и тако се родила идеја да покренем бизнис који ће се управо тиме бавити. На тржишту сам врло брзо видео да има простора за нас, јер смо донели квалитет и многе иновације на тржиште.
Када погледате уназад, шта је била ваша примарна визија и колико се она променила до данас?
– Примарна визија је била да фирма послује у Србији, али врло брзо смо кренули да добијамо упите из БИХ и других земаља из региона да догађаје, које организујемо у Србији, организујемо и код њих. То је захтевало ширење тржишта, а када смо кренули са ширењем мењала се и визија где желимо да будемо за 10 или 20 година. Схватио сам да оно што радимо може да се прошири изван наших граница, као и да данас, захваљујући технолошком развоју, више не постоје препреке за то. Зато смо одлучили да фирма у Словенији буде зачетник у формирању глобалног бренда, под називом Легитин.
Већ пет година организујете Међународни конгрес правника у државама региона. Као искусан власник групације, како процењујете да ли је нека идеја вредна ризика или је само пролазни тренд?
– Да би човек у бизнису могао да донесе исправну оцену да ли је нека идеја вредна ризика мора пре свега да истражи тржиште, тестира идеју, а оно још важније, да има довољно искуства захваљујући којем ће изградити осећај да ли је нешто добро за бизнис или не. Многи кажу “треба пратити осећај из стомака“ и зато некада не треба гледати само статистику и анализу, већ шта предузетник мисли о томе. Мој савет младим предузетницима је и да тестирају своју идеју, производ или услугу, како би проценили да ли има смисла да улазе у бизнис или реализују нову идеју, јер много јефтиније је потрошити неколико хиљада евра у тестирање него више десетина или стотина хиљада евра у покушаје. Да закључим, анализа тржишта, тестирање идеје и осећај из стомака – то је комбинација коју ја користим у процени да ли да улазимо у неки нови пројекат или неко ново тржиште.
Шта је у данашњим околностима најтеже код одржавања континуитета једног оваквог стручног скупа на високом нивоу?
– Да моу да одговорим у две речи, рекао бих: квалитет и иновације. Предавања морају бити квалитетна и не сме доћи до пада квалитета, без обзира на све. Када говоримо о иновацијама, јако је важно да конференција сваке године понуди нешто ново својим учесницима. Важно је да учесници схвате да ви из године у годину унапређујете рад конференције како би она била што боља за њих и то они умеју да цене. Људи желе поново да долазе на конференције које су испуниле њихова очекивања и зато је задатак нас као организатора да учинимо све што је до нас као би се они поново вратили, али и ширили свест о Конгресу.
Ваши гости су предавачи из земаља региона. Да ли је једноставно довести стручњаке из региона и да ли ту наилазите на препреке с обзиром на то да су теме којима се бавите актуелне без обзира на стандард и националну припадност?
– У почетку је било тешко, али данас је све лакше, јер иза себе имамо пет успешно реализованих конференција па је струка из земаља региона упозната са Конгресом.
Организација скупа у Словенији подразумева координацију са различитим правним системима. Како успевате да помирите специфичности права Републике Србије, Републике Словеније и Босне и Херцеговине у један кохерентан систем који је свима користан?
– Ми се увек бавимо темама из области модерног права са фокусом на оно што нам је заједничко. На путу приступања ЕУ, земље у региону су у великој мери изједначиле прописе са прописима земаља Европске уније, па самим тим многе теме су нам заједничке. Међутим, на Конгресу имамо и теме које су специфичне за одређену земљу, али нема много разлика.
На овогодишњем Међународном конгресу правника у Словенији теме су биле везане за вештачку интелигенцију, да ли употреба и развој вештачке интелигенције има више предности или недостатака за модерног човека и његову будућност?
– Ја сматрам да има више предности, али ипак мора паметно да се користи. Вештачка интелигенција већ сада у великој мери мења човека у многим пословима и тај тренд ће се наставити, али с друге стране, мора се ограничити њено коришћење, како не би дошло до злоупотреба и угрожавања човека на било који начин. Зато је и нашој земљи потребно да што пре регулише њену употребу Законом о вешташој интелигенцији.
Како конгрес правника доприноси повезивању правника из региона? Да ли се обезбеде контакти међу правницима који трају и након конгреса?
– Споменуо сам да су потребне иновације да би једна конференција била успешна. У вези са тим, ове године смо направили апликацију Конгреса у којој су учесници могли међусобно да закажу састанак током Конгреса, размене поруке и добију све потребне информације о Конгресу. И раније смо имали Б2Б састанке, али смо ми посредовали приликом њиховог заказивања. Сада уесници могу сами да закажу састанак на Конгресу. Многи су након Конгреса остварили пословну сарадњу, пронашли посао или новог пријатеља. То је још један од разлога због којег се људи враћају на Конгрес.
Шта је ваш лични мотив и шта вас покреће да се поред професионалних обавеза бавите овако комплексном и захтевном организацијом конгреса? Које предузетничке вештине су најбитније за вођење једног оваквог пројекта, а које се не уче нужно на Правном факултету?
– Ништа о бизнису се не учи на факултетима. Знање о бизнису се стиче кроз неформално образовање (књиге, семинари, курсеви..) и искуство. Предузетник мора да има знања и вештине о продаји, маркетингу и комуникацији, да буде истрајан и верује у успех. Ми од самог почетка организујемо Конгрес без подршке било које државе или неке међународне организације и сл. Самим тим, када се на једну конференцију не шаљу учесници масовно и организовано, онда морате сами да научите како да представите конференцију, промовишете је и продате котизације. Бизнис захтева константно усавршавање и учење, без обзира чиме се бавите.
Како видите Међународни конгрес правника за 10 година? Постоји ли план за ширење формата и укључивање нових тржишта?
– Конгрес за 10 година видим као једну од најзначајнијих конференција у областима модерног права, не само у региону и Европи, већ у свету. Током претходних пет година смо поставили добре темеље за то, остало је само да тамо и стигнемо, али и када то направимо, ту неће бити крај, већ нови почетак за још веће ствари.
Шта бисте поручили младима који размишљају да уђу у бизнис?
– Поручио бих им: “Ако сам ја могао, зашто не бисте и ви“? Не потичем из богате породице, дошао сам из друге државе без било чега, родитељи ми нису правници, нико ме није “гурао“ и подржавао на било који начин. Сваки пословни успех сам са мојим тимом остварио самостално и зато увек наводим прву реченицу, јер можете да успете без обзира на све околности. Увек охрабрујем људе, посебно младе, да уђу у бизнис, јер ће им бизнис донети знања, вештине и искуство, које им не може донети било који посао. У бизнису има доста препрека, али и много бенефита, а један од најважнијих је слобода – да стварате, будете креативни, располажете временом како ви желите и градите нешто што је ваше и што ће остати иза вас. Зато, ако размиљате o бизнису покушајте. Успех је загарантован свима који вредно и поштено раде, истрајни су, уче, верују у успех и Божију помоћ.
Новинарка Српског кола
Драгана Шиповац
