Представљена монументална монографија Игора Мркаља о злочинима у Глини

Дјела оваквог значаја не појављују се често. Усуђујем се рећи да у постјугославенској хисториографији Мркаљева књига “Усташки терор и геноцид – примјер Глине и глинскога котара 1941.-1942. године” спада међу најзаокруженије и најрелевантније. Посебно ми је драго што ју је написао Глињанин, који и даље живи у овоме граду, рекао је водитељ Архива Срба Милан Радановић.

Симболички, на годишњицу првог масовног усташког злочина у Глини 1941., када је без икаквог повода ухапшено, одведено и убијено око 450 Срба из тог града и околице, у Српском културном центру “Јосиф Руњанин” у сриједу је одржана промоција књиге повјесничара Игора Мркаља “Усташки терор и геноцид – примјер Глине и глинскога котара 1941.-1942. године”.

Ријеч је о знанственој монографији, објављеној у издању Српског народног вијећа и Профила, у којој аутор на преко 700 страница доноси дубинску анализу темељену на бројним изворима, међу којима и досад неистраженима. Мркаљево монументално дјело, истакнуто је на изнимно посјећеној промоцији, посебно је важно у времену у којем повијесни ревизионизам узима све више маха.

Према повјесничару Иви Голдстеину, уреднику монографије и ментору Мркаљева доктората на темељу којега је дјело напосљетку и настало, ради се о “завршној ријечи о терору и геноциду који се догодио не само на подручју Глине, него и цијеле НДХ”.

– Када је човјек прочита, схватит ће да се базична теза на којој се темељи ова књига напросто не може порицати. Аутор је својим радом отишао и корак даље од “Глинског зборника”, објављеног прије неколико година такођер у издању СНВ-а. Мркаљ се у раду користио богатом документацијом из разних архива, укључујући изјаве глинског жупника Франца Жужека и самог надбискупа Алојзија Степинца, као и припадника усташког покрета – рекао је Голдстеин те подсјетио да је завршна фаза усташког терора, која је кулминирала у геноциду, обухваћала како злочин који се догодио 13. маја 1941., тако и 29. јула исте године у глинској православној цркви.

Баш због чињенице да су масовни злочини почињени на подручју Глине и глинског котара парадигма усташког геноцида над Србима у НДХ, о том се повијесном раздобљу и раније много писало, указао је пак Милан Радановић из Архива Срба у Хрватској.

– Међутим, књиге оваквог значаја не појављују се тако често. Усуђујем се рећи да се у нашој хисториографији, а притом не мислим само на ону хрватску, него и на постјугославенску, Мркаљева књига издваја и у том смислу спада међу најзаокруженије и најрелевантније. Посебно ми је драго што ју је написао Глињанин, човјек који и даље живи у овоме граду, а који ће до краја живота носити бреме свога рада – рекао је водитељ Архива Срба.

Ријеч је о знанственој монографији, објављеној у издању СНВ-а и Профила, у којој аутор на преко 700 страница доноси дубинску анализу темељену на бројним изворима, међу којима и досад неистраженима

Милан Радановић, који је такођер повјесничар, указао је и како “Усташког терора и геноцида – примјера Глине и глинскога котара 1941. – 1942.” у постојећем обиму не би било да Игор Мркаљ није врстан истраживач.

– Истраживачки занат се бруси годинама, а Игор га је усавршио и ова књига управо је резултат тог обимног знања и његове изнимне вјештине. Уосталом, посао врсног истраживача овдје је у најбољем свјетлу прешао у посао врсног интерпретатора који је успио процијенити важност и суштину свих доступних извора везаних уз трагичне догађаје који су промијенили социјалну, професионалну и националну структуру Глине – додао је Радановић.

Аутор књиге Игор Мркаљ казао је како сматра да његова опсежна монографија представља досад најпотпунију реконструкцију наведених догађаја. Уза све то, кроз свој је дугогодишњи рад, темељен у првом реду на знатижељи, успио реконструирати судбине бројних Глињана, укључујући ону Илије Летића. Ријеч је о пекару, у чијој се некадашњој кући данас налази Српски културни центар у којем је промовирана књига, и који је био прва глинска жртва мајског злочина из 1941. Тим је и фришко објављена књига, објаснио је Мркаљ, на својеврстан начин дошла на мјесто злочина.

– Књига представља сигуран и незаобилазан темељ за супротстављање свим манипулацијама, мистификацијама и негацијама масовних усташких злочина, као и опћенито злочиначког карактера усташке државе, њезиних стварних циљева и начина функционирања – казао је Мркаљ те додао како његова монографија не би имала шансе за успјех без спознавања теорије.

– Без теорије нема ни повијести – поентирао је аутор.

Политолог Илија Ранић, који иза себе има и богато издавачко искуство, истакнуо је да је у вриједност Мркаљевог рада уткано и истраживање микроповијести. Притом се ради и о богато методолошки утемељеној књизи која, према Ранићевим ријечима, заслужује најширу пажњу, поготово у временима свеприсутног ревизионизма, обиљеженог погубном манипулацијом полуистинама у покушају изједначавања усташа и партизана. Ранић је подсјетио и како је хрватска Влада недавно донијела закључак на темељу којег се покреће знанствени пројект “Жртве ратова и државног/политичког насиља у хрватској повијести 20. стољећа”.

– У том закључку наводи се како су се у контексту Другог свјетског рата највише истраживале жртве НДХ и комунистичког режима, како је “НДХ била одговорна за насиље и злочине над неистомишљеницима, посебно Србима, Жидовима и Ромима” те да су “број жртава и околности њихова страдања још увијек контроверзна тема”. Скрећем пажњу на два спорна појма – “неистомишљеници” и “контроверзна тема”. То није ништа друго него релативизирање. У таквом контексту поставља се питање можемо ли уопће очекивати да ће најављени пројект дати икакве вјеродостојне резултате – истакнуо је Ранић уз још једно отворено питање: хоће ли за знанственике као што је Игор Мркаљ бити мјеста у таквом пројекту? Одговор, нажалост, већ знамо.

Преузето са: ПОРТАЛ НОВОСТИ
Фото: Сандро Лендлер