ВИЈЕК ФУДБАЛСКОГ ИНАТА, ЉУБАВИ И ТРАЈАЊА: ФК „Грачац” прославио велики стогодишњи јубилеј
Када су на терен ФК Чортановаца, 30. маја 2026. године, заједно закорачиле три генерације – дједе, очеви и синови, послата је јасна порука: име и дух ФК „Грачац“ живи упркос свим историјским вихорима и прогонству.
Свечаност поводом 100 година играња фудбала подно Велебита обиљежена је молитвеним поменом на Банстолу, пријатељским сусретом са ветеранима новосадске Војводине у Чортановцима, и емотивним уручивањем дресова породицама преминулих фудбалера и пехара у ресторану Завичај најзаслужнијим.
Велики јубилеј окупио је бројне генерације – од послијератних фудбалера из педесетих година прошлог вијека, преко узданица из деведесетих, па све до њихових потомака који су обукли дрес о коме су до јуче слушали само из породичних прича.

Помен на Банстолу: Упаљена свијећа и дрес поред иконе
Свечаност је започела изузетно дирљивим и достојанственим чином. Сви заједно – некадашњи фудбалери, њихови потомци, гости, пријатељи клуба, као и чланови породица преминулих и погинулих играча – упутили су се ка Цркви Благе Марије на Банстолу.

У Храму Благе Марије, свештеник Синиша Хрвачевић одржао је помен за све играче који су некада поносно носили дрес омиљеног клуба, а који нису дочекали тренутак да са својим саиграчима прославе вијек његовог постојања. Слика која је код свих присутних изазвала буру емоција била је дубоко симболична: на истом столу, тик поред иконе, стајали су упаљена свијећа за покој душа, клупски дрес и цвијет за сваког од преминулих фудбалера, док су бројни Грачани у рукама држали упаљене свијеће.
По завршетку опела, отац Синиша се обратио присутнима кратком бесједом, похваливши овај племенити чин којим су некадашњи пријатељи и другови исказали најдубље поштовање према својим преминулим саиграчима.

На терену у Чортановцима: Свечани сусрет и сјећање на легенде
На стадиону ЧСК Чортановци, је услиједио спортски дио јубилеја – сусрет ветерана ФК „Грачац“ и новосадске „старе даме“, ФК „Војводина“.
ГРАЧАЦ: Ж. Ђекић (Владан Ђекић), Трбојевић (Чича), Гаћеша (Д. Пјевач), Влатко Ђекић, Гњатовић (Голубовић), Д. Ђекић (Владимир Ђекић; М. Ђекић), Поповић (Мрдаљ), Милеуснић (Мунижаба), Контић (Б. Лукић; М. Лукић), Чанковић (Брујић) и Ћук (Ђ. Цвјетковић). Још су играли Дробац, Кесић, С. Пјевач , С. и Д. Цвјетковић, Мрдаљ, А. Ђекић, Ј. Паскаш, М. Дробац, Веселиновић и Бабић.
ВОЈВОДИНА: ФК Војводина: Војновић, Гавриловић, Ђокић, Грујин, Бачак, Чегар, Врањеш, Стојановић, Перић, Миљковић, Амиџић (Стојишљевић, Марковић, Јовић)
Бранислав Амиџић, Милан Контић, Славиша Гавриловић, Жељко Ђекић, Јовица Перић, Миломир Поповић, Синиша Милеуснић, Душан Ђекић, Мићо Врањеш, Илија Гњатовић, Лука Ђокић, Влада Војновић (горњи ред) Ивица Бачак, Душан Ћук, Радојица Миљковић, Никола Гаћеша, Жарко Чанковић, Мирко Чегар, Стеван Трбојевић, Душан Стојићевић, Влатко Ђекић, Саша Грујин и судија Милорад Остојић (доњи ред)
Мада резултат на овим утакмицама није битан, вриједи истаћи да је Војводина славила побједу 3:1, а да су Грачани, посебно у другом дијелу утакмице, пружили јак отпор и умањили увјерљив тријумф гостију поготком Бабића.

Изузетно емотиван моменат ове утакмице догодио се током полувремена, када је приређена церемонија која је мало кога на стадиону оставила равнодушним. На терен су изашли чланови породица преминулих фудбалера ФК ГРАЧАЦ како би преузели дресове са именима својих најмилијих, који ће од сада чувати успомену на њихове фудбалске и људске врлине.

Душко Ђекић уручио је дрес са бројем 9 радмили, ћерки некадашњег играча и тренера Жељка Глеђе који је погинуо септембра 1993 у Дивоселу
Овај тренутак на полувремену био је симболичан спој прошлости и садашњости, а громогласан аплауз присутних потврдио је да легенде овог клуба никада неће бити заборављене.

Вијековни пут: Од ШК „Велебит“ до шампиона без пораза
Након утакмице играчи и гости су се окупили у ресторану Завичај на пријатељској вечери. Овај велики јубилеј био је повод за евоцирање успомена на богату историју која је започела давне 1926. године подно Велебита, а на коју је све подсјетио члан Организационог одбора Жељко Ђекић.
– Клуб је основан прије тачно сто година као Шпортски клуб „Велебит“ и био је први фудбалски колектив у јужној Лици. О квалитету тадашњег фудбала свједочи и податак да је у Грачацу још 1928. године гостовао чувени загребачки ХАШК. Под овим именом клуб је успјешно егзистирао све до почетка Другог свјетског рата 1941. године.
Нова времена донијела су и промјене имена, па је послијератна „напредна“ омладина основала НК „Братство“.
– Најсвјетлије странице историје исписала је генерација из сезоне 1981/82. године. Они су тада остварили историјски подвиг, освојивши шампионат Лике без иједног јединог пораза, што ни прије, ни послије њих није пошло за руком ниједној екипи у Лици.
Турбулентне деведесете доносе ново име – ФК „Грачац“, под којим клуб осваја прво мjесто у Групи Лика и пласира се у Прву лигу РСК. Међутим, ратни вихор 1995. године прогнао је Грачане са њихових огњишта. Клуб тада званично престаје да постоји, али његово име наставља да живи кроз једну једину, али несаломиву селекцију – ветеране.
На крају свог обраћања, Ђекић се захвалио свим спонзорима, али свим суграђанима који су били уз ветеране ФК Грачац и организаторе овог обиљежавања.
Пехаре су добили ветерани ФК Војводине који је примио Лео Леринц и ветерани ФК Грачац, пехар је примио капитен Милан Контић. Пехаре су добили ресторани Завичај и Велебит, најстарији учесник ФК Војводине Милан Јовић и најстарији учесник ФК Грачац Мане Кесић. Посебно признање уручено је и Душану Стојисављевићу Учи истакнутом грачачком спортском раднику.

Присутнима се обратио и представник ФК Устаник из Срба, који се захвалио на позиву и честитао на одличној организацији и искористио прилику да свим члановима Организационог одбора поклони дрес Устаника. Дрес је поклонио и бившем играчу Грачаца Ђорђу Мунижаби који је прешао у Устаник. Поклон је добио и начелник општине Грачац Горан Ђекић.

Милан Грујић, Миладин Пураћ и Душан Ђекић
У име Секције ветерана Војводине присутне је поздравио њен предсједник Миладин Пураћ, дугогодишњи голман Војводине и захвалио се Грачанима на гостопримству, наводећи да је мало која утакмица Вошиних ветерана имала тако емотиван набој као ова данашња. На крају свог обраћања, Пураћ је уручио пригодне поклоне „домаћинима“ и рекао да ће се најстарија селекција новосадске „старе даме“ увијек одазвати позиву Грачана, како би поново укрстили копља на зеленом тепиху.
Присутни овом скуп били су поред већ поменутог Устаника и представник Крбаве из Удбине Душан Кораћ и Јединства из Ислама Грчког Марко Стегњаја.

Контић, Д.Ђекић, Ласло Леринц, Миладин Пураћ
Традиција гостовања великана и најава монографије
Ветерани Грачаца већ деценијама не дозвољавају да се угаси пламен традиције, а велике јубилеје по правилу прослављају са великанима српског фудбала. За деведесети рођендан у госте им је дошла београдска Црвена звезда, пет година касније угостио их је на „Земунелу“ београдски Партизан, а велики стогодишњи јубилеј зачинио је долазак ветерана ФК Војводина, што је представљало истински фудбалски „шлаг на торту“ на терену у Чортановцима. А кад помињемо торту, ни она није изостала. Прво парче исјекли су капитени домаћина Контић и Д.Ђекић, а асистирали су им легенде Војводине Ласло Леринц и Миладин Пураћ.

Организатори су најавили да се ту прича не завршава, јер је у интензивној припреми и обимна монографија која ће свjетлост дана угледати ускоро, доносећи мноштво до сада неиспричаних прича и јавности никада виђених детаља и фотографија. Грачани ће са овог импресивног јубилеја урадити и документарни филм, а средином октобра организоваће у ресторану Велебит плаво-бијелу ноћ свог клуба.
Грачани расути по свијету, али срцем уз клуб
Иако су данас становници Грачаца расејани широм меридијана, од Европе до Америке, снага заједничке идеје поново их је окупила. Бројни спонзори и бивши суграђани препознали су важност овог тренутка и пружили безрезервну подршку организацији манифестације.
Колико овај клуб значи свима који су из њега потекли, можда је најбоље описао бивши саиграч Војислав Цвјетковић, који данас живи у Америци. Он је специјално за ову прилику написао пјесму чији стихови на најљепши начин описују сто година фудбалског и животног пркоса подно Велебита:
„Ту су очеви играли, па синови стасали,
у истим бојама живот су проналазили.
Публика мала, ал’ душа велика – к’о планина,
сваки викенд иста прича – иста милина.
Није то само игра, нити само резултат,
то је ЖИВОТ у дружењу, зноју и инату.
Више од игре – то је име, то је крај, то је ГРАЧАЦ,
КОЈИ КРОЗ ФУДБАЛ ДИШЕ, ЗАУВИЈЕК – ЗНАЈ.“

Слике са овог стогодишњег сретања – од тихих свијећа на Банстолу, преко поносно подигнутих дресова на полувремену, до фудбалских бравура у Чортановцима – остаће дубоко урезане у сјећањима свих присутних. Поглед на најмлађе који данас поносно носе плаво-бели дрес гарантује да ће ФК „Грачац“ дисати и живјети и у вијеку који је пред нама.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: Савез Срба из региона и Жељко Ђекић

















































































































