У Београду одржана Међународна научна конференција “Дигитални мостови: развој вештачке интелигенције и IT сектора – Србија и Русија у контексту BRICS-а и мултиполарног света“
У Београду је у хотелу “Palace“ 15. јула 2026. године одржана Међународна научна конференција “Дигитални мостови: развој вештачке интелигенције и IT сектора – Србија и Русија у контексту BRICS-а и мултиполарног света“. Организатори конференције су Центар за развој и промоцију информатике “Логос“ на челу са председником Драганом Ђикандићем и Издаваштво “Битије“ на челу са директорком Ђином Весић, а у сарадњи са Дирекцијом Светског омладинског фестивала.
Свечано отварање конференције уприличили су оснивач платформе Slavic.tech Драган Ђикандић и директорица Издаваштва “Битије“ Ђина Весић и том приликом пожелели добродошлицу свим учесницима и пожелели успешно излагање радова. О значају конференције говорио је председник Центра за развој и промоцију информатике “Логос“ Драган Ђикандић, који је поручио да “Дигитални мостови“ представљају важан корак ка стварању нових простора и сарадње Републике Србије, Руске Федерације и партнерских земаља у области науке, технологије и образовања:
- У времену великих технолошких промена посебно је важно да научници, стручњаци, инжењери и млади истраживачи имају простор за дијалог и размену знања. Вештачка интелигенција и савремене технологије не смеју бити посматрани искључиво као средство економског развоја, већ и као инструмент очувања културног идентитета, слободе и суверенитета народа, нагласио је Ђикандић.
Приликом отварања конференције, Ђина Весић се захвалила свим учесницима, гостима и партнерима који су подржали организацију догађаја и истакла је значај међународне, научне, образовне и омладинске сарадње:
- Управо овакви сусрети показују колико је важно да наставимо да градимо мостове сарадње, разумевања и пријатељства међу нашим народима. Један од најбољих примера развоја омладинске политике и међународних програма за младе је рад Дирекције Светског омладинског фестивала, која је у претходним годинама успела да повеже младе људе из различитих делова света, истакла је Ђина Весић.
Излагања на конференцији била су подељена на четири тематске целине: “Међународна сарадња, медији и мултиполарни свет“, “Вештачка интелигенција у науци, образовању и друштву“, “Вештачка интелигенција у пословању и дигиталној економији“ и “Технологије будућности и практична примена вештачке интелигенције“.
С обзиром на то да је у модерном свету развоја најновијих технологија и напредовања вештачке интелогенције у свим областима живота и рада, потребно сачувати свој идентитет, на конференцији смо добили и одговоре на питање да ли је употреба вештачке интелигенције актуелна у свим областима, које су позитивне и негативне стране њене употребе и како вештачка интелигенција може постати кључни алат за очување културног наслеђа и историјског памћења. У мултиполарном свету, култура и традиција нису само историјски експонати, већ стубови националног суверенитета. О овој теми разговорали смо са председницом “Клуба историчара Посавина“ из Шамца, из Републике Српске Мајом Видовић:
- Као просветни радник желим да истакнем да се вештачка интелигенција не примењује довољно у просвети, зато што кадар није обучен да се користи вештачком интелигенцијом. Немамо едукације које су биле везане за вештачку интелигенцију. Сматрам да би било најбоље да се за просветне раднике организују посебне едукације које ће довести до тога да се вештачка интелигенција користи у настави у позитивном смислу. Сматрам да се вештачка интелигенција тренутно користи само када желимо да скратимо време неког посла и желимо да добијемо коначне одговоре, али не продубљујемо наше сазнање. Она има и добре стране, помогла је просветним радницима да смање употребу администрације. У креативном смислу може да обогати образовни систем, али је потребно довољно опреме у школама за њену употребу, објаснила је Видовић.
Маја Видовић сматра да је потребно вештачку интелигенцију користити на прави начин:
- Када је у питању очување традиционалног знања младих, вештачка интелигенција тренутно не помаже јер млади не развијају своје критичко мишљење, што је акценат сваке образовне институције. Међутим, вештачка интелигенција пружа готова сазнања, која не омогућавају развој размишљања. Потребно је користити вештачку интелигенцију у правом смеру, јер у супротном њена употреба може довести до стварања негативног образовања и смањити потенцијал младих у образовном процесу, истакла је Видовић.
Никола Мурганић и Душан Касаловић испред организације “Sokolus“ са северног дела Косова и Метохије, студенти Мастер године на Факултету техничких наука. Организација се бави иновативним решењима и тренутно раде на пројекту специјализованих наочара за слепе и слабовиде особе разговарали смо о томе колико је тешко, али и инспиративно радити на подручју са којег долазе:
- Јако је инспиративно радити, јер поред свих потешкоћа на које наилазимо, ту је и велики број људи који желе да помогну. Поред институција, факултет, ректорат а осећамо велику подршку Ђине Весић, која је увек ту за нас, истакао је Никола Мурганић.
Такође, Никола Мурганић и Душан Касаловић поручили су младима да никад не треба да одустају и да сваку идеју треба да реализују и да покушају да је пласирају, представе негде и да са њом могу успети како у својој околини тако и шире:
- Није битно одакле смо, колико је мала средина из које долазимо, битно је колико сањамо и колико смо спремни да дамо себе у то. Треба да развијамо и користимо овај тренутак када су друге земље развиле вештачке интелигенције и да те ствари аадаптирамо за нас. Зашто не би могли да адаптирамо то што су они већ урадили и да користимо нашу ћирилицу и нашу културу и да кроз те алате промовишемо нас, поручио је Никола Мурганић.
О самој конференцији и значају за Србију у технолошком повезивању у оквиру BRICS-a, разговарали смо са организаторком конференције и директорком Издаваштва “Битије“ Ђином Весић.
- Поштована Ђина, да ли нам можете нешто више рећи о иницијативи за организацију Међународне научне конференције “Дигитални мостови“?
- Конференција “Дигитални мостови: развој вештачке интелигенције и IT сектора – Србија и Русија у контексту BRICS-а и мултиполарног света“ настала је из жеље да окупи научнике, истраживаче, предузетнике и представнике институција који верују да су знање, технологија и међународна сарадња један од најважнијих предуслова развоја савременог друштва. Током два дана, у Београду су се окупила 23 предавача из Србије, Русије, Републике Српске и Немачке, који су говорили о вештачкој интелигенцији, дигиталном суверенитету, образовању, медијима, пословању и новим облицима међународне сарадње. Посебно нас радује што је конференција потврдила велико интересовање за јачање научних, образовних и технолошких веза између Србије и Русије, али и за сарадњу са другим земљама у оквиру савременог мултиполарног света.
- Који је главни циљ технолошког повезивања у оквиру BRICS-а када је у питању очување нашег националног идентитета у дигиталном добу?
- Основни циљ технолошког повезивања у оквиру BRICS-а је стварање додатних могућности за сарадњу, размену знања и развој сопствених капацитета, а пре свега чување националног идентитета. У дигиталном добу питање идентитета не зависи само од културе и образовања, већ и од тога да ли једна земља има довољно сопственог знања, технологије и стручњака да активно учествује у глобалним процесима. Сматрам да сарадња у оквиру BRICS-а може допринети размени искустава у областима као што су вештачка интелигенција, образовање и иновације, али истовремено и очувању културне и националне посебности сваког народа, што је темељ опстанка једног идентитета.
- Да ли Србија у европском окружењу и окренута америчком тржишту може да развој свог IT сектора веже за BRICS?
- Наш IT сектор већ сарађује са компанијама и институцијама широм света, а сарадња са земљама BRICS-а може бити додатна прилика за нове пројекте, инвестиције, образовне програме и размену стручњака. Лично сам се определила да велики део свог рада посветим сарадњи са Русијом, јер сам кроз бројне пројекте имала прилику да видим колико се у тој земљи улаже у младе, образовање, науку и међународне омладинске програме. То је област коју добро познајем и у којој види велики потенцијал за сарадњу Србије и Русије, пре свега што је Русија наша братска земља.
Драгана Шиповац
