Сведочанство вере и континуитета: Прослава празника Илочке Богородице
У духовној географији Срема, град Илок заузима посебно место као вековно сециште култура, народа и конфесија. Ипак, у његовом историјском језгру, унутар храма Светог арханђела Михаила, сваке се године 10. августа исписује једна тиха, али дубока страница православне духовности. Прослава празника Обновљења иконе Пресвете Богородице Илочке, која је и ове године свечано обележена архијерејском литургијом, представља више од верског обреда; она је живи доказ обнове памћења, опстанка заједнице и снаге литургијског заједништва.Ова прослава, трећа заредом која се подиже на ниво великог свенародног сабора, носи у себи дубоку симболику повратка коренима и обнове светиња. Дочек Високопреосвећеног Митрополита сремског Василија – у шпалиру верног народа и свештенства, уз дечји дар цвећа који је уручила девојчица Мања Тепић – симболизује дубоко поштовање према црквеној хијерархији, али и преношење вере на најмлађе генерације. Сама света литургија била је манифестација црквене саборности. Саслужење свештенства из подунавског и шидског намесништва показује како у духовном смислу границе не раздвајају, већ спајају. Свештеник Јован Рајак са својим појцима организовао је певницу. Црквена песма постала је и овог пута заједнички глас хвале и захвалности. Врхунац те духовне захвалности одвија се пред Богородичним троном, где се узноси посебна молитва чудотворној икони донесеној некада давно из руског Смоленска. Пред том иконом, која је преживела ратове, сеобе и заборав, верници проналазе утеху и наду.Једнако важан аспект ове прославе јесте њена социјална и друштвена димензија.
Кумство Славка Никутовића из Бачке Паланке сведочи о томе да Илочка Богородица не припада само географским границама Илока или Срема, већ привлачи вернике с друге стране Дунава, из Бачке, стварајући нераскидиви духовни мост. Обред резања славског колача и каснија „трпеза љубави“ у црквеној порти претварају литургијско сабрање у породичну прославу. У хришћанској традицији, заједнички обед након службе је продужетак саме литургије, место где се кроз разговор, гостопримство и заједништво сведочи љубав према ближњем.
Речи митрополита Василија изречене у беседи – да Богородица у Илоку постаје велико уточиште и место Божје љубави – сажимају суштину овог благадана. У свету који се брзо мења и који је често обележен отуђеношћу, човеку је потребно уточиште. Илочка Богородица, кроз историју своје иконе и кроз обновљену традицију слављења, нуди управо то: простор мира, духовне обнове и спознаје да љубав побеђује пролазност. Три године континуитета ове прославе обећавају да ће Илок у будућности остати незаобилазно ходочасничко средиште и светионик православља у Срему.
Прота П.Азап
