АКТУЕЛНО:

Апел да се оскрнављене фреске у манастиру Св. Јоакима Осоговског код Криве Паланке врате у првобитно стање

Увидом недела непримереног и у савременим и уређеним друштвима незабележеног акта скрнављења и фалсификовања значења и помена историјских личности и догађаја, оштећења споменичког и уметничког добра од националног значаја – Српски културно информативн центар СПОНА из Скопља обавештава јавност и надлежне институције, пре свих Управу за заштиту културног наслеђа при Министарству културе Републике Северне Македоније на затечено стање у Манастиру Св. Јоакима Осоговског код Криве Паланке.

Црква Рођења Пресвете Богородице (XIV)и Св. Јоакима Осоговског(XIX век)

Преименовање имена српских владара-светитеља на фрескама манастирског храма Светог Јоакима Осоговског – несхватљиво фалсификовање и прекрајање историјског наслеђа.

Приликом посете поменутом манастиру, неколико чланова центра СПОНА било је затечено приметним оштећењем дела фресака насталих у периоду 1932- 1933. на јужном и северном зиду главног манастирског храма, сазиданог у периоду 1847-1851. године. од чувеног градитеља цркава Андрије Дамјанова из Папрадишта.

Фрескопис је у три наврата (1885-1887, 1932-1933 и 1943-1945) израдио чувени фрескописац Димитрија Андонов „Попрадишки“ (1859-1954), први македонски световни (лаички) сликар. Пре њега (1884) били су ангажовани фрескописци, Мирон Илиев, Аврам Дичов (син Димитрија Крстевића) и Григорие Петровић из реканског села Тресонча.

На улазу у велики манастирски храм, на јужном (десно од улаза) и северном зиду (лево) виде се импозантне фигуре светитеља осликаних по моделу средњевековних узора из задужбина српског краља Милутина из периода XIV века (црква Св. Ђорђа код Старог Нагоричана и Св. Никита су његове најпознатије задужбине у С. Македонији). На фрескама се распознају богато украшене бисерне хаљине, царске и краљевске инсигније и лица препознатљивих владара и архиепископа. Уместо оргиналних натписа изнад ликова светитеља:Св. Цар Урош, Св. ЦарЛазар, Св. Краљ Милутин, Св. Стефан Дечански на јужном зиду (израђени 1932. г. као дар монашког братства Св. Јоакима и Георгија Петрова из с. Дурачка Река), те Св. Никодим-архиепископ српски и Св. Стефан Првовенчани на северном зиду (насликаних 1933. г као дар Игњата Манева-фотографа из Криве Паланке, пекарског еснафа из Криве Паланке и трговца Александра Санде Костића из с. Калин Камен) налазе се нови натписи: „Св. Цар Владимир Киевски“, „Св. Цар Јован Милостиви“,Св. Цар Константин Велики, Св. Нићифор Фока (јужни зид) „Св. Константин Кавасила, Архиепископ охридски“ и „Св. Цар Јустинијан Први“ (северни зид), невешто и верујемо без дозволе надлежног органа, Управе за заштиту културног наслеђа Министарства културе Републике Северне Македоније, урађени највероватније током ове 2020. године.

Ликови светитеља су остали, али је изворни уметнички рад великог сликара Димитрија Андонова оскрнављен и компромитован. На претпоставку да се чин фалсификовања историјиских ликова светитеља и вандализовање фресака у Осоговском манастиру десио у скорашњем периоду, наводи блиставо бела боја нових натписа, која тоналитетом, текстуром и самом (невештом) калиграфијом видно одскаче од осталих оригиналних натписа исписаних руком зографа Д. Андонова, као и невешто избељене плаве позадине фресака приликом насилног одстрањивања старих-оригиналних натписа изнад ликова светитеља.

Насловна страна књиге Ј. Михаиловског, „Десет века Свети Јоаким Осоговски“, Куманово 2005

Потврду ових чињеница и можемо наћи на страницама 111-113. Књиге „Десет века Свети Јоаким Осоговски“,аутора Јордана Михајловског, коју су заједнички 2005. године издали: Настојателство при Манастирот „Св. Јоаким Осоговски“ и „Македонска ризница“ из Куманова. У опису фрескописа главне манастирске цркве прецизно су именовани светитељи чија су имена накнадно и пре кратког времена преправљена и најгрубљим фалсификатом. Парадокасално је да поменуту књигу продају у манастирској продавници, а у самом храму су преименоване фреске.

Сматрамо да је овим вандалским, непримереним и крајње нецивилизацијским актом скрнављења културног споменика свесно учињено кривично дело оштећења непокретног културног добра, уз истовремено грубо кривотворење и фалсификовање суштине молитвеног помена имена светитеља, као и жеље задужбинара – дародаваца да се те фреске насликају.

То се јасно види пажљивијим анализирањем чланова Закона о заштити културног наслеђа (Закон за заштита на културно наследство, „Службен весник на РМ“ бр. 20/04; 71/04; 115/07), тачније Члан 2,Члан 5 (Став 1), Члан 4 (Став 1, Тачка 1), Члан 6 (Став 1 и Став 5),Члан 12 (Став 1), Члан 14,Члан 32 (Став 2, Тачка 2 и Тачка 4). Члан 50 („Забрана оштећења, уништавања, присвајања, прикривања, утаје и узурпације културног наслеђа“) (Став 1), Члан 87 (Став 1),Члана 90(Став 1, Тачка 2.), Део 7 („Заштита културног наслеђа од незаконитог деловања“), Члану 102 („Безбедносне мере“) (Став 1, Тачке 1 и 2), Члан 139 („Повратак у претходно стање“) (Став 1, Став 2 и Став 3), Члан 172 („Прекршајне одредбе“) (Тачка 7 и Тачка 16).

Нама Србима, грађанима Северне Македоније, под горким утиском затеченог стања несхватљиво је да се неко „ауторски“ дрзнуо да циљано и систематски промени имена само српских средњевековних владара и архиепископа!!?? „Ауторима“ и наручиоцима овог недела и практично вандалског чина натписи имена осталих хришћанских светаца нису сметали, те их нису „освежавали“ и преименовали.

Историјскo-културна и духовна вредност манастира и светитеља који су насликани пре пуних 88 година од стране последњег великог зографа Димитрија Андонова Папрадишког су тешко оскрнављени, а безумни чин је истовремено и дубоко тенденциозно обојен србофобном нотом. Овим је показана јасна и недвосмислена порука фалсификатора и негатора колективног историјског памћења српског и македонског народа, те нанета увреда свим припадницима српског народа у целини, поштоваоцима културног и историјског наслеђа, а посебно нама, припадницима дела српског народа у Републици Северној Македонији, њеним грађанима.

Овај јавни проглас има за циљ, да укаже ширем окружењу и јавност упозна са потребама и циљевима обнове која се препознаје као суштинска потреба за одржањем и очувањем културног наслеђа наше државе – Републике Северне Македоније и као такво у изворном облику пренесе будућим генерацијама.

Културно информативни центар СПОНА

Скопље

Извор: srbi.org.mk

Нема коментара

Напишите коментар