Адолф Хитлер у Сарајеву 1937
АДОЛФА ХИТЛЕРА ОБАЛА је назив једне улице у Сарајеву 1937. године. Наиме те године је извршено преименовање улица, односно брисање старих називиа са српким именима. Умјесто старих назива уведени су нови и тако је Адолф Хитлер добио улицу у Сарајеву. Поред Адолфа Хитлера добили су улице и будући кључни учесници догађаја, као што је Анте Павелић, Кватерник, Мусолини. Увођењем нових назива улица у Сарајеву, који су наведени у доњем попису, најављено је извјестан начин долазеће бурно вријеме и стардање Јевреја и Срба у Сарајеву 1942. године..
Извор: Алманах адресар града Сарајева 1937. Штампарија „Босанска пошта“ Сарајево
Алманах Адресар града Сарајева 1937. (насловна страна и предзадња страна)
ДВА ПОПИСА СТАНОВНИШТВА САРАЈЕВА 1879. и 1931. године
Извор: Алманах града Сарајева
За протеклих 40 година, од 1879. до 1931. године дошло је до великих промјена у структури становништва града Сарајева. Муслимани су са 69 % становништва забиљежили велики пад на 39 % у укупном становништву. Највећи пораст догодио се код римокатолика са 3% на 26% становништва. Благи порсат забиљежили су Јевреји и Православци. Овај поремећај у структури становништва имао је велики утјецај на каснија догађања. Дошло је споразума и заједничке политике и наступа римокатолика и Муслимана, тако да су Муслимани учествовали у усташкој војсци, као својој јединој војној сили. Самим тим су и чинили злочине у чишћењу Сарајева од непожељног становништва („труња“) у овом случају Јевреја и Срба.
НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА
Независна Држава Хрватска проглашена је 10. априла 1941. године. Истовремено објављен је и Проглас за подручје Врбаске бановине а самим тим и за град Сарајево.
ПРОГЛАС
10. травња 1941. Бања Лука
„Нико не смије куповати или на дар или преузимати на наводно чување било шта од срба и жидова, јер се и то сматра прекршајем“. „Непослух ових одредаба сматрат ће се саботажом, па ће сватко, тко се о њих огреши бити предан Пријеком Суду“.
Стожерник и ликвидатор Врбаске бановине
Др. Виктор Гутић в. Р.
Гутић је послије завршетка Другог свјетског рата проглашен ратним злочинцем са следећим описом: „ Гутић др Виктор, Бањолучки адвокат, стожерник Босанске Крајине и повјереник за ликвидацију Врбаске бановине“.
МИЛЕ БУДАК: „НА НАШЕМ ТИЈЕЛУ“ у говору 13. јула 1941. у Карловцу:
„Ето, браћо и сестре, на те светиње, на цркву, вјеру и обитељ, највише наваљиваху наши највећи непријатељи, а то су православци свих класа и бољшевици. Прорачунати непријатељи траже увијек најосјетљивије мјесто и кушају на њ ударити. Али, баш се ту намјерио на највећи отпор, јер је нтим тим темељима базирана идеологија усташког покрета“.
Извор: Загребачки франковачки лист „Хрватска“ 29. април 1914. године:
„У нашем кругу, на нашем тијелу, налази се сва сила крпуша и сподоби Срба и славосрба, који нам продају груду и море, а ето и краља убијају, са њима морамо једном за свагда обрачунати и уништити их. То нек нам од данас буде циљ…Убојицо, име ти је Србин! И јеси Србин, проклето ти сјеме и племе, што га је вјетар натрунио по нашем хрватском тлу, да рађа злочин и злобу, сије неслогу и разбојнички пролијева крва“.
Извор: Виктор Новак. Магнум цримен. Загреб, 1948, стр. 9.
БЈЕШТЕ ПСИНЕ ПРЕКО ДРИНЕ – ДИВ ПЛАНИНЕ!
Аутор: Миле Будак, министар просвјете.
Извор: Нови лист, број 103, Загреб, уторак 12. коловоза 1941. године.
У једној књизи, аутор, свештеник римокатоличке цркве, Крунослав Драгановић објашњавајући историју цркве и однос католика и православаца цитира фра Филипа Лаштрића из 18. стољећа:
„Ми у њима (Православцима) љуће непријатеље имамо него ли су сами Турци, јер никада не престају радити о томе, како да нас под своју власт справе.
Два су главна разлога тадањим затегнутим одношајима и сукобима католика и православаца.
Први од њих јест, да су се православци појавили у хрватским земљама по првипут након доласка Турака као њихови кметови, помоћници, па чак и као њихова нередовита војска“.
„Друго су Срби, који се зову Власи, а ми их називамо Ћићима или мартолозима. Они се досељују од Београда и Смедерева, а вјере су св. Павла (православци)“.
„Ради непрестаног пустошења по хрватској Крајини, ради отимања католичке дјеце, коју би касније продавали у Турску у робље, и честих крволочтава, донесе хрватски сабор 1585. оштри закључак, да се заробљени мартолози, ухваћени на злодјелима на хрватском тлу, имају натакнути на колац; у исто вриеме поступало се добро са заробљеним муслиманима. То доказује, колико су Хрватима додијали православни мартолози.
Други разлог зловоље католика против православаца био је ради насилног и неправедног држања православних патриарха, владика и свећенства према католичком народу. Они су хтјели католике подложити својој власти и ударити на њих порезе“.
Извор: Драгановић Крунослав, Буторац Јосип. (1944). Повиест цркве у Хрватској, преглед од најстаријих времена до данас. Загреб: издало хрватско књижевно друштво светог Јеронима, 1944.
Овај римокатолички свештеник, Крунослав др Драгановић, био је професор на Загребачком Богословном факлултету, а за вријеме рата Павелићев амбасадор и човјек из најближег окружења кардинала Алојзија Степинца. Послије Другог свјетског рата проглашен је ратним злочинцем, гдје стоји да је обављао дужност потпредсједника Завода за колонизацију у Независној Држави Хрватској. Па ипак, седамдесетих година Драгановић се вратио у Сарајево и ту је и умро 1983. године.
„Овде у Заводу св. Јеронима, као главни организатори Пацовских канала, дјеловала су два свећеника Римокатоличке цркве др Крунослав Драгановић и др Доминик Мандић. Обојица су били присталице хрватског, фашистичког покрета Анте Павелића“.
„Ватикан и папа Пије XИИ. добро су знали шта се дешава у Независној Држави Хрватској“. (страна 150).
„Драгановић је дакле дошао у Рим као представник Црвеног крста Хрватске, са благословом надбискупа загребачког Алојзија Степинца“. (страна 152).
Извор: Бајић, Јово. (2003). Блажени Јероним солинска црква и Србо-Далмати. Шабац: Бели Анђео, 2003.
УСТАШКА ПЈЕСМА (КОРЈЕНИ ЗЛА) 1934. година
Овако је Анте Павелић спјевао своју пјесму, која је позив у рат и будуће злочине.
КУЛТ МРТВИХ ЈЕСТ КУЛТ ЖИВОТА
Из новина Усташка младеж 1942. година у тексту : „Смрт је култ живота“.
„Из пепела Свачића, Кватерника и Старчевића, Радића, Јавора и Шуффлаја букнуо је пламен роду и култури, која носи име Хрватска. Снази ових метафизичких и духовних свјетова, из којих нас је храбрила снага и сјај карактера, нису многи туђинци и непријатељи ништа – јер духовно је недјељиво и неуништиво – јер идеја може и крвљу крштена бити, али тек тада је моћна, тада стално побјеђује. Са њихових гробова су нас тјерали и разгањали, али Старчевић, Јавор и Шуффлај, нису за нас били само хладни гробови великана“.
ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ ЖРТВЕ 1941-1945.
За вријеме Другог свјетског рата у Сарајеву је настрадало 12.010 невиних жртава. У укупном броју жртава највише је било 8.778 Јевреја, од чега 4.1945 мушких и 4.583 женских. То је 69% свих жртава.
Усташе су 1942. године убиле 4.012 Јевреја у Јасеновцу а 4.361 Јеврејки у логору Ђаково, што је укупно 8.373 жртава.Исту судбину су доживјела и дјеца. Дјечаци у Јасеновац а дјевојчице у логор Ђаково.
У Јасеновцу је убијено 356 дјечака до десет година старости, а 350 дјевојчица до десет година старости у логору Ђаково.
Нијемци су у Сарајеву убили 106 Јевреја, 29 мушких и 77 женских.
За вријеме рата у Сарајеву је убијено 2.146 Срба (1.766 мушкараца и 380 жена) што је 18% свих жртава.
Муслимана је убијено 776 или 6% затим 504 Хрвата или 4% свих жртава. Осталих је убијено 185 или 3% свих жртава.
Жртве су убијане по разним логорима. Највише у Јасеновцу 4.729 жртава и у логору Ђаково 4.008 невиних жртава. Поред ових жртава убијено је у логору Стара Градишка 199 жртава, Јадовну 29, Лоборград 16, Земун Сајмиште 13 и у логору Славонска Пожега 4 невине жртве.
У вањским логорима убијено је: у логору Аушвиц 83 жртве, под описом у Њемачкој 82 и Норвешкој 22 невине жртве, у логору Дахау 23 и у осталим логорима 176 невиних жртава.
Подаци су кориштени из Пописа жртава 1941-1945.
Миљан Цујић