Бакљом на породичну кућу у Даљу

Због сумње у ратни злочин П.Г. из Даља је шест месеци провео у истражном затвору. Чим је пуштен да се брани са слободе на кућу му је усред ноћи бачена навијачка бакља.

Непознати починиоци бацили су у ноћи са петка на суботу запаљиву направу на породичну кућу у Даљу уз повике „овде живи ратни злочинац“ и „селите се у Србију“. У кући су се у том тренутку налазили отац (52) , мајка (42) и троје деце (22, 20 и 15 година). Из Полицијске управе Осјечко-барањске штуро су нам потврдили да полицијски службеници тренутно „проводе извиде темељем запримљене телефонске дојаве грађана из Даља о нарушавању јавног реда и мира непознатих особа”. О томе шта се догодило разговарали смо са Д.Г, мајком троје деце.

– То је било око пола три у ноћи. Мало пре тога мерила сам супругу шећер и таман ме ухватио први сан када сам чула вику. Неко је викао „Ово је кућа ратног злочинца, шта радите ту, марш у Србију“. Након тога сам чула ударац и врло брзо наша соба је била обасјана неким наранџасто-црвеним светлом. Скочила сам јер сам мислила да се кућа запалила и истрчала на терасу. И деца су поскакала из кревета. Са терасе сам видела један ауто који је одлазио низ улицу и након тога се окренуо и вратио пред кућу. Застао је накратко у том диму и отишао – прича нам Д.Г. која је одмах позвала полицију.

– Прошло је сигурно 40 минута и пошто полиција није стигла поново сам звала. Након тога су дошли и направили увиђај. Била је и форензичка екипа, а и данас су дошли по изјаве – додаје она.

Напад и повици на управо ову кућу нису били случајни јер у тој кући живи П.Г. који је у јануару ове године, заједно са још двојицом мештана Даља, ухапшен и осумњичен за ратни злочин против ратних заробљеника. Њих тројицу терети се да су, као затворски чувари, у периоду од октобра 1991. до јуна 1992. године у Даљу противправно држали заробљене шест цивила и осморицу хрватских војника. Терети их се да су заробљенике физички и психички злостављали иако званична оптужница још увек није подигнута.

Сва тројица осумњичених провела су шест месеци у истражном затвору, а 15. јула су, заложивши своју имовину као јамчевину, пуштени да се бране са слободе. Претпоставка је да је управо зато кућа осумњиченог П.Г. била мета синоћњег напада запаљивом направом, највероватније навијачком бакљом. Нападачи су очигледно знали да је П.Г. пуштен и одлучили су да узму правду у своје руке.

Није први напад
Треба рећи да је П.Г. скоро цео свој боравак у затвору провео у загребачкој затворској болници у Светошимунској с обзиром на то да је особа са инвалидитетом која се креће уз помоћ ходаљке, од раније има дијабетес, три уграђене срчане премоснице, а преживео је и четири мождана удара. Његова супруга каже да је након синоћњег напада потресена читава породица, али да су такве и сличне инциденте имали и раније, пре него што је П.Г. постао осумњичени за ратни злочин.

– Имали смо кафић и пицерију у кући и од 1997. године нам долазе ту. Лупали су нам прозоре и ролетне, улазили са палицама. Супруга су два пута претукли. То траје већ 24 године. Улазили су нам ту у касним сатима и провоцирали. Излупали су нам све жардињере испред куће. Окупе се ту испред па вичу да смо четници. Сваки пут смо пријављивали полицији, али увек све то остане на томе – огорчено говори супруга Д.Г.

Писао отворено писмо – тврди да није крив
П.Г. је пре нешто више од месец дана, док је у затворској болници чекао да му одобре захтев да се брани са слободе, написао отворено писмо које је његова супруга послала председнику Осјечког жупанијског суда, али и другим релевантним институцијама и појединцима. Он је у писму негирао да је било када мучио или се нељудски понашао према затвореницима. Негира да је био затворски чувар, већ тврди да је у затвору био економ, а за сам затвор тврди да је био легалан и основан управо зато да би се ратни злочини спречавали. Осврнуо се и на изјаве два сведока који га терете, а за које каже да су неистините.

– Према мени и мојој фамилији врши се најгора могућа дискриминација, а мене се представља као ратног злочинца. Мојој супрузи, кћерима, сину и мени се ставља мета на прса. Због чега? Због изјаве два господина од којих један тврди да сам га ошамраио, а други да сам га ударио шаком и терао да једе храну. Та господа говоре неистину, јер знају да им нико не може ништа, а на конто изговорених оптужби добијају привилегије, разне дијагнозе инвалидитета и високе пензије те их није брига што уништавају породице и што то раде људима који су их спасили од сигурне смрти. Радио сам као економ у легалном затвору којег су основали часне судије на челу са господином Милошем Војновићем да би успоставили судбену власт, да би спречили безакоње и анархију. Па зар је мој злочин што сам у том затвору тражио, молио храну, што сам затворенике прехранио, кувао, обукао их, угрејао, окупао, ошишао или превио ране? Зар је мој злочин што сам заједно са свим чуварима, управником, надзорником, секретарицама и судијама успео да затвореници остану живи и да се врате својим прородицама? – навео је П.Г. у свом отвореном писму пре мало више од месец дана.

Преузето са: Срби.хр