Ондић: На бранику Лике!
Постоје мјеста, људи и крајеви којима се увијек радо враћате. То је Лика. Тамо ће вас увијек дочекати широм рашрених руку. И са осмјехом на лицу. Управо са осмјехом на лицу, и широм раширених руку, увијек ће, сваког путника намјерника и случајног пролазника дочекати у у Ондићу, малом мјесту надомак Удбине. То је иначе родно мјесто Милана Узелца, садашњег замјеника жупана Личко-сењске жупаније, који ће вам увијек рећи да је Ондић управо то мјесто које је у његовом срцу.
“Ондић је данас мало Личко село смјештено уз главну цесту на пола пута од Загреба ка Сплиту. Од Удбине, Ондић је удаљен 7, а од Грачаца и Коренице по 30 км. Попис каже да је овдје прије рата живјело 130 становника, и сви су били Срби. Прије другог свјетског рата овдје је живјело више од 500 становника, док их је данас овдје тек двадесетак, углавном старије животне доби” кроз сјету збори Милан Узелац, садашњи замјеник жупана Личко-сењске жупаније.
До посљедњег рата, овдје је постојала подручна основна школа, била је и трговина, а Ондићани су посебно поносни на пољопривредну задругу која је пословала више од четири деценије и у којој су бројни мјештани, поштено зарадили своје пензије. У тим временима, каже наш саговорник, у Ондићу је било пуно младих људи. Градиле су се куће, радило се у фирмама, и тада се овдје доста добро живјело. На жалост, рат је, каже, учинио своје и 1995. су сви до једног напустили родно село и отишли у неизвјесно избјеглиштво.
“Данас мојих сумјештана има од Канаде, Аустралије, Србије, земаља Западне Европе, широм свијета, најмање овдје, каже Узелац. На жалост, повратак овдје никада није успио, тако да данас у Ондићу живи тек двадесетак становника. Е тако је то у Ондићу данас” збори наш саговорник, али алтернативе, вели, нема. И тако је углавном на цијелом Удбинском подручју. Милан је иначе замјеник жупана, изабран на посљедњим изборима, а дуго је био замјеник начелника општине Удбина. Каже, да је улога изабраних представника Срба на овом подручју велика и значајна, те да је њихова задаћа радити, да би Срби на овом простору, опстали и остали.
“Ми можемо допринијети да наш сваки становник живи боље и ја обећавам да ће тако и бити. То све ипак понајвише зависи од заступљености српских представника у извршним органима власти, и представничким тијелима локалне самоуправе. Показало се, да тамо гдје нас има, на примјер, у Доњем Лапцу, Врховинама, Удбини, Плитвичким језерима и Кореници, да можемо нешто учинити, а то ћемо свакако и чинити”, каже Узелац, напомињући да се Срби овдје требају интегрисати у друштво, али се не требају асимиларати.
“Ја сам се свих ових година трудио бити на располагању људима. Настојао сам бити једноставан и приступачан. Без обзира ко је које националности. Увијек сам настојао са представницима већинског народа гајити фер и коректне односе” каже Узелац.
Иначе, људи се у Ондићу баве углавном пољопривредом. Руку на срце, каже наш саговорник, одавно нису била боља времена за бављење пољопривредом, а све захваљујући издашним подстицајима, који се исплаћују по више основа. Бит је каже уписати што више земље, и што више стоке, плус данас је веома лако, продати по добрим цијенама и теле и јање, и мед и сир, и ракију, све што се произведе, може се без икаквих проблема продати. Јер тржиште за производе – постоји!
Све у свему, има наде, за Србе на овом простору, закључује на крају наш саговорник. Јесте, истина, велики број је отишао вани, у потрази за неким бољим животом, и Хрвата и Срба, али то не значи да овдје преспективе нема.
“Времена су данас таква, да поготово млади, желе нешто више, нешто брже, и ми их сигурно не можемо спријечити на одлазак преко границе. Ни држава нема адекватан одговор на то питање. Људи селе из великих средина, као што су Осијек, Бјеловар, Дарувар, а камоли из Лике”, каже Узелац нагласивши да се одавде одувијек одлазило.
На крају ипак, чини се све, како би овај дио Лике опстао, збори Узелац, напоменувши да су осим кроз органе власти, Срби овдје организовани и кроз СКД Просвјета, која је овдје веома активна.
“Све смо учинили да нашу задаћу овдје у потпуности испунимо, да обичаје и традицију нашу сачувамо”, каже Татјана Чанковић, водитељ СКД Просвјета из Удбине. Броје данас 60 чланова, а посебно су поносни на најмлађу групу, на популарне “Цукрице”.
Није им било, након године пандемије вируса корона, поново се окупити и радити, али су ипак успјели, и ако се ситуација смири, а коцкице посложе, ето их веле на свим иоле важним догађајима у Лици. А тако је то овдје, кажу на крају, тамо гдје престаје прича а већ почиње пјесма, тако је то овдје гдје вам увијек широм рашире руке, овдје гдје вам пјесмом широм отворе врата, а она су свим људима добре воље одувијек била широм отворена.
Преузето са: banija.rs
