сарајевски Срби

Бивши и садашњи сарајевски Срби обележили Преображење

Каква је ово бука, одкуда ово, пита на трамвајској станици преко пута сарајевске Преображењске цркве на Долац Малти старија госпођа, а упитана дјевојка показује јој прстом на цркву и људе иза високог зида који ограђује црквену порту и одговара: „Срби“.

-Лако је бити Србин на Равној Романији (у Републици Српској прим. аут.), треба овдје заиграти коло и запјевати, каже Миливоје Чабаркапа један од оних који су у парохијском дому уз цркву Светог Преображења пред рат учествовали у формирању Српске демократске странке Новог Сарајева. Овај повратник у сарајевско насеље Враца добацује познаницима у колу које се растегло по читавој порти: Само весело! У колу упркос врућини и тридесет и нешто степени црна шубара на глави старине са Равне Романије и високо подигнута три прста.

„Све одавде па до Илијаша, све је моје и мојих пајдаша“ – грми преко озвучења пјевач варшарког бенда, али друштво са Равне Романије не хаје за то они пјевају ојкачу: „Дрино водо јеси ли дубока, смије ли те прегазити војска, Ој“. А која је то војска говори шубара!

Вељко Пајдаковић је дошао из Америке гдје живи и одакле путује по цијелом свијету .

-Користим ову прилику да се видим са пријатељима и познаницима. Од 20 последњих година 19 пута сам долазио овде гдје сам рођен, а у овој цркви сам крштен, каже Пајдаковић, изданак старе сарајевске породице који нам са поносом на свом „смартфону“ показује породичне слике старе читав вијек. Он додаје да је власник више од 70 дунума земље и да то намјерава да прода.

–Срби нестају из Сарајева, продају своју имовину, а овдје долазе Арапи и купују. Мислим да би црква требало да преузме активнију улогу да нас окупи под свој кров и хомогенизује као народ. Нисам сигуран да се то покушава на прави начин , каже нам Пајдаковић.

И стари Милош Ћуковић је крштен у Цркви светог Преображења.

-Мој отац је учествовао у градњи ове цркве, каже Милош.

Свету литургију ове године је служили су отац Владимир Ступар и отац Чедомир Ђелмопошто нови, недавно,након смрти блаженопочившег владике дабробоснског Василија изабрани владика, још није ступио на дужност.

-Кумови славе из Српског хуманитарног друштва „Добротвор“ све су припремили што треба, а ту је свој допринос дао и господин Љубиша Ћосић, начелник Источног (српског) Сарајева, те Синиша Додик који је већ два пута био кум наше славе и Драган Остојић власник „Златног зрна“ из Источног Сарајева. Следеће године кум ће бити Слободан Пајић и то ће му бити треће кумство, каже парох Долачки.

Обиљежавању срквене славе присуствовали су министар у ранијим владама Републике Српске Бошко Томић и предсједник борачке организације Града источно Сарајево Михајло Паређина. Црква Светог Преображења на Долац Малти саграђена 1940. године била је послије рата више пута обијана, последњи пут недавно, а починиоци ни једном нису кажњени.

-Препуштамо судовима да суде, а ми вјерујемо у суд божји. Јер, ко руши цркву, срушиће га Бог, каже отац Ђелмо.

„Мој божуре“ у сред Сарајева

Када су дјевојке из етно групе „Катера“која делује при Музичкој академији из Источног Сарајева запјевале „Мој божуре“ свима се кожа најежила.

-Косово је наша жива рана, нећемо га дати, а уз божију помоћ вратиће се Срби тамо и бити своји на своме, каже Мирослав Телетина из Вишеграда.

Драган Башовић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар