Бојан Арбутина: Борба за истину!
Због све учесталијег прекрајања чињеница из прошлости сведоци смо глобалне борбе за историјску истину. Нажалост, не постоји епоха у српској историји која није стављена пред суд ревизионизма и покушаја да се тумачи са ненаучних основа. Зато је посао историчара да пруже одлучан, професионалан и објективан отпор. Ово у интервјуу за “Вести” истиче Бојан Арбутина, вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида.
Србија се већ деценијама суочава са покушајима ревизионизма. Који су, по вама, кључни изазови?
– Изазови у нашем случају су бројни на различитим пољима. Не постоји епоха у српској историји која није стављена пред суд ревизионизма и покушаја да се тумачи са ненаучних основа. Од раног средњег века до ратова за југословенско наслеђе. Широк дијапазон тема пружа превелики простор нестручним лицима да тумаче историјске процесе на неадвекатан, нестручан и крајње злонамеран начин.
То је посебно видљиво када је реч о жртвама Другог светског рата?
– Само у оквиру те теме постоје бројне ревизионистичке тенденције које покушавају да умање страдалничку прошлост нашег народа. Српски народ је током 20. века преживео библијска страдања и од народа који се спасио биолошког нестанка долазимо до тренутка када покушавају да направе “геноцидан” народ. Моја лична усмереност, али и осталих српских историчара и установа, јесте да пружимо одлучан, професионалан и објективан отпор овим ненаучним и злонамерним тежњама.
Прекрајање прошлости
Недавно сте изјавили да је у току глобална борба за историјску истину?
– Сведоци смо да се данас основни постулати историјске науке често занемарују услед директних и индиректних притисака. Данас се дефинитивно води борба за историјску истину и то је борба коју можемо видети у различитим сферама. Та борба је последица тренда да се историјске чињенице тумаче у складу са савременим потребама држава и народа и једноставно због чега долази до прекрајања историје и уклапања прошле стварности у пожељне оквире данашњице.
Зар историјске чињенице нису непобитна истина?
– Историјске чињенице јесу непобитне, али њихово тумачење доводи до њиховог искривљавања, и то је борба коју је неопходно водити како бисмо историју запамтили онакву каква се и догодила. Историјске чињенице су утемељене у прошлој стварној стварности која је обликовала појединце, друштва и државе у датим временским секвенцама. Основни задатак историчара је да се на основу примарних и секундарних извора што више приближи историјској стварности и да је “пренесе” у савремени тренутак, без острашћености, високо професионално и на објективан начин, без жеље да се савремени политички, друштвени и културни контекст, или лични афинитети истраживача, имплементирају у поменути процес.
Запад ћути о Деви
У јужном делу Косовске Митровице недавно је реновирана кућа нацистичког сарадника Џафера Деве? Због чега нема реакције Запада?
– Музеј жртава геноцида је неколико пута реаговао по овом питању на врло децидан и историјски утемељен начин подсећајући ко је био Џафер Дева и колика је његова улога била значајна у злочинима који су чињени над српским народом у нашој јужној покрајини. Реакција, осим Музеја жртава геноцида, нема нити смо очекивали. За иностране историчаре и стручњаке та тема је прошла или испод радара, или су прећутно прешли преко ње. У контексту дешавања на Косову и Метохији разумљиве су њихове реакције. Наш Музеј неће остати нем на овако очигледне примере ревизије историје и увек ћемо реаговати.
Како бисте описали положај Срба у јужној покрајини?
– Положај српског народа на простору Косова и Метохије одувек је био динамичан, изазован и страдални. Данас наш народ на Косову и Метохији показује виталну снагу, пркос и непоколебљиву веру која даје снагу да опстану у овим тешким тренуцима. Бројни притисци које врше привремене власти из Приштине у овом тренутку изгледају као несавладиве и претеће, али, знајући колико Република Србија улаже политичке, дипломатске, економске и културне снаге у очување нашег народа на Косову и Метохији, верујем да ће доћи ведрији, сигурнији и слободнији дани за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији.
Ипак, многи упозоравају на могућност “тихе” или отворене “Олује”? Ово вас питамо зато што сте и сами једно од деце из “Олује”, хрватске акције из 1995. године када је протерано око 250.000 Срба? Колико је важно колективно сећање?
– Колективно сећање обликује друштво, из њега црпимо поуке, знања, искуства, како у личном, тако и у друштвеном животу. Зато је важно стално учити, усавршавати се, разговарати и унапређивати своја знања. Колективно сећање и памћење нас опомиње да чувамо нашу прошлост, да нам она буде мотив и инспирација да у садашњем тренутку стварамо блиставу будућност којом ће се поносити будуће генерације које се буду освртале на ближу прошлост.
Спомен-парк Јајинци
Однедавно сте на челу Музеја жртава геноцида. Реч је о једном од ретких музеја тог типа?
– Велика је част и привилегија бити на челу Музеја жртава геноцида, установе културе од националног значаја која се у својој основној делатност бави изучавањем страдања српског народа у Другом светском рату. Музеј жртава геноцида је јединствена установа у овом делу Европе и међу српским народом и то са собом доноси и велику одговорност. Изазови са којима се суочавамо и очекивања пружају нам мотив више да се приљежније и са више енергије посветимо овом деликатном послу.
Шта ће бити фокус вашег рада?
– Фокус рада биће усмерен на реализацију програмских и редовних активности Музеја жртава геноцида. Пре свега ту се подразумева наставак успешне изложбене, издавачке и образовне делатности, прикупљање музејске и архивске грађе и јачање капацитета Музеја жртава геноцида. Средњорочни планови у вези су са решавањем инфраструктурних проблема нашег Музеја, и ту пре свега мислим на подизање наменске музејске зграде у оквиру Спомен-парка Јајинци.
Како је замишљен Спомен-парк Јајинци?
– Спомен-парк Јајинци је замишљен као централни меморијал страдања српског народа. Јајинци су највеће стратиште на територији Републике Србије и у складу са тим природно се намеће да на том месту буде национална установа културе која баштини памћење на страдање српског народа у Другом светском рату. У плану је да се уради физичко-техничка заштита самог подручја како би се спречила даља девастација овог меморијала, реновирања објеката и изградња музејске зграде у оквиру које ће бити представљено српско страдање широм бивше окупиране Краљевине Југославије. Јајинци ће постати место пијетета, сусрета, образовања, колективне свести, опомене.
Да ли Музеј жртава геноцида припрема неке публикације на које бисте посебно скренули пажњу?
– Музеј жртава геноцида припрема бројне публикације у наредном периоду. Међу најважнијим биће дела нашег покојног колеге и највећег стручњака за страдање Срба у НДХ и систему концентрационих и логора смрти у Јасеновцу. У питању су дела Јована Мирковића и то је пројекат од којег очекујемо много. Почели смо да издајемо публикацију на енглеском језику у циљу да упознамо свет са нашим страдањем, да не дозволимо да нам кроје историју и ниподаштавају нашу страдалничку историју.
Изложбе и предавања на Космету
На који начин се Музеј жртава геноцида бави историјским догађајима на простору јужне српске покрајине?
– Музеј жртава геноцида посебну пажњу посвећује реализовању активности на Косову и Метохији. До сада је одржано неколико десетина програмских активности у сарадњи са установама културе и науке у Косовској Митровици, Грачаници, у Косовском Поморављу. У марту ове године отворили смо изложбу под називом “Прећутани злочини: Зверства албанских квислинга над Србима и Јеврејима на Косову у Метохији у Другом светском рату” у Градском музеју у Косовској Митровици – каже Арбутина.
Додаје да је у септембру организована обука за наставнике под називом “Учење о геноциду почињеном над Србима” у Дому културе Грачаница.
– До сада смо одржали бројна предавања широм КиМ, а посебно нас радују сусрети са призренским богословима. У наредном периоду очекујемо и завршетак документарно-играног филма у продукцији МЖГ “Крст над Косовом” и то је још један скроман допринос нашег Музеја очувању историјске свести о Косову и Метохији – открива Арбутина.
Обогаћивање збирке
Музеј жртава геноцида у протеклом периоду додатно је интензивирао активности на обогаћивању архивске, библиотечке и музеолошке збирке ове националне установе културе. Захваљујући преданом раду кустоса збирке и фондови Музеја жртава геноцида обогаћени су драгоценим артефактима из периода Другог светског рата који сведоче о геноцидним страдањима наших предака.
Збирка историјских предмета Музеја жртава геноцида недавно је обогаћена драгоценим предметом из система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу. У питању је дрвена табакера од лакираног дрвета са ручном гравуром. Са унутрашње стране табакере угравиран је натпис “Јасеновац 1942”. Ова табакера припадала је истакнутом југословенском вајару Славку Брилу који је ликвидиран у јасеновачком логору 1943. године.
Биографија
Бојан Арбутина је рођен током рата у Хрватској, 1993. године у Глини и са две године је доживео судбину Крајишника у “Олуји”.
Дипломирао је на катедри за Историју Југославије Филозофског факултета у Београду, а докторске студије уписује на Филозофском факултету у Новом Саду у октобру 2017. године у оквиру којих се посветио истраживању културе сећања на жртве Другог светског рата у Срему. Од априла 2018. године учествује у раду Музеја жртава геноцида у својству стручног сарадника на пројектима “Злочини на територији бивше Југославије у 20. и 21. веку” и “Енциклопедија геноцида у Независној Држави Хрватској”.
