Борба сарајевских Срба и њихових потомака за властиту имовину

Годинама траје борба сарајевских Срба и њихових потомака за њихову имовину. Примјера је небројено. Један од оних који дуже од деценију води безуспјешно битку да сачува своју имовину је и Миодраг Стијепић, повратник у илиџанско насеље Рогачићи. Посљедња дионица сарајевске заобилазнице од Влакова до Мостарског раскршћа гради се дословно испод прозора његовог дома.

„Опасност на путу, породична кућа на цести“ – Миодраг је припремио јиновативни саобраћајни знак упозорења за будуће кориснике саобраћајнице још прије деценију. Путника још нема. Нема ни грађевинара и машина већ двије године, да окончају започете радове. „Ради“ само клизиште и испод и изнад домаћинства.

Од тешких машина и покренутог клизишта, једна кућа је потпуно руинирана и за живот неусловна. Другој Стијепић готово на мјесечном нивоу крпа пукотине. Истина, посљедње радне дане извођач је изградио потпорни зид. Са горње стране домаћинства, Миодраг је заштиту градио властитим средствима. Но, налет земљишта готово половину је уништио. Стијепић властитим средствима није могао да санира покренуто клизиште. Док у ишчекивању јесењих киша оправдано страхује за своју безбједност, мукама се не назире крај.

– Они су мени пресјекли пут доље и пјешачки пут и колски. Ја иначе живим у центру села, али до прве продавнице ми треба 3,5 километра, а продавница ми је, док сам имао пут, била удаљена 50 метара, а тако и аутобуска станица – наводи Стијепић.

Једини повратник у некада српском насељу на рјешавање проблема клизишта и уништених објеката чека 10 година. А обраћао се каже на бројне адресе – од кантоналних и општинских власти па до мјесне заједнице.

– Гдје год дођете сад, они ће с вама да разговарају два минута, све док вам не чују име. Кад вам чују име, ви сте завршили са њима. За њих је предмет завршен, затворе књигу и одоше, не требате их звати више – истиче Стијепић.

Српско име и презиме није, међутим, сметало, када је Стијепић покушао да заустави извођача у девастирању властитог домаћинства. Одмах је реаговала полиција и уручила казнени налог од 500 КМ. За урушено имање казну нико не плаћа и поред правоснажне пресуде сарајевског Кантоналног суда, којом је наложена експропријација земљишта.

Акти су јасни – „у заштитној зони од 40 метара не смије бити објеката изузев оних са посебном дозволом“. А Миодрагова кућа ни четири није удаљена. Но, каква корист од већ пожутјеле судске пресуде када она очигледно не важи за извођача – сарајевски Еуро-асфалт и финансијера Аутоцесте ФБиХ. Из матичне општине још раније су, тврде, предузели неопходне радње.

– Уважавајући другостепено рјешење, као и предметну пресуду, дате су упуте и смјернице, предузете су неопходне радње у циљу доношења новог акта у складу са позитивним прописима – рекли су из општине Илиџа.

Случај Стијепић, нажалост, није једини повратнички на трасама путева које граде Аутоцесте Федерације. Хаџићи, Брадина, Ортијеж у долини Неретве – низу никада краја, набраја Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

– Аутоцесте Федерације БиХ редовно крше права Срба на трасама које су успоставили за изградњу ауто-путева. Они улазе у посјед српске имовине, граде ауто-цесте без питања Срба, затим врше подјелу српске парцеле, остављају иза себе неред – тврди Радановић.

За неред који су оставили у насељу Рогачићи, Миодраг ће каже правду поново да тражи пред правосуђем. Овај пут тражиће и кривичну одговорност за узурпаторе имовине. А до тада ће дане проводити у страху да му дом и буквално не заврши на градилишту. На срамоту свих заговорника људских права и суживота у „мулти“ граду.

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар