Борити се против заборава је тешко, али скривати истину је још теже

Централна комеморација Српског народног већа посвећена свима који су изгубили животе, животе својих ближњих, домове и завичај током и након хрватске оружане акције „Олуја“ одржана је у селу Стрмица недалеко од Книна.

Након парастоса за све жртве протеклог рата, који је у стрмичком храму Рођења Пресвете Богородице служио свештеник епархије далматинске Немања Благојевић, прочитана је „Изјава сећања“ Српског народног већа, традиционално обраћање јавности као спомен на све убијене и прогнане током рата.

– Ове године централну комеморацију за жртве ВРО-а „Олуја“ одржавамо у селу Стрмица крај Книна. У то је село, након гранатирања крајем јула и одласка већине становника, према сведочењима оних који су остали, хрватска војска ушла недуго након почетка ВРО-а „Олуја“. Уз убиства и злостављања цивила, забележена су паљења и пљачке али, нажалост, и у наредним годинама 1996. и 1997. насиље против оних које нису отерала ни најтежа искуства. Према доступним подацима, у Стрмици је августа 1995. убијено десет цивила од којих се један још увек води као нестала особа. Формална квалификација ратног злочина је изостала, па су самим тим изостале истражне радње као и судски процеси којима би се преузела институционална одговорност за почињена злодела – наводи се, између осталог, у седамнаестој „Изјави сећања“ коју је испред Српског народног већа прочитала Анета Владимиров.

Породицама жртава, окупљеним Стрмичанима, али и свима онима који су дошли да одају почаст својим убијеним сународницима, обратили су се активисти из Иницијативе младих за људска права, који се већ годинама уназад боре за оно што нису у стању државни и правосудни органи.

– Знам да је борити се против заборава тешко, али верујем да је скривати истину још теже. Наша је дужност стајати испред вас и понудити извињење које заслужујете, а за које су наши политички представници преслаби. Опростите у моје име, у име младих, али још више у име оних који би требали стајати на овом месту и чије би изговорене речи имале пуно већи значај – поручила је Сена Шимек испред Иницијативе младих за људска права у Хрватској.

Саборска заступница из редова СДСС-а Ања Шимпрага обратила се испред организатора овогодишње комеморације у Стрмици, истакавши како се историја не може променити, али се могу створити услови да се крајеви захваћени ратом ревитализирају и постану добро место за живот и Србима и Хрватима.

– Сви злочини требају се процесуирати независно од националности жртве и починилаца. То је важно због поверења грађана у институције, због равноправности свих наших грађана и, на крају, важно је због суочавања с прошлошћу и превладавања ратних траума. Тек када се ови процеси праведно и непристрано приведу крају, а у јавности буде било могуће отворено разговарати о злочинима уз уважавање свих жртава и различитих трагичних искустава из рата, ова тема ће престати да буде ресурс за политичку мобилизацију у дневнополитичке сврхе. Нажалост, данас то ова тема јесте више него икад. Најтежа судбина задесила је један немали део оних који су остали у својим кућама изразивши поверење у хрватску војску и власт. На нашу велику жалост том су одлуком о оданости кућном прагу и поверењу у човека, ко год он био, ризиковали властите животе. Данас смо овде пре свега ради њих. Дошли смо у миру, лишени превеликих очекивања. Боримо се за право на достојанство у сећању и на право да данас, двадесет девет година након, захваљујући ванинституционалним напорима Центра за суочавање с прошлошћу Документа, изговоримо имена до сада познатих жртава злочина почињених над људима овог села августа 1995. године – истакла је у свом говору Шимпрага, прочитавши имена и године старости десет мештана Стрмице за чија се убиства зна, али и двоје Стрмичана чија је судбина након нестанка остала непозната.

Осудити ратне хушкаче и ратне политике

Председник Српског народног већа, Милорад Пуповац, одговарајући на питања новинара нагласио је да су у Стрмици страдали махом цивили, старији и немоћни који никоме нису представљали опасност, али су убијени као да јесу и да за та убиства нико није одговарао.

– Да нема нас, никаквог осећаја повезаности са страдањем тих недужних људи, нити осећаја одговорности не би било. Зато ћемо ми даље наставити чинити као данас овде, да подсетимо да у рату страдају људи, страдају цивили, а понекад страдају и цели народи и да, ако се то заборавља, ратови могу бити и гори него што је био овај. Будуће генерације не заслужују суочавање са оваквим искуством. Изузев овдашњих мештана, који би се у тишини сетили својих невино пострадалих, нико се више не би сетио то учинити, као што се нико не сећа одговорности за почињене злочине овде и на другим местима понављајући причу како је „све чисто као суза“. Можда као суза ових људи овде који су убијени мучки и без икаквог разлога – рекао је Пуповац.

На питање какву прославу очекује у Книну, с обзиром на то да се променила политичка клима и Влада отишла удесно, Пуповац је изразио наду да оно што је започето пре четири године није било узалуд, а то је, како је рекао, да свако направи искорак који може у том тренутку како би се одмакли од рата, осудили ратне хушкаче и ратне политике.

– Надам се да ове године неће бити тонова, нити гласова какве смо чули раније. По ономе што до сада видимо, могло би бити тако. И да ће бити с мером, с обзиром и узимањем, дељењем осећаја и саосећања за страдање других – истакао је Пуповац.

Иако је дведесет и девет година прошло, туга и бол код породица жртава нису ишчезле, као ни питање „Зашто су убијени?“

– Један од убијених је и мој брат. Зашто су то направили, ради чега? Није он био војник, борац, него недужни цивил. И онда га убијеш да би постао борац неког карактера, као – ето, он је убио некога. А убили су те немоћне људе – са непролазном горчином и тугом сведочи Н.Д. из Стрмице.

У порти два стрмичка храма, на месту где је годинама пре рата засађено толико липа колико је имена убијених српских цивила прочитано из евиденције жртава рата, симболично су постављене црвене руже да, баш као и липе, сећају и опомињу на њихово невино и недужно страдање.

Преузето са: srbi.hr