БРАНИО ЈЕ 618 УБИЦА Невероватна животна прича адвоката Вељка Губерине

У ноћи када смо чекали 2016. преминуо је Вељко Губерина – једна од последњих адвокатских легенди: човек због ког је мењан Кривични законик, коме је аплаудирала и Јованка Броз.

Само неколико дана пре Губеринине смрти, његова сарадница, адвокат Славица Граховац, контактирала је „Блиц“ са жељом да се у нашим новинама објави текст који би, на неки начин, представљао професионални (и донекле политички) „тестамент“ Вељка Губерине. Он сам био је толико слаб да није могао да прими новинаре „Блица“ и да разговара с њима.

Ово је само део огромне приче о адвокату због којег је мењан Кривични закон, који је штампао и делио своје жалбе и до краја притискао судска већа у борби за свог клијента, ког је – упркос његовом отвореном национализму – јавно хвалила и Јованка Броз.

„Адвокатска комора Србије му је 2012. доделила златну плакету за допринос адвокатури“

Адвокат Губерина рођен је 9. септембра 1925. у Вргинмосту код Кордуна, а основну школу завршио је у Карловцима. Шеснаест година касније са породицом од рата и НДХ режима бежи у Јагодину, где је завршио гимназију. Ухапшен је и осуђен у Београду 1945, као један од челника групе националиста, на три године затвора. Казну је издржавао у КПД-у Ниш, одакле је пуштен маја 1947. Због ове пресуде, Правни факултет је морао да заврши ванредно, у Лјубљани 1951. Две године касније постао је приправник адвоката Милана Тадића, радио је и у Окружном суду у Београду, а 1956. отвара своју адвокатску канцеларију. У деценијама које је провео у судницама широм Југославије имао је више запажених случајева. Страствени кривичар, био је посвећен брањењу искључиво окривљених за најтежа дела: бранио је 618 људи оптужених за убиство, од којих је 42 је стрељано, а 47 ослобођено. Током читаве каријере борио се против смртне казне.

Патријарх Павле му је 1997. године уручио орден Светог Саве И степена. Званично је рехабилитован 2009. када је Окружни суд у Београду пресуду из 1946. огласио ништавном.

1959. Случај у возу бр. 116

Миодраг Мирковић (19) био је оптужен да је у возу извршио тешку крађу, покушај убиства службеног лица – милиционера, и убиство путника на подмукао начин. Три осуђујуће пресуде укидао је Врховни суд Србије, а оптужени је ослобођен марта 1964. године.

1965. Фаркаждински случај

Губерина као бранилац захтева да, након осуђујуће пресуде, Врховни суд Србије поново отвори претрес и саслуша сведоке. Оптужени Јован Арсенов и Славко Пругинић били су мучени у притвору како би признали кривицу, и када је Врховни суд начинио преседан и први пут у историји поново отворио претрес, њихова невиност је доказана.

1967. Случај Лјубинка Точиловца

Како би доказао да је његов клијент који је оптужен за убиство адвоката Милорада Сотировског осуђен уз грубе повреде Кривичног законика, Губерина је одштампао своју жалбу Врховном суду (на 90 страна) и послао је судовима и тужилаштвима од Марибора па све до врховних судова Република. Врховни суд Србије укинуо је првостепену пресуду, а у Кривични закон унесене су измене, члан 66. којим се одређује да „окривљени има право на браниоца у току целог кривичног поступка“.

СУЂЕЊА КАО ПРЕДСТАВЕ

– Пре 50 година СФРЈ се питала ко је тај Губерина на чијим процесима се скупљао народ као на биоскопским представама. Знао сам да у своју професију унесем западњачку театралност и да направим спектакл у судници. Бавио сам се само кривичним правом и био сам само бранилац. Младим адвокатима саветујем: да буду амбициозни и упорни као што је био Губерина – говорио је он.

ГУБЕРИНА, СВОЈИМ РЕЧИМА:
Детињство

У време када сам ја био избеглица, у време моје најраније младости, када сам са породицом, мајком и сестром избегао сигурну смрт у Карловцу, а захваљујући италијанским официрима који су се сажалили и дали нам информацију и пропуснице да у последњем часу побегнемо, ситуација је била другачија. Ми нисмо бежали преко континента, већ у братску и пријатељску Србију која је свакога од нас дочекала, нахранила и заиста нам омогућила да достојанствено, као људи дочекамо и крај рата. Ми смо избегли у Јагодину и до гроба ћу бити захвалан Србији на уточишту и пријатељству. Нажалост моја породица се тамо више није вратила јер је између осталог у Глинској цркви побијена скоро цела породица моје мајке, Јовићи.

Проблем Србије

Од 1905. немамо озбиљне и образоване као и национално оријентисане политичаре који нису са својим именом себи прокрчили пут и као такви постали познати. Стално се појављују иста лица. Чак и за време комунистичког режима, комунисти су остављали у свим сферама културе, индустије, судства истакнуте стручњаке да би учили од њих. Погледајте у последњих 20 година ко представља Србију? Сасвим непознати људи који су избили на површину припадношћу странци или неком опскурном познанству из интереса и слично.

О адвокатури

Својевремено, док сам као млад адвокат заступао Точиловца осуђеног за убиство адвоката Сотировског, ондашњи режим, то јест прва дама Јованка Броз је знала да ми ода признање на одбрани и знали су да цене нашу професију. Данас тога нема.

Вест преузета са: BLIC

Нема коментара

Напишите коментар