Томо Радусин: “Мрежа око огњишта Николе Тесле”

Поводом пројекта “Мрежа Николе Тесле – коначно и Тесла на својој мрежи” који је инициран у Теслином родном селу Смиљан, Томо Радусин је упутио писмо на сљедеће адресе: Министарство културе Републике Хрватске, Министарство за туризам Републике Хрватске, Хрватска удруга за туризам и културне руте „Тур Култур“, Хрватска удруга за туризам и рурални развој, Министарство регионалног развоја Републике Хрватске, Личко сењска жупанија, Карловачка жупанија, градови Озаљ, Скрадин, Шибеник и Министарство културе и информисања Републике Србије.

Поштована господо,

Својатајући Николу Теслу, који је и наш и ваш, дакле свјетски великан, не би смјели да поступате као да је Никола Тесла из неба пао, па није имао ни родитеље, ни сународнике, а на крају ни своју цркву, коју је његов отац тако предано љубио. Док у Смиљану имате бренд, искључиво посвећен Николи Тесли, а у самом Госпићу минирали сте Николин споменик и Милутинову цркву, коју сте претворили у прашину. У тој цркви је Никола звонио и помагао оцу. Николин споменик још нема мјеста у Госпићу, искључиво из разлога што је Србин. Јесте ли заборавили, како се његова пропуцана глава са споменика котрљала се у прашини? Ви на тај начин немате право на Николино име и на некакву културу еуропску коју помињете. Немате права, због зла којег су усташе нанијеле Николиним сународницима и огњишту Николином у којем сте цркву запалили. Промијенили сте јој изглед, само из разлога да не подсјећа на ону ружну слику, запаљене цркве из 1941. године.

Треба ли да спомињем наше претке, који су у најмању руку заједно населили простор Лике давне 1696. године? Треба ли да споменем Вилићане који су поред ваших славних предака били најзападнија брана у обрани од Турака?

Треба ли да споменем Илију Смиљанића, поријеклом Србинародом из Пишаћа код Удбине, који погибе на Вучјаку 1654. године, којем г. Гојтан однео кости 1934. године. Нема споменика Илија ни данас, а од њега нема ни једног старијег ускока у млетачкој одбрани у рату са Турцима. Није ли Илија био зид хришћанства пред надирућем исламу?

Или, да споменем свештеника Николу Узелца, који је у Косињу крстио и Србе и Хрвате (Лопашић – Споменици Хрватске Крајине, књига ИИИ. 51.

А овако је говорио Милутин Тесла 2.10.1855. године: „ Бога ми мога! ништа ми тако свето није као црква моја и праотеческиј закон и обичај, и ништа ми није тако драгоцијено као слобода, благостање и напредак Народа мог и Браће..“.

Написао је Милутин 26.11.1855. године и ово: „..кога посљедњег, готово сви учитељи овијех школа, да би хћели србског сахранити Бога“. А промјеном изгледа цркве управо је то направљено.

Био је Милутин у коректним односу са г. Костренчићем, некадашњим жупником у Госпићу. У таквим односима да су се међусобно и замјењивали на предавањима вјеронауке у госпићкој гимназији. (Личка слога, 1.6.1937).

Треба ли да споменем текст под насловом: „Бачени у јаме Велебита – Учитељи, наставници и професори, архијереји и свештеници“ Личке новине, 15.6.1989. године. Међу 51 свештеником баченим у јаметине Велебита, је и задњи свештеник из Смиљана Матија Стијачић.

Цркве су нам рушиле усташе, па комунисти, па 1991. екстремисти, а у том правцу идете и ви. А ево и како.

Парохијски дом у Смиљану претворили сте у Николину родну кућу. Није то господо исто. У том дому поред Николе рађали су се и други. Родио се и Гено Илић 1863. године. Је ли то онда то и Генина кућа? Или је то дом у којем је задњи свештеник Матија Стијачић становао. А управо он, приајтељ Николе Тесле је 1936. године нагласио: „Ово је дом у којем се родио Никола Тесла“. Због овог става био је први на мети усташа и завршио међу 51 свештеником заувјек у њедрима Велебита.

Ово је задњи парох Стијачић, који је на списку убијених свештеника у прилогу. Убијен је и Чубрило, предсједник опћине Смиљан са фотографије.

Извор: Правда, Београд, 7.8.1934.

И поред свега тога дирате у цркву, ту српску светињу Милутина Тесле или 528 је убијених парохијана ту на огњишту Николе Тесле.

Ви парохијски дом претвористе у нешто сасвим друго и тако сте наствалили стопама комуниста који су нам цркве по Лици рушили. И они су говорили Теслина кућа, као да је он то наслиједио или купио. Промјенили сте и изглед цркве, на основу једне фотографије. Постоји и друга фотографија која говори потпуно супротно. Ту код цркве употријебили сте сва могућна стручна објашњења и археолошке стандарде, како би објаснили промјену звоника цркве Светог Петра и Павла ту у Смиљану. Ту се држите стандарда а у Госпићу рушите. Зар хумани мото, осјећај кривице или обавеза задњег опроштаја од мртвих, њих 560 не заслужује да се црква обнови у онаквом облику и изгледу, какву слику су ти несрећници однијели на онај свијет. Па у таквој цркви се крстило 146 дјеце, од којих је 32 заклано, 35 бачено у ватру, једно дјете објешено.

Упркос свим тим чињеницима и на нашу срамоту, ви сте мјесто четвртог највећег злочина у Другом свјетском рату претворили у бренд Николе Тесле. Недате мртвим мира да у њедрима Велебита у миру почивају. Кажете ли дјеци, и вашем и било чијем нараштају, гостима, да ту доље леже невине сјени 146 нечијих дјечака и дјевојчица? Да је Никола жив и он би се тога стидио, јер је по свим питањима био скроман и тих човјек. Када је код вас у Загреб долазио 1892. године, није нагласио да је дошао из Гомирја. То се ни не наглашава. А долазио је код вас, на позив пријатеља, да се види са својима у главном граду Хрватске, између осталог да вам помогне савјетима око расвјете у граду Загребу.

И ви му се тако одужује. Тако му враћате. Како би ви реагирали да је све обрнуто? Имали овај заборав везе са „Мрежом културе Еуропе?

Није вам довољно да то светиште, задње почивалиште 560 невиних жртава претворите у бренд. Кажете ли посјетиоцима да је ту некад живио народ, којег је нетко плански, ту у Смиљану на Николином потаманио, као гамад.

Није вам ни то било довољно, већ хоћете Николу у ванземаљца да претворите, да се из Смиљана или Госпића успостави „Мрежа Николе Тесле“. „МРЕЖА КУЛТУРЕ ЕУРОПЕ“ Као да се ништа није догодило. А догодило се, да страшније не може бити.

Господо, имао је и Никола достојанство. Мислите ли да би он преко тога прешао. Било би довољно ово што сам до сада написао. Да не спомињем зло које су Хрвати усташе направиле у Смиљану. Како би тек Милутин Тесла реаговао. Пропао би у земљу, А не као ови данас па дају цркву, парохијски дом, спомен костурницу и гробље на плодоуживање. Гдје то још има?

Господо, догодило се ту у Смиљану велико зло, које је нанијето Николином народу. Ту ружну истину, Косановић није имао снаге да пренесе Николи. Настојао да Никола оде са лијепом сликом Богданића и смиљанског окружења.

Истина је та, ако не да нас мири, већ да нас као комшије или сусједе још више не удаљава. Удаљени смо доста. Истина је потребна нама али и вама. Зато наводим, зло из Смиљана. Ни Никола вам такав заборав не би опростио.

У бившој опћини Смиљан усташе су у Другом свјетском рату убиле 560 невиних жртва, и то:

– 103 дјеце од којих је 62 заклано, 35 бачено у ватру, једно дијете објешено.

– 178 жена је убијено, од којих је 48 заклано, 65 бачено у ватру, 10 је објешено.

– 236 мушкараца је убијено од којих су усташе 23 заклали, 33 бацили у ватру, 3 објесили.

Од 560 жртава 2.8.1941. на православни српски велики светац, на Светог Илију убијено је 207 жртава, од којих 93 на Николином огњишту, у самом Николином Богданићу. Слиједећи дан је убијено још 90 жртава, а трећи дан 4.8.1941. године убијено је још 28 Смиљанчана.

Од 560 убијених 528 је убијених Срба и 32 Хрвата који су имали родбинске везе са Србима или су били из мјешовитих бракова.

Уосталом табеле говоре све. Реците, како би ви реагирали, да се ради о Хрватима?

ПРЕГЛЕД НАЧИНА УСТАШКОГ УБИЈАЊА У СМИЉАНУ 1941.

 

 ОПЋИНА

СМИЉАН

СВЕГА ЖРТАВА

УБИЛЕ

УСТАШЕ

НАЧИН УСТАШКОГ УБИЈАЊА

заклан

у ватру

вјешање

остало

Богданић

123

123

40

11

4

68

Љутача

40

39

8

12

1

18

Смиљан

101

95

18

26

6

45

См. Поље

190

185

27

22

3

133

Селиште

43

43

6

33

4

Заблата

75

75

4

29

42

Укупно

572

560

103

133

14

310

Извор: Хисторијски архив у Карловцу, Зборник 20. (1989.). Котар Госпић и котар Перушић у народноослободилачком рату 1941-1945. Страна 1132-1151. Карловац: Штампарски завод „Огњен Прица“ Загреб 1989.

ПРЕГЛЕД ПО СПОЛУ ЖРТАВА И НАЧИНУ ИЗВРШЕЊА УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА ОПЋИНА СМИЉАН 1941.

По полу

заклан

у ватру

вјешање

остало

свега

дјеца

32

35

1

78

146

жене

48

65

10

55

178

мушкарци

23

33

3

177

236

свега

103

133

14

310

560

Извор: Хисторијски архив у Карловцу, Зборник 20. (1989.). Котар Госпић и котар Перушић у народноослободилачком рату 1941-1945. Страна 1132-1151. Карловац: Штампарски завод „Одњен Прица“ Загреб 1989.

ПРЕГЛЕД ПО ВРЕМЕНУ И МЈЕСТУ ИЗВРШЕЊА УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА ОПЋИНА СМИЉАН 1941.

Опћ. Смиљан

2.8.1941.

3.8.1941.

4.8.1941.

остало

свега

Богданић

93

3

2

25

123

Љутача

17

1

21

39

Смиљан

23

16

1

55

95

См. Поље

15

70

25

75

185

Селиште

3

40

43

Заблата

56

19

75

свега

207

90

28

235

560

Извор: Хисторијски архив у Карловцу, Зборник 20. (1989.). Котар Госпић и котар Перушић у народноослободилачком рату 1941-1945. Страна 1132-1151. Карловац: Штампарски завод „Одњен Прица“ Загреб 1989.

На православни светац, за Светог Илију, 2.8.1941. године, усташки стампедо убио је 207 невиних жртава.

ПРЕГЛЕД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА ПО НАЦИОНАЛНОСТИ ЖРТАВА ОПЋИНА СМИЉАН

Народност

дјеца

жене

мушкарци

свега

Срби

136

166

226

528

Хрвати

10

12

10

32

свега

146

178

236

560

Извор: Хисторијски архив у Карловцу, Зборник 20. (1989.). Котар Госпић и котар Перушић у народноослободилачком рату 1941-1945. Страна 1132-1151. Карловац: Штампарски завод „Одњен Прица“ Загреб 1989.

У овом злочину у Теслином крају убијани су искључиво Срби те Хрвати који су у сродству са Србима из мјешовитих бракова.

ПРЕГЛЕД СТРАДАЊА ПОРОДИЦА: ЛЕМАИЋ; ПЕЈНОВИЋ; РАЈЧЕВИЋ; ВРАНЕШ И БАСАРИЋ, КОЈЕ СУ ПОБИЛЕ УСТАШЕ У СМИЉАНУ 1941.

презиме

заклани

у ватру

у јаму

убијен

остало

свега

Лемаић

35

23

13

57

57

134

Пејновић

15

50

11

39

39

121

Рајчевић

5

31

3

17

17

56

Вранеш

2

6

11

29

29

48

Басарић

12

2

2

33

23

39

свега

69

112

40

165

165

398

Извор: Хисторијски архив у Карловцу, Зборник 20. (1989.). Котар Госпић и котар Перушић у народноослободилачком рату 1941-1945. Страна 1132-1151. Карловац: Штампарски завод „Одњен Прица“ Загреб 1989.

Поштована господо,

Сматрате ли и даље, поред овако поражавајућих показатеља који су у супротности са људским умом, за које нема одговарајуће ријечи, да је и даље ваша иницијатива за „Мрежу Николе Тесле“ на мјесту и да то буде прва еуропска културна рута, која би стартала у Хрватској.

Томо Радусин

 

Нема коментара

Напишите коментар