Бранислав Ћурчић: Сећање на Милана Кнежевића (1945-2021) из Барање

Вест о смрти Милана Кнежевића изненадила је његове познанике. Родио се 1945. године у Даљу, где је завршио Основну школу. Гимназију је похађао у Осијеку, професор физичког васпитања постао је у Београду. Запослио се у Основној школи у Дарди. После је ту именован за директора, што је радио и почетком сукоба у Хрватској. Оженио се Невенком, професором српског језика и књижевности, са којом је добио синове Стојана и Милоша.

Дотадашњи живот у струци и породици политичка збивања су променила. Постао је председник Социјалистичке партије Хрватске у Барањи и члан Српског националног вијећа Славоније, Барање и Западног Срема. Међу првима је био за везе са Србијом и није налазио разлоге за страх и одлазак из постојбине. Прихватао је различите политичке ставове. У случају потребе опредељивао се за прикључење Војводини.

Био је легални командант барањског одреда. Као командант Територијалне одбране Барање, априла 1991. године, сумњао је у преговоре са Хрватима. Стварањем извршног органа, јула 1991. године, Милан је постао министар просвете и потписао први акт новог тела, при чему су наставни планови и програми за узоре имали српске. Илија Петровић, учесник догађаја и њихов историчар, тврди да је Милан Кнежевић, уз осниваче “најразложнији и најревноснији члан Српског националног вијећа”.

Прогоном Срба Милан и супруга су нашли уточиште у Сомбору. Он је пензију стекао у Општинској просветној инспекцији, супруга у Основној школи “Братство јединство”. Као инспектор био је тактичан, темељан и, ако је требало, одлучан. И у пензији се владао домаћински и посвећен породици.

Велико православно гробље, на ком је сахрањен 20. VII 2021. године, добило је још један значајан српски гроб.

Нема коментара

Напишите коментар