Бранково коло: Представљена књига „Алманах тајног ђачког друштва из Тузле“

О Гимназијалцима песницима и интелектуалцима у Босни и Херцеговини под аустријском окупацијом

У Спомен-библиотеци Карловачке гимназије одржан програм „Промоција ретке књиге“. Представљена је књига „Алманах тајног ђачког друштва из Тузле“, поезија и прозни радови настали у бихаћком затвору „Кула“ 1915. Издавачи су Удружење архивских радника Републике Српске, Бањалука, и Музеј Козаре, Приједор. Књигу су приредили Ведрана Адамовић и Боривоје Милошевић. Програму су присуствовали ђаци историјског и српскојезичког смера. који су са неуобичајено великом пажњом пратили програм 51. Бранковог кола у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије коју је засновао Павле Марковић Адамов, власник и уредник листа „Бранково коло“ у Сремским Карловцима (1895-1914).

На почетку програма госте је поздравио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, истакавши да овакве промоције, пред младим људима жељним нових сазнања, у славној Спомен–библиотеци Карловачке гимназије добијају на свом значају кад се догоде у оквиру Бранковог кола. Истакао је да књига о којој је реч представља велику реткост на савременој књижевно-историјској сцени.

Ведрана Адамовић и Боривоје Милошевић истакли су значај појаве неуобичајено младе интелектуалне генерације Срба гимназијалаца у Босни и Херцеговини под аустроугарском окупацијом с почетка двадесетог века. Њихова визија био је сан о слободи, велико родољубље и непрестано образовање како њих самих тако и полуписменог српског народа у таквом амбијенту. Ти млади људи, гимназијалци, летњи распуст проводили су одлазећи међу становнике најудаљенијих села да би их едуковали и буквално описмењавали.

Аустроугарска власт је забрањивала библиотекама и читаоницама у Босни Херцеговини да издају слободарске књиге, а многи су били под присмотром полиције. Та власт је хапсила и затварала чланове „Младе Босне“ и увелико раширених „Тајних друштава“ младих људи који су маштали о слободи и смишљали начин отпора против насиља аустроугарске власти. Млади непредни гимназијалци били су затварани у Зеници, Тузли и Бихаћу. Осуђивани су на енормно велике казне до двадесет година затвора што је значило смрт у неиздрживим условима тих тамница. Завршетком Првог светског рата, победом српске војске, на слободи су се нашла и браћа Младен и Сретен Стојановић из Приједора, из чувене свештеничке породице.

Младен је студирао медицину у Загребу и Бечу и постао цењени лекар који је у Поткозарју помагао болеснима и бесплатно лечио народ. Почетком Другог светског рата Младен Стојановић је стао на чело одбране српског народа у Поткозарју и на Козари. А Сретен, пак, завршио Академију уметности у Француској и доласком у Југославију постао један од највећих наших вајара који је, поред осталог, урадио величанствене споменику Карађорђу, Његошу и Вишњићу у Београду… као и своме брату Младену у Приједору.

„Велика повеља Бранковог кола“ уручена глумици Мири Бањац, а „Статуета Бранка Радичевића“ песнику Братиславу Милановићу

У књизи се налазе препеви песама Ђакома Леопардија, Михаила Љермонтова, Шарла Бодлера, Едгара Алана Поа, Волта Витмена и других у преводу ђака-затвореника, затим – поезија и проза тих истих младих људи именом и презименом: Младен Стојановић, Сретен Стојановић, Бранко Јузбашић, Јован Зечевић, Стеван Хакман, Јован Лакић и други. На представљању Алманаха поезију надахнуто су читали и лепо представили ђаци Карловачке гимназије. Програм водила Маја Стокин, професорица српске књижевности у Карловачкој гимназији.

Младен Стојановић

МАГЛЕ

Нико не зна одакле су
Магле пале
Сиве, мокре,
И покриле суве, гладне.

И сан, звезде, смрт и ноћи
Као бивство
Свих авети,
И гомиле звездâ жељне.

На подножју свести пале
Кратком смрћу,
Опојале
Умор жедних, и заспале.

Па заборав срећних дана,
Плач и песма,
Глад и срећа,
Под мокри су вео пале.

Милиони звезда трепте
И гасе се,
Док гомиле
Страхом прате покров сиви.
(1915)

Преузето са: Банија онлајн