Бројни становници и даље у контејнерима послије земљотреса 2020. године
Бројни становници Баније трећу зиму у контејнерима чекају обнову кућа срушених у разорном земљотресу који је ово подручје погодио 29. новембра 2020 године.
Епицентар земљотреса је био у околини Петриње, гдје се и сада види да обнова кућа са црвеним и жутим наљепницама није превише одмакла, а становницима уз замршену процедуру свакодневницу отежавају стари проблеми, од лоше инфраструктуре до замућене воде.
Куће са зеленим наљепницама су поправљене, али кад је ријеч о обнови кућа са жутом и црвеном наљепницом, које захтијевају конструкцијску обнову или замјенску градњу, ствари иду лоше и тек су понеки имали среће да лимене контејнере замијене чврстим објектима, наводи Хина.
– Већина тих објеката обновљена је захваљујући донацијама, а не држави – рекла је замјеник градоначелника Глине Бранка Бакшић Митић током обиласка села по којима је размјештена већина од 700 контејнера на глинском подручју.
Она је истакла да је на подручју Глине из донација купљено или саграђено 45 објеката, док је држава у цијелој жупанији досад направила шест кућа од којих је само једна на подручју Глине.
У Мајским Пољанама двоје дјеце живи у дрвеној кућици која је пуна мишева, као и у Мајском Тртнику, гдје четверо дјеце живи у дрвеној камп кући.
– Желимо ли да се сви иселе или умру? – пита Митићева, уз закључак да ће стари умријети, а млади који су могли већ су одселили.
Препреке у обнови породичних кућа су многобројне, од компликоване папирологије и поступка пријаве до недостатка радне снаге, раста цијена грађевинског материјала и имовинско-правних односа.
Вода је велики проблем за становништво по селима јер су бунари замућени или скроз пресушили, па људе водом снабдијевају ватрогасци из цистерна.
Препрека обнови није новац јер га је осигурала држава, а Митићева је истакла да држава на подручју Глине има у власништву више од 400 станова и кућа, од којих најмање стотину није усељено.
У Глини се из европских фондова за стамбено збрињавање граде нове четири зграде које би до марта требало да буду усељиве. На почетку је речено да ће се у Глини градити 243 стана за страдале, али се гради 109 због поскупљења грађевинског материјала.
Ресорни министар Иван Паладина позвао је становништво да умјесто у организовану обнову крену у једноставнију самообнову, уз унапријед плаћене трошкове.
Глинско подручје обухвата 543 квадратна километра, у селима са српским становништвом нема јавне расвјете, а јавног превоза нема на цијелом подручју, које је и даље слабо покривено интернетским сигналом.
Према посљедњем попису тамо живи 7.100 људи, а прије их је било 9.600. На подручју Петриње, која је од посљедњег пописа изгубила 5000 становника такође је у контејнерским насељима и у контејнерима уз куће велики број страдалника. Тренутно их је на подручју града око 1.600, те 212 у три контејнерска насеља.
Градоначелник Петриње Магдалена Комес /ХДЗ/ каже да нико није очекивао нити је обећано да ће обнова бити готова за годину или двије, али свакако очекује бржи темпо, поготово у сегменту изградње замјенских кућа.
Преузето са: РТРС
