Ћирило и Методије – храмовна слава у Бусијама

Иако се на далеко међу Крајишницима зна да се на Светог Ћирила и Методија сви окупе на Бусијама, ове године су изостали шатори, музика, и велики број окупљених људи.

Након ових турбулентних месеци, слава Храма је била још једна прилика за молитву, молебан за наше Србе у Црној Гори, али и присјећање на страдале у претходном рату. Како нам је протојереј ставрофор Миле Јокић рекао: „Лијепо је имати шатор и под шатором се провеселити, али није то суштина живота“.

23. маја је одржано Празнично вечерње богослужење, док је на сам празник 24. маја, служена Света литургија и славски обред.

– Данашња литургија је једна врста благодарења Господу што смо остали неповријеђени, што смо остали на ногама, што нас је Господ сачувао искушења – рекао је протојереј- ставрофор Миле Јокић.

Деветорица свештеника су служили литургију, пјевао је црквени хор Свети Јован Златоусти, а у исто вријеме је пјевао и дјечји црквени хор Анђелчићи. Прошлогодишњи кум Лазо Пајчин је кумство предао Влади Ступару.

– Након литургије смо имали и Трпезу љубави, и овогодишњи кум Владо Ступар је присуствовао са својом породицом супругом и троје дјеце, као и родитељима који су успјели да пређу границу и дођу из Шековића (Република Српска). Угостили смо и Бају Малог Книнџу који је отпјевао неколико пјесама.

У послијеподневним часовима служено је вечерње богослужење и молебан За спас српског народа и српских светиња у Црној Гори, након чега је одржан парастос свима онима који су изгубили животе бранећи своја огњишта у рату деведесетих година.

Ову прилику смо искористили да поразговарамо са оцем Милом Јокићем о протеклим данима и мјесецима, који су били пуни недаћа и искушења за српски народ.

– Није било једноставно, сви су били у страху… Свакодневно смо служили богослужења у храму, сваки дан акатист Хиландарској Богородици Тројеручици, јер је она мајка, а мајка нас једина разумије, у најтежим неприликама говоримо: „Јао, мајко!“ На сву рећу ми на Бусијама смо из ових неприлика изашли неоштећени, нико се није разболио нити био заражен.

С обзиром на мјере Владе Србије у борби против корона вируса, људи су проводили своје вријеме код куће, породице су биле на окупу, многи су се вратили на село. Да ли је ово било потребно да се вратимо правим вриједностима?

– Ово је била једна врста опомене и враћање себи. Одлутали смо, били смо у једној машини. Био сам на парохији у Бремену 1995. и 1996, међутим када сам послије тога дошао у парохију у Нову Пазову, вјеровали или не, темпо је био много бржи него у Бремену. Овдје као да тумарамо, идемо правцем за који не знамо гдје нас води, и стално себи понављамо, само да ово прође. Међутим, пролазимо ми, вријеме остаје. Овај вирус нам може послужити као један земљотрес, освећење. Удаљили смо се од Бога, и једни од других. Бојим се да то враћање неће потрајати, и да ћемо брзо заборавити шта нам се дешавало. Наш народ лако и брзо заборавља – рекао је протојереј- ставрофор Миле Јокић и цитирао патријарха Германа: „Иди мудро, не погини лудо“, и патријарха Павла: „Будимо мудри као змије, а безазлени као голубови.“

Отац Миле Јокић позива да сви будемо ходајући храмови пуни љубави, благодети Божје. Зар треба да се догоди Закон о слободи вјероисповијести па да се народ удружи у молитви?

– Мржња је завладала, а наша дјела нека буду звона која ће звонити и у овом и на оном свијету. Хајде да устанемо прије него што паднемо. Овај призив што се дешава у Црној Гори, баш на дан Светог Василија Острошког је један погром народа, хапшење једног епископа. Владика Јоаникије је путујућа љубав. Нама овдје остаје најлакше да се молимо за њих, али и за себе. Црква воли и љуби свој народ, и не разумијем ко то себи смије дозволити да стане против цркве. То се догађа када безумље у људима завлада.

Послије молебана, испред споменика у Бусијама је одржан парастос свим страдалим у претходном рату, бесједу је одржао професор на Богословији у Крки др Борис Милинковић.

– Не смијемо заборавити наше људе који су изгубили животе на бранику вјере, бранећи српско име, вјеру православну, бранећи огњишта своја. Није било лако кренути са огњишта. Вјерујем да они који су прогнали наш народ мисле да су побједници. Нису! Они су поражени, овај народ је побједнички јер носи у себи Господа и прашта и нажалост често и заборавља. Сјетимо се шта је патријарх Герман поручио у Јасеновцу – да опростимо, али не смијемо заборавити – рекао је зa крај нашег разговора протјереј-ставрофор Миле Јокић.