Чувајући своје поријекло Дрежничани и Јасенчани сабрали се и ове године
У хотелу Мажестик 9. новембра одржано је традиционално вече Дрежничана и Јасенчана.
Удржење, основано 1991. године одолијева времену, схватајући значај поријекла и носећи у себи велику љубав према Лици одакле су потекли. Дрежница и Јасенак су мјеста на граници Лике и Горског Котара, то подручје је српским живљем насељено још у 16. вијеку.
Дрежничани су се у Србију населили и послије Другог свјетског рата, заправо већи број њих поред Београда населио се и у Бајмоку код Суботице.
Изабрана је нова предсједница Удружења проф. др Гордана Вукелић иако није рођена у Лици, поносна је на своје личко поријекло.
– На окупљању смо разговарали шта требамо да урадимо у наредном периоду. Приоритет је да подмладимо удружење. Имамо изузетне и добре људе, али су већ у озбиљним годинама и требамо људе који ће га водити и послије нас. Жеља нам је да се млади људи заинтересују за своје коријене, породична стабла, и иза себе оставимо писану ријеч, и ојачамо квалитет годишњака који издајемо.
Вукелићева каже да су разговарали и о другим видовима очувања баштине, и активностима који поред дружења имају циљ да оставе нека трајне записе, податке и сјећања, јер с временом одлазе људи који у себи носе тај аутентични дух Лике.
Позивају све младе људе Дрежничане и Јасенчане поријеклом да се прикључе Удружењу. Донесу свјежину, нову перспективу, јер само омасовљавањем удружење ће ојачати и осигураће се његово континуирано трајање у наредном периоду. Такође, позивају и старе чланове, који посљедњих година нису били активни.
Дрежница је смјештена је у три мала крашка поља (Дрежничко поље, Кракарско поље, Луг), окружена је високим планинама и густим шумама. Сјеверно од Дрежнице је планина Велика Капела, а јужно су Јаворница и Биторај.
Србима је насељена почетком 17. вијека, када они долазе у Гомирје, а касније се расељавају и у околна села. Православци Дрежнице раније су припадали парохији Гомирје, а црква Рождества Пресвете Богородице подигнута је 1842. године.
У Другом свјетском рату Дрежница је била јако партизанско упориште, са болницом. Много становника овог села је страдало, а црква је спаљена (касније обновљена). Становници Дрежнице дали су велики допринос у у НОБ-у.
У 20. вијеку многи засеоци Дрежнице постали су самостална насеља (Дрежница, Зрнићи, Вукелић, Томићи, Трбовићи, Кракар, Николићи, Радојчићи и други, има четрнаест презимена), али је данас поново једно насеље. На попису 1991. било је укупно 600 становника у свим насељима Дрежнице заједно, од чега 573 Србина, 15 Југословена, 4 Хрвата и 8 осталих/непознатих.
Јасенак је мјесто на западу Хрватске, удаљено око 20 км од Огулина, на путу Огулин-Дрежница или Огулин-Нови Винодолски.
Прота Манојло Грбић, аутор историје православних Срба у Горњој крајини, наводи податак да је
1632. године огулински велики капетан Гашпар Франкопан „превео велики број Срба“ из Цазинске
Крајине и размјестио их у насељима око Велике Капеле, међу њима и у Јасенку. Као народно
предање прота Грбић је записао да је у Јасенку био манастир и црква још крајем XVI вијека, одакле је пресељен у Гомирје.
До пред Други светски рат стајали су на јасеначком гробљу временом обрушени зидови и торањ те старе цркве, посвећене Св. Архангелу Михаилу. Одржало се народно предање да су први Срби досељени на Јасеначко поље били гомирски сточари, који су овдје подизали „станове“ за стоку па временом остајали. На то упућују истоимени топоними и називи заселака у Гомирју и јасеначком заселку Врело. Име села доводи се у везу са обиљем јасеновог дрвета у његовој околини.
