Дрежничани и Јасенчани заједно сваког Митровдана и Ђурђевдана већ 27 година

 

Једно лијепо и узвишено вече


Сваке године на Митровдан и Ђурђевдан састају се Личани из Дрежнице и Јасенка како не би дозволили, како је речено на окупљању на Митровдан 9. новембра у београдском хотелу „Мажестик“,да их „обузме отуђење“. Док Срби из неких градова и области преко ријеке Дрине тек оснивају своја завичајна удружења ови Личани имају одавно своје удружење које већ 27. година организује завичајне вечери са циљем да ојачају или обнове старе везе међу собом или да стекну нове, односно учине „Удружење Дрежничана и Јасенчана“ бројнијим. Гост Дрежничана и Јасенчана те вечери, која је протекала у игри, пјесми и весељу, разгорима био је некадашњи предсједник општине Вождовац Стево Радовић.

Вече је отворено ојкачом „Преко Капеле, личке горе зелене“ коју су отпјевали Перо Мамула, Алекса Маравић, Ђуро Маравић Црња и Ђуро Маравић Чорт. Потпредсједник Удружења Петар Мамула,рођени Јасенчанин, поздравио је присутне у име Управног одбора.

– Ово је 27 дружење, митровданско, у овако лијепом амбијенту и броју, а надам се да ће тако бити и на прољеће на Ђурђевдан. Знам да знате да је живот није оно што смо проживјели, него оно чега се сјећамо. Надам се да ће ово дружење и сва остала остати у незаборавном сећању. Знам да знате да смо прошли санкције, ратове, бомбардовање и у оквиру тога свега стресови су доминирали,а иза тога је дошло вријеме отуђења. Зато ово дружење добија на значају као и све остале активности удружења. Желим вам да у добром здрављу и расположењу дочекамо и Ђурђевданско дружење, обратио се Мамула земљацима.

Потом су оживљене успомене на славне дане на које је скуп подсјетио водитељ програма Александар Саша Радуловић:

-Наше удружење се придружује државним манифестацијама „Дани слободе“када обиљежавамо побједе – пробој Солунског фронта и ослобођење Србије и Београда у Првом и Другом свјетском рату. Многи Дрежнични и Јасенчани учествовали су у овим великим догађајима подржавајући и борећи се за идеју да сви Срби живе у заједничкој држави. Мобилисани Дрежничани и Јасенчани су као аустроугарски војници упућивани на Дрину против Србије и у Галицију против Русије. Многи су погинули , али многи су се предали српској или руској војсци. У Одеси је од ових пребјега формирана Прва српска дивизија која је била у саставу руског 47. армијског корпуса. Исељеници, који су отишли у САД трбухом за крухом,пријавили се у српску војску и након тромјесечне обуке били распоређени у јединице и упућени на Солунски фронт. Дали су немјерљив допринос ослобађању Србије и српских етничких простора и простора осталих јужнословенских народа . У српској војсци 1914-18 године био је 161 добровољац из Дрежнице и 22 добровољца из Јасенка, укупно 183. Погинулих из Дрежнице је осам, из Јасенка један, из Дрежнице рањених девет, из Јасенка два и један нестао. Страдање се наставило и у Другом свјетском рату. Нека им је вјечна слава.

Пјесник Бранко Зрнић је прочитао своје пјесме Српски добровољци и Достојанство чувај.

-Ја сам потомак солунског добровољца из Дрежнице, одрастао у Банату, Личане волим јер су моји. Прочитаћу пјесму о Дрежничанима какве ја видим, из прича, каквим сам их замишљао, а можда и јесу такви:

-Мој род је дође до Дрежнице и ту је застао /борио се за опстанак и увијек ратовао /Помагао браћи својој, жалио се није / гинуло се за слободу тако бјеше прије/За краља и отаџбину стиго до Солуна / са ордењем вратио се, чувала се Круна /За заслуге краљ дарова земљу јунацима/ да не буде више глади ко негдје што има/ Кренули су Дрежничани преко ријеке Дрине/ расуше се на све стране широм Војводине /Остали су сад потомци претке да спомињу /и на Малу Госпојину да обиђу светињу.

-Ми Срби Крајишници имамо на шта да будемо поносни јер велика духовна и културна заоставштина наших предака је нешто што нас инспирише. То је неисцрпна инспирација и огромно богатство што су нам оставили. Могу ови други, који само завиде, да плачу, да отимају, али оно највриједније у нама је у нашој души и то намне могу отети. Аконас буде, биће то опет наше, рекао је Бранко Зрнић.

Женска пјевачка група „Огрлица од бисера“ коју води Јасна Васиљевић-Милановић, кћерка чувене Мире Васиљевић, отпевала је више пјесама , између осталих „Ово је Србија“, „Хај погледај мала моја са прозора је ли зора“, „Марш на Дрину“ и неколико руских пјесама. Потом се уз хармонику заиграло коло. Миловановић је пренијела поздраве Личанима управе Петерсбурга гдје је „Огрлица од бисера“ гостовала прошлог љета на освештању Цркве Светог Лазара Косовског.



Предсједник Удружења Дрежничана и Јасенка Дмитар Вукелић,који је био организатор и режисер овог догађаја, био је врло расположен, весео и духовит, али је дио вечери искористио да упути озбиљне и вриједне поруке:

-Ко зна у Србији да је 183 Дрежничана и Јасенчана учествовали у тако великом операцијама и дали своје животе за Србију. Нека се нико не наљути, 183 добровољца нису дошли у Дрежницу и Јасенак, али никоме ми то нисмо набили на нос. Националне поставке треба да нас спајају, а ове идеолошке …Ми смо свјесни да смо некада били њихови заробљеници, понекада и извршиоци. Ми то знамо. Најчешће извршиоци због свог незнања јер у то вријеме у Дрежници и Јасенку било је мало образованих. Који су били управитељи или биљежници, они се броје на прсте. Сви су били одани идеји заједничке државе они су мислили да, ако створе Југосавију, да ће она живјети вјечно. Зато су, јадни,за Југославију кренули и изгинули од Дрежнице до Београда, Солунског фронта, закључно са Трстом. То сви морамо знати,морамо памтити, извући закључке за убудуће , преносити младима да се знају поставити. Видите и сами каква су времена – тешка. Значи, да се сви окупљамо и међусобно подржавамо. Зато, ово вече не да је лијепо, него је узвишено.

Захвалнице Удружења добили су „они који су 34 и 35 годиште,односно, они који су од почетка у Удружењу“: Марица Пејовић, Недељка Неђа Стојковић, Спасе Косановић и Душко Стојковић.Душко Стојковић је рекао: заиста сам изненађен, желим да се настави ова врста дружења.

На вечери су представљени истакнути чланови Удружења : Нада Вукелић новинарка РТС-а са мужем Срђаном, Мирослав Ременски и његова супруга Марица, кћи првог предсједника Удружења Ђуре Томића, Mилена Манојловић, Милан Зрнић, Маравић Соња, Сандра и Јелена, Никола Маравић, Даница Дангубић, Страхиња и Борис Кончар, Милан Зрнић, Никола Таталовић, Маја и Марија Маравић и Петар Радојчић.

Удружење има више од 540 чланова. Сви окупљени подржали су његов рад купивши календар за наредну годину уз који су добили и примјерак Српског кола.

Д. Башовић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк