Дружење Херцеговаца у Смедереву: Прилог за портрет једног доброчинитеља
ЈЕДАН САСВИМ НЕОБИЧАН ДАН
Када на крају дана сумирамо наше активности од устајања до повечерја, како би се то војничким ријечником казало, све оно што смо тог дана урадили најчешће може стати у четири ријечи: још један обичан дан. Међутим, има дана који су изузетак и који по садржини догађаја који су се у њима десили завређују да понесу епитет из наслова овог извјештаја.
Такав дан је био у суботу, 16. марта 2024. године. Тог дана су се у граду Смедереву окупили начелници општина источне Херцеговине и предсједници херцеговачких завичајних удружења у Србији. А за састав таквог скупа и за мјесто његовог дешавања заслуге има Дејан Стошић.
Такво стање у великој мјери отежава живот људима и привредним субјектима и производи додатне финансијке трошкове јер су због наизглед баналних финансијских обавеза приморани да путују у већа мјеста. Због таквог стања одговорни људи у тим општинама помислили су да би Банка поштанска штедионица имала интерес да на том простору отвори своје експозитуре. Идеалног посредника за покретање тог питања нашли су управо у Дејану Стошићу и он је свој дио посла урадио на задовољство свих. Сада је на Поштанској штедионици да уз потребну подршку на политичком нивоу уради свој дио посла.
Након успјешно обављеног посла у Београду, Дејан је госте из Херцеговине позвао и угостио их у његовом Смедереву. Ту су били начелници општина Љубиње, Билећа, Берковићи, Гацко, Ново Горажде, Рудо и Чајниче. Начелници осталих општина (Невесиње, Фоча, Калиновик и Источни Мостар) и градоначелник Требиња због обавеза у својим срединама нису могли да присуствују.
А да угођај буде потпун, позвао је и представнике херцеговачких удружења у Србији. Одазвали су се Херцеговци из Суботице, Новог Сада, Зрењанина, Бијељине и Ниша, као и представници удружења Требињаца, Билећана, Гачана, Љубињаца и Невесињаца из Београда. Тако је Стошићу пошло за руком оно што није ни једном од његових гостију, који су по природи свог дјеловања били позванији да уприличе такав скуп.
Елем, Дејанови гости су се окупили у летњиковцу династије Обреновић у насељу Плавинац у Смедереву. Многима од њих то је било први пут да виде љепоту и да се упознају са осталим историјским знаменитостима тог комплекса. Свима, а посебно домаћинима, било је занимљиво сазнање да је газдовање летњиковцем у дужем периоду било у надлежности лица чији су коријени поријеклом из Херцеговине.
Од Миливоја Миша Рупића, секретара Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду, сазнали смо да се на високим положајима у државној служби и на двору династије Обреновића налазила породица Орешковић. Пуковник Антоније Орешковић, начелник штаба врховне команде Кнежевине Србије за вријеме српско-турских ратова 1876-1878. године, био је ожењен Драгом Рајовић. Драгин отац Цветко Рајовић рођен је 1793. године у селу Вуковићи код Требиња. Овог виспреног Херцеговца трговачки путеви довели су у Србију, гдје је најприје доспио до положаја секретара кнеза Милоша Обреновића, а потом био на високим положајима и у династији Карађорђевића. Након трагичног завршетка владавине династије Обреновића, краљица Наталија је летњиковац са парком, виноградом и земљиштем од 30 хектара у Смедереву поклонила Боривоју Орешковићу, сину Драге и Антонија, а унуку Цветка Рајовића. Комплекс је био у посједу те породице до завршетка Другог свјетског рата, када су им га револуционарне власти одузеле и национализовале.
Дејан Стошић са сином Василијем испред споменика команданта Новице Гушића у Невесињу
Нека им Господ подари добро здравље и породичну срећу, а сигурни смо да ће ова јединствена породица наћи снаге да и даље буде оно што је била до сада – доброчинитељи за примјер.
Текст: Зоран Јањић
Фотографије: Сретен Цока Раковић
