ФК Борац из Дрвара – симбол и понос Дрвара и Крајине

Насловна фотографија

Фудбалски клуб “Борац“ понос је Дрварчана и симбол Дрвара и читаве Крајине. Фудбал у Дрвару датира више од сто година, када је формиран Радничко-спортски клуб “Борац“. Постоје историјски записи по којима је ФК “Борац“ учествовао на турнирима Радничко-спортског клуба “Нада“ у Сплиту. Такође, у периоду од 1945. до 1995. године “Борац“ је играо запажену улогу у Крајишкој и Републичкој лиги тадашње СР БиХ, а био је и учесник квалификација за попуну Друге савезне лиге Југославије. У вријеме распада Југославије и рата, клуб је био активан, а 1994. године одиграо је фудбалску утакмицу са репрезентацијом Републике Српске. Године 1995. “Борац“ је престао са радом, јер су Дрварчани морали напустити свој родни град. Након неколико година, повратком на огњишта, почело се размишљати о оживљавању ФК “Борац“ што је кренуло да се остварује. Клуб је постао члан Фудбалског савеза Републике Српске и такмичио се у Регионалној лиги Републике Српске – група Приједор. То је трајало до сезоне 2009/2010. када је због недостатка финансијских средстава није могао наставити такмичење. У сезони 2014/2015. клуб се вратио на фудбалску сцену Републике Српске. Данас, ФК “Борац“ има 23 активна фудбалера за сениоре активних регистрованих играча и 70 полазника школе фудбала у млађим категоријама. О ФК “Борац“, његовим почецима, значају за дјецу и омладину али и све становнике Дрвара и Крајине, разговарали смо са актуелном предсједницом Јеленом Дешић.

Поштована предсједнице ФК “Борац“, можете ли нам нешто више рећи о историји клуба:

– ФК “Борац“ из Дрвара основан је давне 1924. године, прије готово стотину година. Међутим, према предању, фудбал у Дрвару се почео играти још 1918. године, али 1924. је година рођења дрварског “Борца“. Историјски гледано “Борац“ је симбол Дрвара. Утакмице су се играле на стадиону на Брежинама, а потом на СРЦ. Наш клуб је данас регистрован у Источном Дрвару у Републици Српској искључиво због такмичења.

Можете ли нам рећи на који начин “Борац“ окупља и повезује људе:

– У нашем клубу играју момци различитих вјера и нација. Данас ту активно играју и тренирају Срби и Хрвати, али важно је споменути да су Дрварчани током посљедњег рата са собом “понијели“ и свој клуб који ни у најтежим тренуцима није прекидао рад. Вратили смо се и ми и вратио се и фудбалски Спортски центар “Радомир Ковачевић“. Дрварчани са поносом истичу да је Дрвар град фудбала и самим тим показују своју љубав према “Борцу“ и према родној груди. Ми данас у тешким условима радимо и бијемо битку за опстанак. Финансијска подршка нам стиже једино од Општина Дрвар и Источни Дрвар. Понекад се неко сјети да постојимо да помогне, али то је ријетко. Вољела бих када би се више пажње посветило “Борцу“.

Колико сте поносни што сте предсједница “Борца“:

– Од када сам изабрана за предсједника клуба, прије тачно годину дана, у Управи клуба окупили су се млади људи, баш они који бескрајно воле Дрвар и земљу својих предака. Захваљујући истим члановима Управе многобројни проблеми су ријешени, а дочекала су нас дуговања, бројни недостаци као што је опрема, девастиране свлачионице, медицинска опрема… Свако од нас дао је мало по мало да се колико је могуће проблеми рјешавају. Недостаје ту још много тога, као што је улагање у стадион, свлачионице, спортска опрема али и набавка једног комбија којим би фудбалери могли да путују на гостујуће утакмице. С обзиром да планирамо да обиљежимо јубилеј – вијек постојања за нас би свака помоћ добро дошла. Иако је ситуација тешка, ми смо једна породица, која дише као једно и има једну љубав и један циљ, а то је наш “Борац“. Поносна сам што се око клуба окупљају млади којима је спорт живот и који кроз фудбал израстају у добре и велике људе.

Вјерујемо да клуб припрема играче за њихове будуће каријере, па смо жељели да знамо који су познати играчи потекли из ФК “Борац“:

– За стотину година “Борац“ је изњедрио много талената као што су Ђука Марић који је играо за “Партизан“, Веселин Зрилић који је каријеру наставио у сплитском “Хајдуку“, а завршио у требињском “Леотару“, Славко Граховац у нишкој “Сутјесци“, Лиган Алвировић у бањалучком “Борцу“, Миле Бабић у Фамосу и Сарајеву, Драган Родић и Милош Петраковић у какањском Рудару, Добривоје Трнинић који је послије играо за “Велење“, Радован Карановић за “Марибор“, Симо Дамјановић, Манојло Мишковић, Бранко Грубор и многи други који су знојем натапали дрес дрварског “Борца“. Дрвар има и фудбалског олимпијца Лазара Лемића, некадашњег првотимца новосадске Војводине и сарајевског Жељезничара, који је 1964. године бранио боје Југославије на Играма у Токију, а рођен је у Прекаји 1938. године. Ми смо поносни на Милана Родића, који данас игра за “Црвену звезду“, а који је из Дрвара. Такође, најстарији играч нашег клуба је Илија Батиница који има 94 године и данас кад играмо домаће утакмице, обавезно је на трибинама.

Какве успјехе биљежи ФК “Борац“:

– Наш циљ јесте прелазак у већи ранг такмичења за 100. рођендан и то би нам био највећи успјех. “Борац“ памти много великих утакмица и догађаја, као што је утакмица нашег клуба са ветеранима “Црвене звезде“ и “Партизана“, али и мена многих клубова. Било је кроз историју свега, у успеха и криза, али ево ми смо и данас ту пуних 99 година.

Драга Јелена, колико за вас у емотивном и друштвеном смислу значи бити предсједница једног таквог клуба као што је ФК “Борац“:

– То што се налазим на челу клуба за мене као жену је велики изазов, али и обавеза, а изнад свега част. То су моји јунаци, моји момци који посљедњи атом снаге дају за побједу, за аплаузе на трибинама. Има ту свега и суза и осмијеха, радости али и разочарања, али никада није мало те жеље за успјехом. Мало је необично за мене, јер судије, делегати, играчи других клубова када са чуђењем гледају да сједим на клупи са фудбалерима, када их испраћам на утакмицу, али нико поноснији од мене када освојимо побједу, то су тренуци за памћење, увијек ми суза потекне… Поносна сам на фудбалере који у условима без услова нижу побједе.

Од предсједнице ФК “Борац“ Јелене Дешић сазнали смо да су изградили братске односе са ФК “Земун“ из Србије.

– У фебруару 2023. године имали смо пријатељску утакмицу овдје у Дрвару. То није била само утакмица, то је био догађај за памћење. Недуго затим велика и значајна подршка стигла је од Градске општине Земун, даровали су нам опрему за фудбалере. Ми ГО Земун и њеном градоначелнику Гаврилу Ковачевићу дугујемо једно велико Хвала. Такође, не можемо да не споменемо ни донацију косилице за стадион и гарнитуре дресова од компаније “Dinara oil“ чије је сједиште у Србији. Наравно, овом приликом позивамо све људе добре воље из Србије и Републике Српске да се одазову апелу из Дрвара и помогну опстанак клуба у којем тренира око 70 малишана.

Фудбалском клубу “Борац“ и његовој предсједници Јелени Дешић желимо много успјеха и истрајности у даљем раду, изазовима и утакмицама.

Новинар Српског кола

Драгана Шиповац