ФОТОРЕПОРТАЖА Овако изгледа Петриња данас!

Пре неколико дана посетили смо Петрињу и забележили како изгледа центар овог града на Банији скоро месец дана након разорног земљотреса.

Четвртак је, двадесет и први дан нове календарске године, а двадесет и трећи откако је земљотрес са епицентром неколико километара југозападно од Петриње магнитуде 6,4 на Рихтеровој скали унесрећио читав овај крај. Центар Петриње данас је сабласно рушеван и још језивије празан. Становништво је из околних зграда исељено – неко принудно, неко из страха.

Затворени су локали, не ради ни тржница. Влада потпуна тишина поред које се може чути само зујање дронова којима надлежне службе надлећу центар града, снимају и скенирају рушевне зграде.

Још увек се не зна поуздано, али је најављено да ће бити изграђено ново, привремено насеље са стамбеним и пословним контејнерима који ће постати нови центар града.

Горска служба спашавања још увек покушава да се пробије у понеку кућу и извади власницима неки неопходни предмет или документ. Кроз развалине зидова у Улици Владимира Назора виде се остаци живота људи, живота који су промењени у само неколико секунди. Једнако је и на Штросмајеровом тргу и мало доле низ улицу Ивана Гундулића где су смештени градско поглаварство, Средња и Прва основна школа.

Градска кућа

Правимо круг и поново се враћамо у Улицу Владимира Назора где је смештен парохијски дом овдашњег православног свештеника. Кућа је начета још у прва три земљотреса 28. децембра, а онај најразорнији срушио је сутрадан цео зид ове зграде старе око 250 година.

Парохијски дом

Мало даље одатле, на Тргу Хрватских бранитеља смештен је шатор Хрватског црвеног крижа.

 

Волонтери отишли


Преподневни су часови и комби је управо довезао дневне залихе воде. Троје волонтера дежурају, а повремено дође неко од становника по воду или гардеробу. Међу волонтерима је и Ивана Ковачевић Шкрињарић, Петрињка која је до сада била тек добровољна даватељка крви, а од кад је земљотрес погодио њен град свакодневно волонтира у центру града.

– Кућа нам је остала читава и чим смо супруг и ја видели шта се овде догодило одмах смо затворили кућу и дошли да волонтирамо. Он се у међувремену вратио на посао у Сисак, а ја сам ево још ту. Људи код нас овде долазе по основне потрепштине, по воду, хигијену или основне намирнице за прехрану. Имамо и гардеробе. У почетку су људима требале деке и покривачи јер је у камп приколицама било хладно. У односу на тај почетак, једина разлика је та што нам је већина волонтера отишла. Наравно, људи су се морали вратити својим кућама и на своје послове. Зато је сад центар града још пустији – прича нам Ивана.

По воду је управо дошла старица Љубица Комљеновић. Ту у близини је њена зграда у којој има стан у сутерену и у којој је остала сама. Сви други су се иселили.

– Сви су отишли некуд, а ја немам куда. Зграда је новоградња па први удар нисмо толико осетили, а сада како тресе, поново чујем да пуцкају зидови. Наша зграда има жуту налепницу, али требало би је још прегледати. Ђе ћу ја сама? У контејнер? Ма брига ме. Мало ме је страх ноћу јер сам сама у згради, али сад сам управо ишла по таблете за смирење па ће бити боље – успева Љуба и да се нашали у овој ситуацији, а каже и да јој је највећи проблем што јој банка не ради па не може да подигне пензију.

Поред Љубе ту је и Смиљка Перенчевић, комшиница из суседне зграде. Земљотрес ју је затекао ту у оближњем парку. Стрес је то који до данас не пролази, а накнадна подрхтавања тла која се свакодневно осете, само га још више повећавају.

– Наша зграда није страшно прошла, мало су попуцали зидови, ал’ добро је. Имамо хране, имамо шта за јести и добро је сад, али бојимо се да неће опет бити великог потреса. Чим мало задрма, препаднем се. Ипак, мислим да се сад полако враћа живот овде. Ћерка ми ради ту у фризерском салону и сад су поново отворени – каже ова Петрињка.

Војске и полиције нема данас у великом броју, шута и даље има на све стране, а лимови и грађа висе са околних зграда. Тако изгледа центар Петриње данас. Периферија града на око изгледа нешто боље од самог центра, а какво је право стање свих објеката рећи ће статичари и надлежне државне службе.

На путу према банијским селима ближим епицентру стајемо још да фотографишемо православно гробље и капелу Светог Николе. Страдала је, остала без торња и урушила се заједно са околним старијим надгробним споменицима.

Преузето са: srbi.hr

Нема коментара

Напишите коментар