Глас са границе – искрена прича о Србима у Хрватској

У Културно-научном центру „Милутин Миланковић” у Даљу 24. септембра представљена је нова књига Чедомира Вишњића „Глас са границе” у којој је аутор сабрао своје текстове објављиване у бројним часописима чији је био уредник.

Нова књига Чедомира Вишњића „Глас са границе” доноси преглед његових текстова као уредника издања СКД „Просвјета” насталих током више од 25 година рада. То је један збир, односно избор реакција на важна културна питања и на неке истакнуте ствараоце међу Србима у Хрватској. Она је, на неки начин и ауторова духовна биографија и прича о томе како је он долазио до својих ликова и тема које је у њима обрађивао.

– Замишљено је да то буде прва из читаве једне серије књига о људима који су се као Срби из Хрватске борили и живели за културу свог народа. Током тих, скоро па тридесет година, било је и истакнутих људи и врло важних текстова и књига, било је чак и неких успеха, свакако и болних пораза, али ја сам имао јак дојам да у свему недостаје искрених речи о положају и судбини нашег народа, од Далмације па све до источне Славоније и западног Срема са свим разликама које су у то уграђене. Наравно, примарно се у њој говори о крају који збирно називамо Лика, Кордун и Банија. Хтео сам да неко проговори испред и у име тих људи и то без страха – објаснио је разлоге за настајање ове књиге њен аутор Чедомир Вишњић.

Аутор који отворено прозива зло

Срби у Хрватској, објаснио је Вишњић, имају велики проблем са властитим идентитетом који је, због свега што им се догодило у прошлом веку озбиљно уздрман и због чега се тешко одлучују да у јавности иступају под својим националним именом.

– Временом је ипак створена једна група аутора која иступа и наступа под тим именом и ми данас можемо рећи да су наше књиге, наше издаваштво и та мала група интелектуалаца, која говори на тој интелектуалној јавној сцени, на један достојан начин представља Србе из Хрватске. Међутим, у неком нормалном животу и свету, ми смо заборавили да живот иде и мимо тих страшних, судбинских питања као што су односи Срба и Хрвата и сл. Наши би људи требали да буду Срби и у нормалном животу и то не треба да представља никакав проблем, судбински избор, или ризик за кућу, за дете, за ово или оно. То би напросто требало да буде тек тако, али пошто то није тако, онда ми морамо то прсимице истицати и о томе говорити како бисмо створили неки простор у ком ће се и неки обични људи усудити то рећи – каже Вишњић.

Поред самог аутора о књизи су говорили новинар, публициста и политички аналитичар Јарослав Пецник као и књижевник Ђорђе Нешић, аутор предговора.

– Чедомир Вишњић је врло коректан и врло отворен када пише, отворено гледа у очи свима, отворено прозива зло. На том злу не инсистира него на њега упозорава и Хрвате и Србе, јер су тема ове књиге односи између та два народа. Он не тражи кривца ни међу једнима ни међу другима, и његова основна теза је „сами смо си криви за оно што нам се десило”, некада више једни, а некада други, јер се оквир који смо за себе створили, односно Југославија, распао. За њом не треба жалити него треба видети како даље, да ли смо из тога нешто научили па, ако више не можемо заједно, да видимо како да живимо у миру једни поред других – рекао је Пецник.

Иако је „Глас са границе” књига која тематизује политику у њој има и доста изражених књижевних елемената. Представљене су у њој студије о одређеним ауторима, а и сам Вишњић у њој описује властито детињство и одрастање. То је био један од разлога зашто је предговор за књигу препуштен књижевнику Ђорђу Нешићу.

– За Србе у Хрватској Чедомир Вишњић је један веома важан аутор, један од драгоцених и вредних аутора који третира ову проблематику и то поготово кризне године као што су Други светски рат, доба Маспока, периода Голог отока и Информбироа који је пресудно утицао на судбину политичких првака, па и Срба у Хрватској и ово савремено доба које је анализирао кроз уводнике часописа у којима је био уредник. Он се као аутор веже за људе о којима пише и чини ми се да је то у историографији једна нова метода. Ранији приступ био је да се свему приступа хладно, само документи, а Вишњић има један другачији приступ да се тема литераризује и да се у ту причу увлачи и читалац, а онда документ служи пре као некакава окосница, док је суштина саздана око тог документа – објашњава Нешић.

Књига је изашла у издању СКД „Просвјета” у тиражу од пет стотина примерака, а поред ње Вишњић је до сада објавио и књиге „Кордунашки процес”, „Срби у Хрватској 1918-1941. Анотирана биографија”, „Партизанско летовање – Хрватска и Срби” и „Време спорта и разоноде”.

Представљањем књиге Чедомира Вишњића започела је овогодишња књижевна манифестација под називом „Јесен у Ердабову” у оквиру које ће бити представљена и два нова издања КНЦ „Миланковић”. Ради се о књизи „Улица Милутина Миланковића” Срђана Орсића и монографији о десет година манифестације под називом „Миланковићеви циклуси”. „Јесен у Ердабову” је манифестација посвећена књижевнику Ђорђу Оцићу по чијем измишљеном топониму, Ердабову, је она и названа.

Извор: srbi.hr