ХОС-ова наљепница на Српском културном центру у Глини

Наљепница с усташким поздравом на улазу у СКЦ „Јосиф Руњанин“ представља свињарију која добро осликава тренутак у којем живимо и одражава сулуде одлуке којима је усташки поздрав добио право јавности, речено је на промоцији публикације „Антифашизам 80 година послије“ у Глини.

Да су примједбе с разговора поводом објављивања публикације „Антифашизам 80 година послије“ о томе како се у Хрватској антифашизам све више замрачује и потискује, потврдила је и наљепница ХОС-а на самом улазу у Српски културни центар „Јосиф Руњанин“ у Глини са злогуким усташким поздравом „За дом спремни“. Овај усташки симбол први је примијетио и одмах га уклонио Еуген Јаковчић, гласноговорник СНВ-а:

– Први сам дошао у СКЦ како бих припремио и организирао све детаље расправе о антифашизму када ме је на самом улазу дословно шокирала наљепница ХОС-а. Овај културни центар, као уосталом и све остале, замислили смо и градили с идејом да одашиљу поруку мјеста сусрета свих људи и грађана који живе на том подручју. И име овог центра шаље поруку да је ово простор свих Глињана у којему ће се Срби, Хрвати и припадници осталих националности креативно изражавати и надопуњавати. Због тога је ова наљепница обична свињарија која добро показује тренутак у којему живимо и у којем се сулудим одлукама допустило да усташки поздрав на неки начин добије на неки начин право јавности. Након ове злосутне поруке нисам ни бијесан ни огорчен, жалостан сам – рекао нам је Јаковчић.

О публикацији „Антифашизам 80 година послије“, пред препуном двораном, говорио је Зоран Пусић. Предсједник Антифашистичке лиге Хрватске, са освртом на данашњи став о антифашизму у Хрватској.

– Засједања АВНОЈ-а у Другом свјетском рату на овим просторима отворили су пут ка државности Хрватске, што су многи сметнули с ума. Посебно када је ријеч о засједању ЗАВНОХ-а у Топуском, недалеко од Глине, гдје је изгласан и утврђен Хрватски сабор и изабран његов предсједник Владимир Назор, па је 9. свибња 1944. Хрватска добила своју државност, што су многи данас заборавили. Ове године обиљежавамо 80. годишњицу Дана побједе над фашизмом у чему актуална влас није баш узела нарочито учешће. Антифашизам је код нас у великој мјери занемарен и угрожен у чему има и одређеног несналажења јер кад се говори о антифашизму углавном се мисли на онај у Другом свјетском рату. Постоји и вриједносни антифашизам који је на неки начин старији и од саме ријечи „антифашизам“. Ријеч је о трајним етичким вриједностима човјечанства које су из дана у дан све више угрожене и код нас и у свијету, а ситуација је много гора него што је била прије двадесетак година. О томе свједочи и данашња ХОС-ова наљепница на улазу у СКЦ „Јосиф Руњанин“ у Глини. Осим тога, послушајте хук са трибина спортских стадиона гдје се велича усташтво, а не треба занемарити и чињеницу да на недавном обиљежавању пробоја на Петровој Гори није било никога од представника власти. За то вријеме скрушено су се у Мацељу молили за душе невиних цивила, али и усташких војника и других колаборациониста – рекао је, између осталога, Зоран Пусић.

Разговор о антифашизму у нас након 80 година водили су Еуген Јаковчић и повјесничар Игор Мркаљ, а бројни слушатељи имали су прилику да Зорану Пусићу поставе низ питања која су их занимала.

Анку Цоклин из Драготине занимала је појава све више брисања и лаганог умирања антифашизма у Хрватској.

– То ме забрињава, не као припадника одређене вјере, нације или политичке странке, него као обичног човјека. Не морам имати на челу звијезду петокраку да би могла казати да сам антифашиста. Знамо да је фашизам облик који негира све људске вриједности па се против тога треба борити. Данашњи скуп у Глини један је од начина те борбе – рекла нам је Анка Цоклин.

Разговор поводом објављивања публикације „Антифашизам послије 80 година“ посљедња је у низу активности у организацији СНВ-а, које су се у мјесецу мају одржавале у СКЦ „Јосиф Руњанин“ у Глини под називом „Мај – мјесец отворених врата у Глини“.

Једна за другом редале су се казалишне представе, постављање изложби, концерти, промоције књига, разговори о воћарству, кино представе и друго које су биле изнимно добро посјећене.

Текст и фото: Владимир Јуришић

Преузето са: НОВОСТИ