Храм у који долазе верници из неколико села

Освештан Храм Светог великомученика Прокопија у Рајевом Селу, месту на самом југу Вуковарско-сремске жупаније.

Епископ осечкопољски и барањски Херувим, уз саслужење епархијских свештеника и ђакона, освештао је 14. септембра обновљени Храм Светог великомученика Прокопија у Рајевом Селу који је настрадао током великих поплава које су овај крај погодиле у мају 2014. године.

– Радујем се што делим радост овога дана заједно са вама, благодарим свим људима који су се потрудили да овај храм данас овако лепо изгледа, да смо га могли осветити и да смо у њему могли принети Господу жртву, и да се увек у радости сабирамо, да чувамо своју веру, да чувамо нашу љубав према Христу, увек изнова обновљену кроз свету литургију, да долазимо у цркву Божију која ће нам бити место где ћемо сабрати целокупан универзум на један бољи начин. Данас је у свету савладао немир и нека таштина, али је црква Божија ту као сведок мира, љубави и праштања. Сви црквени великодостојници на то позивају и сигурно се моле Богу да завлада мир и љубав и да се вратимо извору постојања, а то је Христос – поручио је у својој беседи окупљеним верницима владика Херувим.

Храм Светог великомученика Прокопија у Рајевом Селу саграђен је 1863. године, обнављан је неколико пута, а последња обнова започета је након поплава.

– Та катастрофална поплава уништила је и онако већ оронуо храм и неколико година се чекало да се започне са обновом која је кренула 2021. године када смо поставили нови позлаћени крст и нови торањ са бакреном куполом. Напокон смо данас завршили све радове и осветили храм. Јако је важно да истакнемо да је ово једино православно богослужбено место одавде до Винковаца па рајевоселској парохији припадају свих пет села општине Дреновци, село Гуња где има највише православног живља као и три села општине Врбања. Када је литургија, овде се сабира верни народ из свих околних села, овде се сусрећу и друже са познаницима и пријатељима и на тај начин повезујемо српску заједницу на овим просторима – појашњава парох рајевоселски и винковачки јереј Срђан Лукић који се овом приликом захвалио епархији осечкопољској и барањској као и Општини Дреновци на помоћи приликом обнове храма.

Мултинационално село чији становници живе у миру
Освештање рајевоселског храма било је велико дешавање за Србе који су дошли из места са југа вуковарско-сремске жупаније, у народу познатих и као „Цвелферија“.

– Наше православно живље је учинило да се данас освешта храм и да запамтимо ко смо, шта смо и одакле смо, да не заборавимо своје колено, огњиште и колевку. Ми смо људи који живимо са свима у заједници и љубави јер Бог каже: „Немој, па се не бој!”, немој вређати, а Бог ће ти увек дати најбољу срећу. Поздрављам све парохијане и људе са овог подручја, без разлике ко је које вере, једна једина крв тече кроз наше жиле. Бог ће нам дати добро, а ми ћемо њему дати још боље. Овај храм окупља наше живље, наш народ, а ми хоћемо да покажемо нашу хуманост према свим осталим мештанима, да у животу имамо љубав, а не мржњу – поручује Ђорђе Орлић из Гуње.

Да становници Рајевог Села и околине живе у слози и миру, као што је и Ђорђе рекао, показали су мештани других националности. Ово је подручје у којем живе припадници различитих народа и вера, а служби су присуствовали и католички и гркокатолички свештеници, руководство Општине Дреновци и Брчко дистрикта. Дешавања попут освећења храма нису важна само за локалне Србе, већ и за остало становништво јер у Рајевом Селу баш и нема сличних активности.

– Лепо ми је видети овај народ сваки пут кад се саберу. Све је мање и мање људи. Живот овде је сличан као и у остатку Славоније. Што се тиче људства и поштења, не видим никакву разлику. Поштовање је велико код свих и не видим ништа лоше. Драго ми је кад видим да је овако нешто направљено, улазио сам у храм и поштују ме сви. Срећан сам кад видим да је нешто добро направљено, без обзира да ли је то џамија, православна или католичка црква. То је Божији дар и треба да се одржава – прича мештанин Марко Лучић.

Рајево Село припада општини Дреновци, налази се на обали Саве уз границу са Босном и Херцеговином, а према попису становништва из 2021. године овде живи 658 становника, од чега 17 Срба. Осим православног храма Светог великомученика Прокопија, овде се налази и католичка црква Светог Илије и гркокатоличка црква Светог Јозафата.

Пише: Душан Велимировић

Преузето са: Срби.хр