IN MEMORIAM ДУШАН ВУКОЈЕВИЋ МАРС 14. ФЕБРУАР 1949 – 10. МАЈ 2023

Данас је на београдском гробљу Орловача сахрањен Душан Вукојевић Марс.

Када се подсјећамо људи и њихових дјела за живота, код неког стану у неколико реченица, а код Душана не би стала ни у неколико страница. Душан се родио у Оћестову, Сјеверна Далмација, Книн. Од оца Петра и мајке Марије. Отац му је био учесник Другог свјетског рата и од посљедица рањавања преминуо док је Душан био још дијете.

Основну школу завршава у Книну и уписује се у Ваздухопловну школу у Мостару. Мајка након треће године школовања враћа свог јединца кући и уписује га у Школу примијењене умјетности у Љубљану.

Надимак Марс је добио од својих комшија који су рекли када се уписао у ваздухопловну школу: „Овај ће мали одлетјети на Марс“!

Радио је као вајар и клесар све до 1991. године. Када је почео рат у РСК, Марс се придружује свом народу и постаје минер.

– Минери временом постају опасни за себе и друге, јер мисле да све знају, а онда направе један погрешан корак и страдају – тако је увијек говорио Душан у шали док је причао о том тужном априлу 1995. године, када је страдао у минском пољу.

По доласку у протетичку клинику Рудо са високом ампутацијом обје ноге изнад кољена, десне руке изнад лакта и лијевог ока. Био је у најбољим годинама и осјећао се као неко ко ништа не вриједи јер не може да ради. Али за кратко вријеме он је од своје собе направио мали атеље, сликао је и цртао, читао и уређивао часопис Добра Воља.

Недуго потом постаје и потпредсједник Удружења ратних и мирнодопских инвалида и такође уредник чаописа Војни инвалид.

Душан је уз све то и даље сликао, излагао је своје слике широм Србије и у иностранству.

Био је активиста Међународног покрета за забрану и кориштење мина и касетне муниције.

У јануару 2020. године оснива Удружење инвалида, бораца и ветерана Српски ратник чији је предсједник и главни и одговорни уредник часописа Српски ратник“

Душан минер, вајар, сликар, писац а надасве добар човјек остаће упамћен код нас, а и млађих нараштаја да памте како су ратови сурови, а и да се уче на његовом примјеру да трагове не оставља само физички већ и умни рад.

Добио је стан солидарности на Канаревом брду у високом приземљу гдје је морао до стана прећи тих фамозних 24 степеника. Упокојио се, лифта није добио…

ВЈЕЧНА ТИ СЛАВА ЈУНАЧЕ!!
ПОЧИВАЈ ТАМО ГДЕ ПРАВЕДНИЦИ ПОЧИВАЈУ!!!!

Редакција Српског кола