ИСПЛАКАНИ ОКЕАН ЈОШ НИЈЕ ПРЕСУШИО: У БиХ се заклињу у мултиетничност, а најтежи пакао рата прошли су сарајевски Срби
Још се не зна где су тела 260 људи, од 800 несталих колико је званично пријављено.
РАТ у Босни и Херцеговини однео је 100.000 жртава. На хиљаде је неутешних мајки, очева, сестара, браће, ћерки и синова остало без својих најмилијих. Само један живот, само једна суза је била превише. Исплакани океан ни данас није пресушио. Када топови утихну, своде се рачуни. Статистика скоро да подразумева да су војници гинули. Али, гинули су и убијани и обични грађани.
Коме је било најтеже? Борци су знали оног тренутка када су узели пушке да могу бити на нишану супротне стране. У своју одлуку урачунали су могућност погибије. Међутим, они који су прошли најтежи пакао ратног „босанског лонца“ били су сарајевски Срби. И то они које је вихор затекао на територији коју је контролисала солдатеска младог муслимана Алије Изетбеговића.
Не само да су били изложени „пријатељској ватри“ са српске стране, једнако су стрепели да ли ће по њих доћи комшијске банде Јуке Празине, разних Ћела или Цаца, који ће их одвести у ноћ и један од 211 логора из којег се никада неће вратити.
У граду на Миљацки убијено је 3.000 Срба. Чак две трећине који нису имали никакве везе са ратним дејствима. Још се не зна где су тела 260 људи, од 800 несталих колико је званично пријављено. Ово је само део података које је утврдила Међународна комисија, коју је предводио угледни израелски професор Рафаел Израели.
На прсте једне руке може да стане број процесуираних џелата сарајевских Срба. И то из центра, који се заклиње у мултиетничност и наглашено гаји позицију жртве. Комшијским и савезничким чињењем Босна је изнедрила категорију жртава – првог, другог или трећег реда. И још горе стигматизацију да свако ко помене да је Србин страдао, у ствари релативизује злочине или омета пут ка помирењу. Требаће, очигледно, овој младој земљи још „нон пејпера“.
