Изложба ‘Сећања’ у Народној скупштини враћа идентитет несталима“

Најављено усвајање новог Закона о несталим лицима до краја године

У Народној скупштини Републике Србије 4. маја 2026. године отворена је изложба Сећање са приказом слика 32 породице чији су најмилији нестали или погинули. Министарство за рад борачка и социјална питања организовало је изложбу у сарадњи са Удружењем породица несталих и погинулих лица Суза и Удружењем киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији. Сви заинтересовани изложбу могу погледати до 11. маја.

Слике су проистекле из рада са породицама. Кроз психолошке радионице осликане су сјећањима и илиструију лијепе тренутке који су потиснути дугогодишњим трагањем и неизвјесношћу.

Слике су облика сата и симболизују тешко бреме чекања, али својом садржајношћу и љепотом илиструју вриједности везане за људско достојанство идентитет, сјећање, помирење и изградњу мира.

Слике имају улогу да повежу чланове породица са својим најмилијима погинулим и несталим. Израз су лијепих сјећања на трагично страдале чланове породица и садрже мотиве из живота страдалих особа по којима би они жељели да остану упамћени.

Ђукић: Нема ничег горег него да најмилији постану дио статистике

Предсједница Удружења породица несталих и погинулих лица Суза Драгана Ђукић која је изгубила брата Драгана, 1. маја 1995. године и чији је отац Милорад био заробљен, напомиње да се нестала лица након ратова деведесетих воде као бројеви и предмети лишени свог идентитета.

– Нема ничег горег за једну породицу, него да доживи да му један или више чланова постану дио такве статистике. Породице су удружене у удружења која се својим активностима боре против заборава биљежењем њихових судбина у ријечи и слици. Сматрамо да је важно да се свакој жртви посвети једнака пажња и пијетет.

Ђукићева напомиње да слике дају породицама снагу у даљем трагању и враћају несталима имена и презимена.

– Пред вама су слике сјећања за само 32 породице које живе у болу и неизвјесности, а трага се још за хиљадама несталих. Њихове приче су посебне, али у једном су исте, у жељи да се пронађу ближњи, и мјесто гдје да се запали свијећа која ће обасјати њихова сјећања, пружити наду да доживот може да иде даље.

Ђукићева се посебно захвалила члановима породица, који се у овом процесу нису штедјели и по ко зна који пут подијелили своја најболнија сјећања у жељи да своје најмилије отргну од заборава.

Активности на реализацији овог пројекта су започели уз подршку Међународног комитета Црвеног крста, а наставили захваљујући регионалном пројекту Подршка ЕУ изградњи повјерења на Западном Балкану, који финансира Европска унија и спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП).

Одаловић: Могли су да спријече страдања, али су изабрали да не реагују

Директор Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић истакао је значај овакве изложбе.

– Међународна заједница добро зна о чему ми овдје говоримо, и шта се десило. Сва страдања српског народа су се десила под њиховим будним оком. На свим просторима су биле њихове мисије, у току Бљеска и Олује и на простору Косова и Метохије. Могли су да спријече страдања да су хтјели, имали су снаге, имали су мандат, али нису. Опредијелили су се за то да се склоне и пустили су разуларене руље да почине злочине.

Одаловић је све подсјетио на страдања Срба у Задру у току Кристалне ноћи.

– Повампирио се фашизам који и даље траје. Ви немате ниједну изјаву осуде злочина који се десио. Не помињу се мјеста страдања, не помињу се злочини. Имамо идентификоване и познате гробнице, имамо захтјеве у Хрватској, Сарајеву и у Приштини гдје тражимо да се на конкретним мјестима са конкретним информацијама претраже та мјеста и пронађу посмртни остаци.

Такође, Одаловћ напомиње да су и мртвчанице пуне тијела и у Хрватској и у БиХ и у Приштини која су пронађена, али за која се не утрвђује идентитет.

„Убицо…“ – поезија као крик мајке за несталим сином

Драгана Мајсторовић чланица Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ говорила је потресну пјесму Убицо коју је написала и посветила сину Ивану, ученику трећег разреда Гимназије Иво Лола Рибар у Приштини, који је 19. августа 1999. отет на релацији Косово Поље – Приштина када је кренуо да се упише у четврту годину Гимназије у Лесковцу.

Ђурђевић Стаменковски: То нису бројеви – то су људски животи, имена и судбине

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски поручила је приликом отварања изложбе да ће Република Србија током ове године усвојити Закон о несталим лицима, чиме ће, како је истакла, бити исправљена вишедеценијска и историјска неправда.

– Нови закон ће системски уредити права породица несталих, ојачати институционалну подршку у трагању за истином, као и омогућити правичну и достојанствену материјалну накнаду породицама које већ деценијама живе са теретом губитка и неизвјесности. Ниједна накнада не може надомјестити изгубљени живот, загрљај, ријеч или успомену, али држава мора да покаже да разумије, да памти и да стоји уз оне који су највећу цијену већ платили. Србија неће одустати од трагања за истином, од права породица да сазнају судбину својих најмилијих и борбе да свака жртва добије име, гроб и достојан помен – поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Према подацима удружења, и даље се трага за око 1.500 несталих Срба из Хрватске и око 500 са Косова и Метохије.

– То нису бројеви. То су људски животи. То су имена. То су судбине. И то је наша трајна обавеза –нагласила је министарка.

Она је указала и на значај чињенице да је изложба у марту представљена у сједишту Уједињених нација у Женеви, што, како је истакла, показује да истина о страдању српског народа, али и универзална порука достојанства и сјећања, налази пут до међународне јавности.

Породицама несталих упутила је поруку да у својој борби нису саме, истичући да је њихов бол дио колективног памћења народа и заједничка обавеза друштва.