Јубиларних 10 година Фестивала фолклора Срба из региона
На путу до прве деценија ЗУ Сава Мркаљ показало је квалитет, љубав према традицији и посвећеност. Велика сцена Јован Ђорђевић Српског народног позоришта у Новом Саду била је испуњена и овог 1. децембра.
Покровитељи Фестивала су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање, и односе са вјерским заједницама, Град Нови Сад, Фонд за избјегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Српско народно позориште Нови Сад.
Организатори су за овај јубилеј припремили изложбу, малу ретроспективу претходних девет фестивала. Реализовали су и изложбу народних ношњи учесника фестивала. Том изложбом су хтјели да на директан начин споје публику и извођаче.
Континуитет и посјећеност се може одржати само квалитетним програмом што је доказало Завичајно удружење Сава Мркаљ на челу са Зорицом Влајинић.
Идејни творац Фестивала, предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, организовао је први Фестивал фолклора 2014. године.
– Циљ овог Фестивала је да промовише обичаје, традицију и културу грађана Србије који су родом и поријеклом са простора Крајине, Републике Срспке, Федерације Босне и Херцеговине, Црне Горе и других подручја и да дȃ свој скромни допринос јачању културног и духовног јединства српског народа без обзира на постојеће државне границе.
Савез Срба из региона је организовао прва три фестивала, а затим је организацију преузело Завичајно удружење Сава Мркаљ.
– Зорица Влајинић је заједно са својим сарадницима претходних година организовала овај Фестивал на једном високом и професионалном нивоу, на озбиљан и одговоран начин и ја сам поносан на њу и њене сараднике и вјерујем да ће наставити да раде на исти начин и наредних година. Вечерашњи догађај је прилика да се сјетимо нашег завичаја, да се сјетимо предака и искажемо понос према коријенима и свом поријеклу, према својим изворним народним пјесамама, играма, народним ношњама, старим занатима, свему оном што је чинило и чини дио нашег идентитета.
Предсједница Завичајног удружења Сава Мркаљ Зорица Влајинић је рекла да желе да покажу и матици и публици да једнако врједнују све елементе културног насљеђа.
– Надам се да тај циљ сваки дан све више постижемо. Хвала вам што сте дошли у оволиком броју и поред тешких времена. Публика је та која је Фестивал ове године подстакла, изњедрила и није нам дала да одустанемо. Посебно сам поносна на вас који нас сваке године пратите, и зовете да питате за карту више.
Преко четрдесет културно-умјетничких друштава је наступало од првог до десетог фестивала.
– Морам да признам да смо прилично поносни на чињеницу да смо подстакли везе међу тим културно-умјетничким друштвима, да се радују да учествују на фестивалу и ентузијазам из године у годину расте и ништа им није тешко. Апсолутно нема препреке код остваривања наших циљева. То сматрам веома важним – рекла је Влајинићева, а тај ентузијазам је награђен аплаузом.
На Фестивалу су наступили Јана и Елена Црномарковић, Ђурђина Влајинић, СКЦ Вук Стефановић Караџић из Бачке Тополе, ФУ Велико коло из Ветерника, КУД Јоцо Савић Илићка из Брчког, АНИП КЦ Младост Футог, СКУД Семберија Бијељина, КУД Табан Будимпешта, КУД Српски вез Куманово, КУД Станко Пауновић НИС РПН Панчево, ЦТКУ Коста Абрашевић Бачка Паланка.
Химне Боже правде и Моја Република извеле су талентоване Јана и Елена Црномарковић које су недавно одржале свој солистички концерт у Новом Саду.
Посебно одушевљење код публике изазвала је божанствена дјевојчица Ђурђина Влајинић која је извела Здравицу српском народу аутора Љубивоја Ршумовића.
Ђурђевданске пјесме и игре са Кордуна извео је СКЦ Вук Стефановић Караџић. Аутор кореографије је Славица Михаиловић, умјетнички руководилац Слободанка Рац.
Игре из Гламоча показали су чланови ФУ Велико коло из Ветерника. Аутор кореографије је Мирослав Савић.
КУД Јоцо Савић Илићка из Брчког извео је игре и пјесме сарајевско-романијске регије. Аутор кореографије Сарајевско поље и планина је Дејан Милисављевић Звечанац. Музички аранжер је Мирољуб Тодоровић Џими, а умјетнички руководилац Милош Кокановић.
Веридбу у Црној Гори кореографа Драгана Миловојевића извео је АНИП КЦ Младост из Футога. Умјетнички руководилац је Гордана Старачек, музички аранжман писао је Миленко Мартић.
Великим аплаузом испраћен је наступ СКУД Семберија из Бијељине. Велики број чланова ансамбла показао је сву раскош игре, пјесме и сценског наступа. Неколико генерација је било на сцени сви укомпоновани у заједничку кореографију аутора Васе Поповића и Горана Перкића.
Пријатељи Фестивала КУД Табан из Будимпеште приказали су игре, пјесме и ђурђевданске обичаје из Подгрмеча кореографијом Ђурђевдански уранак, кореографа Милорада Лонића.
КУД Српски вез из Куманова извео је Игре из Кумановског поља, кореографа Марка Младеновског. Ово културно-умјетничко друштво ради са циљем очувања српске културе и традиције и српског идентитета у Републици Северној Македонији.
Игре Срба из Беле Крајине, односно кореографију Ој савице тија водо ладна извео је КУД Станко Пауновић НИС РПН Панчево. Аранжман је написао Здравко Ранисавњевић, а кореограф је Дејан Трифуновић.
Игре и пјесме Срба из западне Славоније извео је ЦТКУ Коста Абрашевић из Бачке Паланке. Кореографију Само весело нека чује све село осмислио је Саша Богуновић. Аутор музичког аранжмана је Здравко Ранисављевић, а умјетнички руководиоци су Светлана Радановић и Марко Брковић.
За сам крај, публика је уживала у пјесми Србија, коју су извеле Јана и Елена Црномарковић. Музику и аранжман написао је Ладо Леш, а текст Тоде Николетић.
Чланови ЗУ Сава Мркаљ вјерују и труде се да доприносе ризници културног, националног и вјерског идентитета српског народа. За сам крај Фестивала у овим тешким и турбулентним временима, упутили су публици Мојсијеве благослове послушности уз поруку да не скрећу од ових ријечи ни лијево, ни десно.
Текст и фото: Драгана Бокун
