„Кад кажем Завичај“ – интернет окупљање и сјећање на жртве „Олује“

Кад’ кажем “Завичај”…..ја мислим на зелене орасе попадале у росну траву мог’ Милаковца. А ви?

Сваког августа, па тако и ових дана још чешће него иначе, мисли лете у Завичај. Навршава се 25 година како смо у непрегледној ријеци суза, страха, неизвјесности, туге и бриге кренули путем без повратка. Тако је барем за већину нас који смо ипак негдје стигли. Тако је за многе који оставише и живот у тој колони.

Ових дана, једна Банијка и један Кордунаш основали су Facebook страницу „Кад кажем Завичај“ са циљем да ту људи подијеле своје успомене и сјећања из завичаја. Ријеч је о Лидији Боројевић и Саши Рајшићу које је „Олуја“ однијела до далеког Торонта али који су мислима и даље на родној Банији и Кордуну.

„Разговарајући са пријатељицом прије можда неких 5 година, размишљале смо како би било да већ добро познате слике Колоне буду објављене на насловној страни неког од свјетских магазина на 25. годишњицу. Над нашом судбином се ријетко ко на велика звона згражао и туговао, па смо и ми већ биле помирене да је тако нешто само пуста жеља. Истини за вољу, ми од тог нашег разговора нисмо ништа нити учиниле.“ – прича за „Банија Онлине“ Лидија Боројевић и наставља:

„И тако, поново мислећи ових дана о нечињењу, пожељела сам да нешто урадим у славу и помен свих оних из Завичаја којих више нема, а и зарад свих нас који се расусмо по цијелом свијету, па затим и понајвише, због дјеце којој морамо испричати све приче које једном бјеше али више нису. Јер, “дјеца су наша будућност” и кад нестане нас, нестаће и тих прича, сјећања, тог говора и нико ме више неће звати “дико”. Зато причајмо нашој дјеци о Задужбини Миће Јелић Грновић, о сјећањима и догодовштинама које је записао Жељко Кресојевић, о причама Илије Шауле, Вељка Остојића, о најљепшем банијском везу који ријечима везе Татјана Сикима; рецимо им о књигама нашег Милоша Кордића (“Било једном на Банији”), јер све пролази, а ријечи које се забиљеже, слике које у албум Завичаја поставимо тако ће једино остати да живе.  25 година сањамо Далмацију, Лику, Кордун, Банију, а јос и дуже Западну и Источну Славонију. Ових ће дана бити пуно суза, а ја вас позивам да баш зато подијелимо све лијепо што смо у Завичају доживјели, било да је кроз пјесму, причу, фотографију јер то је најмање што можемо урадити да нам сјећања потпуно не изблиједе.“ – емотивно прича Лидија.

 

Одавање поште свим жртвама

С обзиром на пандемију вируса ЦОВИД-19 који је задесио читаву планету, јасно је да ове године неће бити могуће одржавање помена жртвама „Олује“ како је било претходних година. Јавна окупљања са већим бројем људи су забрањена у већини земаља. Имајући то у виду, Лидија и Саша су дошли на идеју да организују онлине окупљање преко интернет апликације Зоом.

„Ово интернет окупљање има за циљ обиљежавање 25 година од војно-полицијске операције Олуја и сјећање на страдале и прогнане у том догађају, као и током ратних дешавања на територији Републике Хрватске и Републике Српске Крајине. Ово је прилика да се сретнемо и упознамо, да подијелимо приче, сјећања и фотографије и да тако одамо почаст страдалима. Окупљање је и прилика да се сјетимо завичаја, оних који су из њега протјерани и оних који су у њему остали.“ – каже нам Лидија.

 

Датум и вријеме догађаја:

2. август 2020.
12-14х (Лос Анђелес, Ванкувер)
15-17х (Њујорк, Торонто)
20-22х (Лондон)
21-23х (Берлин, Београд)

3. август 2020.
5-7х (Сиднеј)
7-9х (Окланд)

Свако је слободан да учествује у мјери у која јој/му одговара. Моле се учесници да поштују право на приватност других учесника. Свака врста комуникације која омаловажава особу или групу људи на основу расе, боје коже, етничке и националне припадности, пола, сексуалне оријентације, религије и других карактеристика је неприхватљива и може резултирати искључењем из групе.

Окупљање ће се одржати преко Зоом web странице и апликације за рачунаре, апликације за Андроид и иОС уређаје.

Адреса за прикључење на окупљање је: https://zoom.us/j/99378164412

Преузето са: banija.rs