Kиковић: Зашто никад више 1918. када за то не постоји разлог, барем не у Васојевићима

Сто двије године је од завршетка Првог свјетског рата, у којем је побједу однио Карађорђев потомак, Краљ Александар I Карађорђевић, који је рођен у Црној Гори, на Цетињу, 1888. године, као син краља Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, кћерке кнеза и краља Николе. Живио је и школовао се у Женеви и Петрограду, а као школовани официр активан је учесник првог и другог Балканског рата и Првог свјетског рата. Управо пред сâм Први свјетски рат постаје регент и тако његово фактичко управљање земљом и вршење власти траје пуних 20 година. Био је краљ Србије, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а 3. октобра 1929. године државу је назвао јединственим именом – Краљевина Југославија.

Краљ Александар је био државник, војсковођа, ослободилац, ујединитељ, европејац, миротворац, ријечју велика личност свога времена и као такав засметао је фашистима и Хитлеру, који 9. октобра 1934. године извршише на њега атентат у француском граду Марсељу. И њему је народ Полимља подигао давне 1929. године Споменик у част пуштања у саобраћај пута Беране-Бијело Поље, чему је претходила његова посјета Васојевићима и Црној Гори 1925. године.

Поводом пуштања у саобраћај колског пута Пећ-Андријевица 1925. године био је организован велики сабор на Књажевцу код Андријевице, на којем су били краљ Александар и краљица Марија. На славолуку, на улазу у Беране, били су исписани стихови пјесника Мила Вуковића, начелника општине Беране:
”Родна груда ове земље,
колијевка Вожда – дједе,
стољећима чекала Те,
Краљу славе и побједе!”

А на том слављу народни гуслар Вуко Аџић пјевао је пјесму о васојевићком поријеклу Карађорђа. Тада неко од присутних упита краља: ”Величанство, је ли ово тачно?”, а краљ потврди: ”Тачно је!”

О његовој посјети Васојевићима подаци говоре да су краља у свим мјестима кроз које је прошао дочекивали угледни прваци и домаћини тога времена. На Чакору га је између осталог поздравио народни посланик и учитељ из Велике Новица Поповић. У Андријевици га је дочекао Ђукан Вулевић, учитељ из Трешњева, са својим ђацима и тражио изградњу нове школе у Трепчи, што је и учињено. Беране је посјетио 17. септембра 1925. године у пратњи Марка Цемовића и других великодостојника. Приликом доласка у манастир Ђурђеви Ступови дочекали су га поздравним говорима игуман Јосиф Лекић и професор и књижевник Драгиша Боричић. Приликом те историјске и, испоставиће се, и једине посјете српског краља Црној Гори до данас, истицано је са радошћу и поносом поријекло Карађорђевића из Васојевића. Занимљиво је да је на примједбу једног угледног домаћина (”Зашто Васојевићи немају посланика у Скупштини Југославије?”) краљ одговорио ријечима: ”Шта ће вама посланици, ви имате краља!”. Много година касније Радован Бећировић Требјешки, познати гуслар и пјесник, сликовито је стиховима приказао и доказао поријекло Карађорђевића:

”…Кад погледаш на Васојевиће,
ту је било Карађока биће,
одатле му света лоза ниче,
те се њиме покољења диче”.

Краљ Александар је високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у борби за ослобођење и уједињење српског народа, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је, 9. октобра 1934., када је убијен, ”плакала цијела Лимска долина”. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе… ”

У Беранама је краљ Александар Карђорђевић пред полазак подарио 3000 динара Дому трезвености, затим 1000 динара Женској радничкој школи, 1000 динара најбољем ђаку Учитељске школе, 3000 динара радничком занатлијском удружењу, 3000 динара подмладку Црвеног крста гимназије, 10000 динара сиротињи, за довршетак судске зграде 5000 динара, за градњу зграде гимназије је обећао новчана средства и прихватио је потребу изградње пута Беране-Рожаје-Косовска Митровица.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОД БЕРАНА НАПРАВИО ГРАД

С обзиром на неутемељена и злонамјерна тумачења у Црној Гори да краљ Александар не заслужује ”превелико поштовање” и да је његовање његовог ”култа” анахроно, ми ћемо за ову прилику саопштити само оно што је учинио за наше Беране. Наиме, краљ Александар је саградио зграде – Скупштине општине, Суда, Гимназије, Дома трезвености (данас Полимски музеј) – које су до данас остале онолике колике су биле и у његово вријеме, без доградњи или адаптација наредних генерација, што јасно говори да је у архитектонско-грађевинском смислу удариуо темеље изгледа некадашње вароши у модеран градић који и данас још увијек не налази снаге и могућности да потребе својих становника прошири на нове садржаје. Уз пут Бијело Поље-Беране, подигнут 1929. године, ово је конкретан учинак краља Александра на овом подручју, коју ни домицилни владари Црне Горе нијесу надмашили до данашњих дана!

Пошто је ових дана било парола никад више 1918. данас је баш дан када се након сто година од уједињења може тријезне главе говорити о томе шта је напримјер област Васојевића добила од те ”труле” како су комунисти говорили Југославије.

То најбоље потврђује примјер тадашње штампе који нам је ”донио на знање” Небојиша Бабовић, који у свом коментару каже: ”Садашње зграде Гимназије, Општине, Полимског музеја, прва болница, дом здравља, путеви према Бијелом Пољу и Пећи преко Чакора, електрификација и уопште прелазак из касабе у град су насљедство прве Југославије у Беранама.

Крокодилске сузе и јад депесових посла(уш)ника у парламенту демантује и назив главне беранске улице која је носила име извиканог и прежваканог Краља Николе.
Чињеница је да и данас не знамо шта је држава и колико већи економски простор даје више могућности. Посебно када тај простор чине блиска племена махом истог језика и обичаја. А перспектива данашње државе је великоподгорички пројекат, метрополизација коју није брига како живе дивљаци на границима у коју се заставу клели.

Пише Горан Киковић, проф. историје

Нема коментара

Напишите коментар