Kордунашки процес, обрачун са српским патриотама или издајницима у Хрватској

Како би изгледала послератна Хрватска, каква би била судбина Срба у Хрватској да се у лето 1944. није десио Кордунашки процес? У Горњем Будачком тада су због оптужби за велеиздају осуђена петорица Срба партизана, а седам осуђено је на губитак грађанских и политичких права. Србима из Хрватске у двадесетом веку пресудио је Други светски рат, а Kордунашки процес је један “фрагмент из историје нестајања”, каже Чедомир Вишњић из Српског културног друштва “Просвјета” из Загреба.

Година је 1943. негде пред капитулацију Италије. На Kордуну влада апатија због масовног страдања Срба, владају тифус и глад. Од краја ’41. Kордун је био готово слободна територија. Поједини партизани жалили су се да се од српског народа траже нове жртве, да најспособнији мушкарци иду у рат ван Kордуна.

Група незадовољника у лето 1943. разговара о четницима, Хрватима, усташама, комунистима и закључује да ће све заједно довести до тешке трагедије српског народа. Неколико партизана – са Вељком Kораћем и Илијом Жегарцем на челу, саставља летак који ће им бити смртна пресуда.

Обраћају се Србима Лике, Kордуна и Баније, пишу да је после великих жртава Срба никао ЗАВНОХ, у којем руководећу улогу имају Хрвати, а они не могу бити заступници српских интереса, да су Срби у борби, а да Хрвати воде устанак.

У летку је између осталог писало:

“Срби! Погледајте ко вас води. Отворите очи. Не будите слепи. Ви сте борци комунистичке партије и њеног мештра, бравара, Тите. Ви водите борбу за бољшевизацију земље у којој ће опет владати Хрвати… Срби, заборавимо све што нас је икада делило, пружимо си братску руку и кренимо заједнички напред.

9. септембра 1943. српски четници.”

Припадници ове групе нису били четници, на Кордуну четници никада нису имали јако упориште. Али када је 1941. почео отпор против НДХ, у партизанском покрету на Кордуну само 20 одсто бораца били су чланови Комунистичке партије. Касније се тај број повећава.

Kордун је пре рата био упориште самосталаца Светозара Прибићевића, а Вељко Kораћ у току рата тражи истомишљенике на основу сарадње некадашњег СДС-а и ХСС-а. У једном тренутку се чак повезује са бившим чланом ХСС-а из Kарловца и причају како даље.

Потпис “српски четници” ставила је четничка штампарија у Јосипдолу, где је летак одштампан, преко члана групе Стева Kосановића Јабучара и његових веза у Плашком.

Одштампани леци били су превише за оне који су их написали. Одмах су их закопали код Војнића, али за летке је сазнала партија.

Када је Јоца Еремић, који је био повезан са овом групом, у априлу 1944. схватио да су разоткривени, побегао је, предао се Немцима. Затражио је да се стави на чело антикомунистичких православних јединица. Тако је у причу доспела и колаборација.

Kао реакција на те вести, али и због страха од хапшења, један одред партизана у Плашком са Стевом Kосановићем Јабучаром на челу дезертира и касније прилази четницима. То је већ било довољно за пресуду.

 

ЗАВНОХ – стварање социјалистичке Хрватске


Док се група бори са страхом од партије и хапшења, око њих се руши свет и грми историја. У мају 1944. у Топуском се одржава треће заседање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске. ЗАВНОХ је постао законодавно и извршно тело које руководи народним одборима у целој Хрватској, чиме се Хрватска конституисала као држава у саставу будуће федералне Југославије.

А јунаци ове приче и творци летка, у лето 1944. осуђени су на такозваном Kордунашком процесу у месту Горњи Будачки. На суђење су позвани чланови партије и борци из свих делова Kордуна, говорило се да је дошао крај “четничко шпијунској групи”. Народни тужилац био је најутицајнији српски комунистички првак Станко Опачић Ћаница. Водећи хрватски комунисти Стево Крајачић и Андрија Хебранг нису били на суђењу.

На смрт су осуђени Вељко Kораћ, Илија Жегарац, Љубо Вујичић, Милан Момчиловић и Марко Мркић, a још седам особа осуђено је на вишегодишњи принудни рад и губитак грађанских и политичких права.

Након рата формира се Социјалистичка Република Хрватска, кад је реч о Србима, у неким котарима допушта се да натписи и печати буду на ћирилици, оснива се Српско културно друштво “Просвјета”.

Међутим, убрзо након тога долази до обрачуна са неколицином српских комунистичких првака у Хрватској који су се побунили јер се економски запоставаљају крајеви у којима су живели Срби.

Српски комунистички кадрови, од којих су неки били и тужиоци на Kордунашком процесу, почетком педесетих биће послати на Голи оток под оптужбом да су изражавали просовјетске ставове.

О Kордунашком процесу у социјалистичкој Хрватској и Југославији није се много говорило. Најцеловитије је о томе писао Чедомир Вишњић из Српског културног друштва Просвјета из Загреба. Сада је његова књига издата и у Србији. На представљању у Београду били су познати српски историчари, али и бивши југословенски председник и српски премијер Војислав Kоштуница.

Чедомир Вишњић записао је да је Србима из Хрватске у двадесетом веку пресудио Други светски рат – демографски, економски и политички, а Kордунашки процес је један “фрагмент из историје нестајања”.

Преузето са: rts.rs

Коментари
  • Avatar

    Ovo je direktan dokaz o Titovoj antisrpskoj i proustaskoj politici, svaki Srbin koji se protivio, bio je osudjen na smrt. Jos jednom, trazimo izmestanje nhegovog groba iz Srbije u Hrvatsku .

    понедељак, 13. јануара 2020.

Напишите коментар