Латиновић: Прослављање 9. јануара – празновање слободе и државности
Прослављање 9. јануара је празновање слободе и државности, изјавио је професор историје на Универзитету у Бањалуци Горан Латиновић.
Латиновић је истакао да су напади на Дан Републике Српске покушаји да се Србима ускрати памћење, одузме имунитет на старе и нове идеологије које негирају њихово постојање и да у миру изгубе оно што су стекли у рату, херојском борбом и великом жртвом.
Он је навео да је Република Српска већ 32 године једини државни оквир који брани српски народ и омогућава му биолошки и духовни опстанак.
– Без ње, сасвим сигурно, не би било Срба на овим просторима или би били доведени у сличан положај у којем су се налазили њихови преци под турском и аустроугарском окупацијом, као и њихови сународници у данашњој Хрватској и Федерацији БиХ – рекао је Латиновић поводом 9. јануара – Дана Републике Српске.
Он је додао да је Република Српска проглашена у миру, а одбрањена у Одбрамбено-отаџбинском рату од оних који нису могли да прихвате, не само њено постојање, него и постојање српског народа на његовим вијековним огњиштима, па су због тога и изазвали грађански рат.
Према његовим ријечима, главни узрок стварања Републике Српске је претрпљени геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945, односно страх да српски народ не задеси нови геноцид, јер су идеолошки сљедбеници и симпатизери НДХ поново почели да пријете опстанку српског народа.
– Само захваљујући Републици Српској српски народ је избјегао нови геноцид и опстао. То је била главна историјска улога Републике Српске, којом ће она остати златним словима записана у српској историји – оцијенио је Латиновић за Срну.
Латиновић сматра да у 14 вијекова дугој историји Срба западно од ријеке Дрине нема значајнијег историјског датума од 9. јануара 1992. године.
Проглашење Републике српског народа Босне и Херцеговине, учињено тог дана, како каже, по значају превазилази све велике историјске догађаје.
Он је нагласио да Срби западно од Дрине могу да празнују многе знамените догађаје, попут издавања Повеље бана Кулина 1189. године, најстаријег писаног споменика на српском народном језику и ћириличном писму.
Латиновић је указано и на издавања Повеље краља Твртка Котроманића 1378. године, у којој се јасно и недвосмислено титулише као краљ Срба, који влада српском земљом, затим бројних буна и устанака против туђинске власти током 19. вијека, укључујући устанак од 1875. до 1878, током којег су устаничке вође проглашавали уједињење Босне са Србијом, а Херцеговине са Црном Гором.
Он је рекао да све до проглашења Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. јануара 1992. године, највише разлога за славље давало је ослобођење које је српска војска донијела у новембру 1918. године, чиме је окончано вишевјековно ропство и створена слободна и уједињена држава.
Латиновић је подсјетио да је значајно било и ослобођење и побједа над фашизмом у мају 1945. године, посебно због тога што је српски народ имао убједљиво најзначајнију улогу у тој побједи у бившој Југославији.
– Иако је 9. јануар 1992. логичан наставак те државотворне и слободарске традиције српског народа западно од Дрине, ниједан догађај из наше прошлости не може се мјерити са проглашењем Републике српског народа БиХ, која је касније названа Република Српска – закључио је Латиновић.
Девети јануар се слави као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Српска Република БиХ.
Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба који су имали статус конститутивног народа.
Извор: РТРС
