Лазић: Српска трага за још 1.660 несталих војника и цивила

Република Српска трага за још 1.660 несталих војника и цивила и није задовољна радом Института за нестала лица БиХ, који прошле године није расвијетлио судбину ни једног несталог Србина, рекао је данас предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Вељко Лазић.

Он је истакао да би тражењем несталих требало да се баве ентитети с обзиром на неефикасност Института за нестала лица БиХ, те да је са предсједавајућим Савјета министара Зораном Тегелтијом разговарао о два приједлога за будуће дјеловање Института како би био убрзан процес проналажења несталих Срба.

„Један приједлог је да Институт буде укинут, а да се тражењем несталих поново баве ентитети, а други да се изврши тотална реконструкција Института“, рекао је Лазић на скупу на Озрену, који је одржан по 15. пут поводом обиљежавања Међународног дана несталих.

Он је навео да је Тегелтији предложено да не буде усвојен извјештај о раду Института за нестала лица БиХ за прошлу годину и да му се ускрате средства јер у прошлој години није пронађено нити један нестали Србин, што је поражавајуће.

„Проблем је и када пронађемо посмртне остатке, ексхумирамо их и идентификујемо, нема ко да их преузме“, рекао је Лазић.

Члан Савјетодовног одбора Института за нестала лица БиХ Марко Грабовац указао је на нечастан рад институција БиХ, превасходно правосудних, који су омогућили да се масовне гробнице убијених Срба измјештају како тијела стрдалих не би била пронађена.

„Сваке године све мање сазнајемо гдје су. Сваке године нико не одговара за тешке злочине који су извршени над Србима уопште, јер смо прозвани да смо ми све то радили, да смо извршиоци злочина, да смо криви за овај рат што је велика лаж“, рекао је Грабовац и указао на велику подршку међународне заједнице у лажирању истине.

Он је навео да је као члан Савјетодавног одбора у више наврата безуспјешно покушавао да добије одговор колико је тијела по националном кључу идентификовано од како су у Хагу почеле са радом ДНК-а анализе.

„Добио сам један арогантан одговор да нећу никада сазнати“, рекао је Грабовац.

Он је поручио да породице данас имају пуно право да питају да ли је ико одговарао за тешке злочине који су извршени над Србима и над заробљеним борцима којима су главе одсјецане и дијелови тијела и за које се, на жалост, ни данас не зна гдје су, у којем гробу.

Начелник општине Петрово Озрен Петковић рекао је да је Озрен симбол страдања Срба током посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата и указао на потребу константног притиска на надлежне и одговорне да се посмртни остаци несталих коначно пронађу, а злочинци казне.

„Ко год је чинио злочин треба да одговара и мислим да је то мишљење свих нас“, рекао је Петковић.

Породице несталих лица имају све мање наде да ће се тијела њихових најмилијих пронаћи.

Мира Пиљић из Бијељине тражи супруга који је погинуо 15. децембра 1992. године у Жучи код Сарајева.

„Ја сваке године само могу понављати да је погинуо ту. Било је дезинформација да се налази у Виктор Бубњу, да је у војној болници, али од тога ништа“, навела је Пиљић.

Радушка Павловић из Возуће и послије 25 године потражује тијело сина, заробљеног у Возући, као и Ружа Самац из Прњавора која тражи оца који је 21.јула 1995. године погинуо на Крчевинама, на Озрену.

Код Манастира Светог Николе на Озрену данас је служен парастос и положени вијенци поводом Међународног дана несталих.

На крст код Манастира вијенац су положиле делегације Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Миинистарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске и општине Петрово, као и представници локалних организација из Петрова и Станара.

Преузето са: СРНА

 

 

Нема коментара

Напишите коментар