Линта у Вргинмосту подсјетио на све проблеме које годинама тиште Србе у Хрватској
У Загребу нема политичке воље да спроведе Анекс Г Бечког споразума о сукцесији
Веома надахнут говор у Вргинмосту одржао је народни посланик Републике Србије Миодраг Линта, чији су коријени управо са простора Кордуна. Одрастао је у селу Перна, која је такође у саставу општине Вргинмост. Он је, поздрављајући предсједника Србије Александра Вучића и окупљене земљаке, истакао да се преостали Срби у Хрватској налазе у веома тешкој ситуацији, а као главни проблем је навео питање запошљавања. Линта је као примјер навео полицијску станицу Вргинмост у којој од 60 запослених тек су два Србина, док запослена чистачица путује из Петриње у Вргинмост. Слична је ситуација и у осталим јавним предузећима, као и у основној школи „Гвозд“ гдје од 36 запослених свега је троје Срба.
– Мислим да би требали у разговорима са званичним Загребом да инсистирамо да се та структура поправља у разумном временском року. То не мора да буде 70% колико Срба живи на нивоу општине, али може да буде бар пола – истакао је Линта уз напомену да се предсједник Вучић снажно залаже да припадници хрватске националне мањине буду пропорционално заступљени у Србији.
– Хрватска је сад већ далеке 2002. године донијела Уставни закон о правима националних мањина што је био и један од услова да отвори преговоре са Европском унијом 2005 године. Прошло је 16 година, тај Закон је у великој мјери мртво слово на папиру – рекао је Линта који се потом осврнуо на чињеницу да је у Србији отворено 200 хрватских фирми. На тај начин Србија је омогућила да Хрватска уложи капитал већи од од 750 милиона евра
– Међутим, нису створени услови да српски капитал несметано улази у Хрватску. Ако је заиста један од стратешких праваца хрватске политике равномјерни економски развој свих крајева, онда би то требало да укључује и крајишко подручје. Требало би да испитамо могућности да и српске компаније, као што су „Имлек“, „Књаз Милош“, али и бројни успјешни људи који су родом са подручја сјеверне Далмације, Лике, Кордуна, Баније, западне Славоније, источне Славоније, дођу и отворе фирме на овим просторима и запосле овдашње становнишрво. Не само Србе, него наравно и Хрвате, који ту живе – рекао је Линта и подсјетио на важност Бечког споразума о сукцесији.
– Хвала предсједнику Вучићу што је у Суботичкој декларацији поменут Бечки споразум о сукцесији. Стално истичемо Анекс 7 који се зове „приватна својина стечена права“. У њему се јасно каже да свим грађанима морају бити враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени за вријеме рата под притисцима и пријетњама морају бити проглашени ништавним. Тај међународни споразум ступио је на снагу јуна 2004. године. На жалост, у Хрватској нема политичке воље да се отвори суштински дијалог око Анекса Г- рекао је Линта и предложио да се формира комисија Србије и Хрватске за спровођење тога анекса.
– Нема сумње да предсједник Вучић и Србија снажно жели тај дијалог, а искрено се надам да ће и Хрватска након овог састанка показати политичку вољу да отворимо дијалог– рекао је Линта и истакао да се питање заосталих пензија не тиче само оних који су живи.
– И пензија је стечено право, па тако и насљедници умрлих пензионера имају право на заостале неисплаћене пензије – нагласио је Линта и објаснио да то није само период до 1998. године, већ да зависи од тренутка у коме су се пензионери враћали у Хрватску. Он се потом осврнуо и на питање одштете за 10.000 срушених кућа у терористичким акцијама у хрватским градовима, Бјеловару, Задру, Сиску и многима другима.
– Према подацима удружења „Правда“ на чијем челу је био сада покојни Хрват Иван Срнец, само у Бјеловару је минирано 650 српских кућа. Када је тадашњи замјеник Полицијске управе Бјеловара помињани Иван Срнец тражио истрагу и његова је кућа минирана- рекао је Линта који се осврнуо и на јако болно питање – станарских права,
– Срби у Хрватској су једина категорија грађана на простору бивше Југославије који нису имали права да откупе своја станарска права. Ако је неки Хрват ’91 откупио стан у Карловцу за 100 марака, очекујемо да се и Србима понуди алтернативни стан за исту цијену, а не да му се тражи да га откупи по вишеструко већим, готово тржишним условима – рекао је Линта и подсјетио на случај бивше хрватске премијерке Јадранке Косор која је купила стан српске породице Дробац за свега 250 марака 1997. године.
Линта је потом замолио предсједника Србије да се у мјесту Вргинмост сагради православна црква.
-Вргинмост је било чисто српско мјесто до почетка рата. Досељени Хрвати имају католичку цркву и ми то поздрављамо. Мислим да би било добро да Србија помогне да се сагради православна црква. Тиме би се створила прилика да комшије римокатолици дођу у нашу цркву на празнике, као и да православни Срби са својим комшијама Хрватима обиљежавају католичке празнике. Била би то снажна порука заједничкога живота, да вјерници обје вјере и цркве имају равноправан третман – рекао је Линта који је исказао увјерење да ће предсједник Вучић и Србија учинити све да се проблеми рјешавају.
Предсједник Вучић је обећао да ће се пронаћи начин да се помогне градња цркве под условом да је то потреба СПЦ напомињући да је за тако нешто неопходан пројекат, као и да су ријешена питања земљишта, грађевинске дозволе и свих осталих формалности.
