Липничани не заборављају коријене
У континуитету од 2010. године Липничани и њихови потомци се окупљају за Илиндан код Цркве Св. Пророка Илије чија обнова још траје. То је дивна прилика да се једном годишње окупе породице, обиђе родни крај и присјете се живота у Липнику (општина Сански Мост). Након славске литургије, одржи се парастос погинулим борцима из Одбрамбено-отаџбинског рата. Њих 20 је дало животе за слободу, а 7 цивилних жртава је трагично страдало не желећи да напусти своја огњишта.
Липник је подгрмечко село које је удаљено око 20 километара од Санског Моста коме и административно припада.
Село је након Одбрамбено-отаџбинског рата припало Федерацији БиХ. Будући да није било активних борбених дејстава у току рата у Липнику, након потписивања Дејтонског споразума село је плански уништено, спаљено, гробља су порушена, а Црква Св. Пророка Илије је девастирана. Народ Липника је трајно исељен!
Завичајно удружење Липник основано је почетком ове године. За предсједника Удружења изабран је Драган Праштало.
– Циљ оснивања је да окупи расељене становнике села Липник, и да заступа њихове интересе, да иницира и реализује активности којим би се омогућили одласци у Липник кроз обнову уништене инфраструктуре, створили безбједоносни услови за посјете уништеним огњиштима, посјета и обнављање локалних гробаља, обнова оштећених и уништених вјерских објеката. Надамо се да ће се временом створити услови за одрживи повратак на вјековна огњишта којих до сада није било као и повратак у посјед узурпиране имовине. Удружење би кроз свој рад и активности олакшало мјештанима села Липник остваривање права повратка у власништво имовине. Затим, пружали би помоћ код обнове уништене имовине и обезбјеђивања услова неопходних за одрживи повратак на своја огњишта.
Девастирано гробље у Липнику
Надају се да ће се Удружење омасовити, јер би се требала обезбиједити потребна материјална и техничка средства, дијелом од надлежних институција, а дијелом из властитих средстава, потребних за обнову Цркве Св. Пророка Илије и Спомен-капеле Липничким кумовима, као и обнову и уређење свих мјесних гробаља који су у претходном рату девастирана.
На Видовдан 2023. године постављен је нови спомен крст за страдале Липничане. Недуго затим изграђени су нови темељи и плоча за обнову спомен-капеле. Почетак градње планиран је у другој половини ове године, а у току је прикупљање прилога за њену изградњу.
Спомен-капела која се обнавља у Липнику подигнута је у сјећање на четворицу локалних Срба који су на томе мјесту невино осуђени и на најсвирепији начин живи набијени на коље за вријеме турске владавине 1835. године, а из чијег страдања је створена легенда о Липничким кумовима која и данас живи код народа овог краја.
– У капели би била постављена и уништена плоча са именима 127 жртава села Липник страдалих у Другом свјетском рату, чији се порушени остаци налазе непосредно уз спомен капелу, као и 27 жртава Одбрамбено-отаџбинског рата.
Легенда о Липничким кумовима
На Видовдан 1835. године у Липнику су неправедно оптужена и осуђена четири Србина која су звјерски, живи набијени на коље. Из тога је догађаја сачувана и легенда гдје је један од оптужених Срба тражио од бега да га пусти да се опрости са породицом и да их упути како даље без њега да наставе живјети. Бег је дозволио, али је тражио да га неко одмијени уколико се не врати и да умјесто њега буде набијен на колац. Он је у гомили препознао свога кума и замолио га да га одмијени док се не врати и овај је пристао. Кум је ипак одржао дату ријеч куму и вратио се и одмијенио кума и тако мученички страдао.
– Од тада се преноси та легенда и често спомиње у овим крајевима како је кум за кума био спреман дати живот и како је овај други одржао ријеч и вратио се да кума одмијени. На мјесту страдања четворице Срба одржавао се сваке године скуп на Видовдан. Постојао је спомен крст, као и спомен капела – рекао је Праштало.
Фотографија датира са почетка ХХ вијека и сачувана је у Легату нашег познатог етнолога Милана Карановића
Фотографија капеле која је након Другог свјетског рата 1962. године срушена од стране комуниста.
– Остао је само спомен крст који је у посљедњем рату уништен. Колико је сјећање на Липничке кумове и њихово невино страдање и даље живо показује и то што се, иако малобројни и у изгнанству, Липничани редовно за Видовдан окупе и одрже парастос за њих.
Према попису становништва 1991. године у Липнику је живјело 526 становника, 293 у Доњем и 233 у Горњем Липнику, српске националности.
– Данас је Липник пуст, поред неколико обновљених кућа, у Липнику није заживио одрживи повратак становништва. Поред уништене имовине, инфраструктуре, лоших и у већини случајева непроходних путева, без електричне енергије и воде и уз небригу локалне заједнице тешко је очекивати у скорије вријеме да се предратно становништво трајно врати на своја огњишта – рекао је Праштало и додао да и поред свега тога Липничани посјећују своја огњишта, чисте и обнављају своја гробља, подижу изнова своје вјерске објекте и његују свој културни и вјерски идентитет.
Манастир Липник
О животу српског становништва у овоме селу постоје писани трагови још из средњег вијека. Спомиње се манастир Липник, који је према легенди задужбина турске султаније, негдашње хришћанке, захваљујући чему се и одржао. Према записима у овоме манастиру боравио је а претпоставља се да је у његовој близини и рођен Св. Висарион Сарај (Сански) 1714. године. Светитељ који је својим животом, службом и жртвом заслужан за очување вјере и идентитета српског народа на подручју данашње Румуније гдје је у 18. вијеку вршено масовно покатоличавање нашег народа. Својим заслугама и страдањем канонизован је прво од стране Румунске православне цркве 1950. а од стране Српске православне цркве 1962. године. Празнује се 3. новембра.
Манастир је за вријеме устанка против Турака спаљен и уништен 1858. године приликом чега је страдало и неколико калуђера и који касније није обновљен.
Спомиње се и постојање друге цркве од дрвета у Липнику у овоме периоду, док је садашња Црква Св. Пророка Илије изграђена од камена око 1884. године. Испод цркве се налази неколико спомен обиљежја, која су данас оштећена а гдје су сахрањени свештена лица која су служили у овој цркви. Међу њима је и Илија Кочић, брат Петра Кочића који је преминуо 1927. године.
– Липник је кроз вијекове више пута био уништен али се увијек изнова живот враћао у њега. На нама је да сачувамо свој идентитет, огњишта и гробове од предака да не продајемо, како би у неким будућим временима својим потомцима имали оставити шта у насљеђе – закључује Праштало на крају нашег разговора.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
