МЕМОРАНДУМ – Документована истина о геноцидном почетку БиХ
Аутор Меморандума о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ над Србима од априла 1992. до априла 1993. године Миливоје Иванишевић изјавио је данас Срни да је посебна вриједност тог документа, који у дијеловима објављује Срна, тај што недвосмислено доказује да је у првој години постојања „независна и самостална БиХ починила геноцид“.
Иванишевић је истакао да су у том документу наведена имена људи који су убијени на малом простору за кратко вријеме, што је наговијестило каква ће то држава да буде за Србе.
„То је био геноцидан почетак, поход геноцида и све изнесено у документу је мање или више аутентично“, рекао је Иванишевић, оснивач и предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку.
Он је навео да је, захваљујући Меморандуму, свијет још давне 1993. године упознат о стравичним злочинима над Србима, те да тај документ, између осталог, садржи информацију о првој одсјеченој глави на Балкану након Другог свјетског рата, али и податке о крвнику.
„У селу Јажестица код Братунца 8. августа 1992. године одсечена је глава Србину Анђелку Млађеновићу. Колико нам је познато, то је и прво одсецање главе у рату деведесетих. У Меморандуму имамо изјаве сведока који су видели његовог убицу који је ходао по Сребреници и носио као трофеј главу `брадатог човека`“, рекао је Иванишевић.
Он је навео да је убицу Кемала Мехмедовића, као наводног рањеника, Унпрофор касније извукао из Сребренице и да је након тога живио у Бечу.
Иванишевић је подсјетио да је Меморандум у УН и на још низ важних свјетских адреса послат захваљујући великом залагању тадашњег предсједника СР Југославије Добрице Ђосића, који, рекао је Иванишевић, због тога заслужује постхумно почасно одликовање Републике Српске.
„Он /Ћосић/ узео је мој текст у оно стравично време кад нико није хтео. Преименовао га је у Меморандум и послао своје емисаре у свет, једног човека је послао у Њујорк у УН, а другог – професора Дарка Танасковић, који му је био и незванични саветник, у Вашингтон. Танасковић је предао интегрални документ у Стејт департмент и у Сенат, али и Цију, док су га у Конгресу одбили“, подсјетио је Иванишевић.
Он је подсјетио да су Танасковића у Цији задржали неколико часова и извршили експертизу тог документа, те задржали примјерак.
„Рекли су /у Цији/ да је то најбољи документ који су добили о рату у БиХ, али да Срби немају никакве шансе и да су `адути већ подељени`. `Немате никакве шансе` – рекли су му отворено“, подсјетио је Иванишевић.
Он је истакао да је то било пионирско дјело Срба у борби за истину о српском страдању, те поновио да највеће заслуге за то има Ђосић.
Иванишевић је навео да је он неколико дана прије него што је Меморандум однесен у Њојорк, односно Вашингтон, тај документ однио у вилу „Босанка“ на Дедиње и предао тадашњем потпредсједнику Републике Српске Биљани Плавшић.
„Њој сам дао два примерка Меморандума, и то треба нагласити. Била је одушевљена, изненађена, а том разговору присуствовао је и тадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске. Власти Републике Српске су, дакле, биле обавештене неколико дана пре УН“, рекао је Иванишевић.
Он је нагласио да је Меморандум лично на руке однио и блаженопочившем патријарху српском Павлу.
„Меморандум се нашао на свим битним местима, али се годинама о њему није чуло нити причало. То је једини документ који Срби имају у УН. Ја сам га завршио у априлу 1993. године. Предат је 3. јуна 1993. године. Архива УН га је евидентирала тек 1995. године, а тек пре две године су ме Јевреји обавестили да није изгубљен већ да је тамо архивиран“, навео је Иванишевић.
Иванишевић је рекао да је у вријеме када је почео рад на Меморандуму радио професионално у Заводу за проучавање културног развитка Србије, а да је у рад на студији о ратним злочинима ушао због страха да ће се догодити нешто што се десило у Другом свјетском рату и у претходним ратовима – да ће Срби страдати, а да ће то остати незабиљежено.
„Био сам у контакту са Музејом геноцида у Србији и отишао сам у Сребреницу. Организовао сам неких седам, а после 20 пунктова где сам ангажовао образоване, избегле људе и пензионере и, видите, у свим мојим књигама сам дао имена свих тих људи из Братунца и Сребренице и из Скелена – више десетина људи који су прикупљали податке“, истакао је Иванишевић.
Он је напоменуо да је на том подручју боравио и током борбених акција и узимао изјаве од преживјелих, али да су околности биле такве да су многи свједоци „изгубљени“.
„Био сам са њима када су покопаване жртве Ратковића и када су светски медији пренели фотографију Добрине Продановић са лобањом сина Живана. Био сам са њима и водио рачуна све време, а на прву годишњицу БиХ у априлу 1993. године сам направио пресек из ког је јасно да је сами почетак БиХ – геноцидан“, рекао је Иванишевић.
Он је нагласио да се нада да ће, након дугогодишњег ћутања, имена из календара мртвих Срба, које садржи Меморандум, опоменути и натјерати надлежне правосудне институције да се баве именима њихових џелата, које Меморандум такође садржи, како би бар неки од њих били процесуирани, а правда бар донекле задовољена.
Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.
Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.
Извор: Срна
