Молитвено-комеморативним сабрањем обележен Дан сећања на 6 500 српских жртава страдалих у логору Земун 1942-1944

У организацији Удружења „Јадовно 1941″ и уз подршку Градске општине Земун, 18. маја на Земунском гробљу је обележен Дан сећања на жртве Прихватног логора Земун који се налазио на мјесту Старог сајмишта.  Молитвено- комеморативно сабрање је почело служењем литургије у Храму манастира Светог архангела Гаврила. Први пут од 2019. године, када је почело обележавање овог дана, организован је крсни ход верног народа до масовне гробнице 6.500 Срба на јеврејском делу Земунског гробља где је помен служио епископ Петар са свештенством.

У Прихватном логору Земун, који се налазио на територији злогласне НДХ-а, према неким истраживањима убијено је 11.000 људи, док првобитне процене Државне комисије по завршетку рата говоре о готово четири пута више жртава.

Окупљеним верницима, потомцима и поштоваоцима страдалника, након опела обратио се викар патријарха српског епископ топлички Петар, председник Скупштине ГО Земун Мирослав Гајић и публициста Никола Милованчев, а сабрању је присуствовао председник Удружења „Јадовно 1941″ Београд Момчило Мирић, као и народни посланик и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

У свом обраћању епископ Топлички Петар поручио је да смо ми народ у чији духовни индентитет је уткан крст и страдање.

„Имали смо генерације оних који су добровољно страдали, чак оних који су радосно одлазили у смрт. У неким моментима ми сви страдамо и гледамо нека страдања у којима не видимо никакав смисао. То је оно што је најтеже и где се пољуља вера. Бог je сишао у пакао бесмисла, јер је најбесмисленији дан постојања, дан кад је човек разапео Бога. Васкрсли Христос је једини победник и од тог бесмисла направио смисао. Зато страдање и зло нема биће по себи, оно имитира биће. Иако нам се чини да га не можемо победити, оно ће нестати и Христом је побеђено. Оно и они којих се Бог сећа, а Бог чега се сећа то остаје у вечности и то ће победити“, рекао је епископ Петар додајући да из перспективе васкрслог Христа, када се сећамо ових страшних страдања која су задеслила ове невине жртве, ми знамо да смо победили иако из садашње перспективе делује мучно и тешко.

„Истина вере је да ће све бити добро. Ми знамо да је коначна победа Божија и зато се молимо данас, за вечан спомен оних којих се Бог сећа. Они ће живети вечно, чак иако наше сећање отупи,  Божије неће. Ми смо ту да се молимо, да памтимо, да се сећамо, да се надамо, да тугујемо, али истовремено и да се радујемо. То је православни осећај, радосна туга. Господ нека буде у милости и свима нама“, навео је Епископ додајући да сви треба да знамо да су темељи Цркве положени на жртви Христовој и на жртви оних који су следовали његовом крсту и колико год да су покушавали да нас затру и Христа истерају из овог света и века, из те мученичке крви рађали су се цветови који су били весници победе и вечног Васкрсења.

Председник Скупштине Градске општине Земун Мирослав Гајић рекао је да сећањем на жртве оне и даље живе.

„Морамо се сећати, да нам се то никада више не би поновило. Историја нас учи шта се све може десити. Морамо и нашу децу учити о томе. Стога на овом месту, са организаторима данашњег догађаја разговараћемо да се овај споменик направи већи, поноснији како би се овде што више у будућим годинама окупљали људи и свим овим невиним жртвама одавали почаст.  Слава им и хвала“, поручио је Гајић.

Публициста Никола Милованчев рекао је да је после 80 година од затварања логора ово први пут да се организује крсни ход и први пут да је служена литургија жртвама, што је доказ да никад није касно и да је васкрсли Господ Исус Христос жив и да ће нам помоћи кад год се ми макар мало потрудимо.

На споменик постављен 1951.године на Земунском гробљу стоји натпис ,,Жртвама фашистичког терора од 1941.до 1944.“. Међутим, нигде не стоји да је то једна од највећих појединачних гробница српских жртава на територији НДХ.

„Сећање на жртве је систематски избегавано најпре вољом политичких власти после Другог светског рата, а затим и изостало нашом заборавношћу и немаром. Концетрациони логор Земун основан је крајем 1941, најпре као Јеврејски логор Земун. Затим су нацистичке власти донеле одлуку да створе два логора на острву код Сремске Митровице, један за Јевреје и Роме, а други за 50 хиљада Срба. Из овог је видљиво да је спреман геноцид над ова три народа. Због поплавности терена одлука је касније промењена, па је место Старог сајмишта предложено за место логора“, навео је Милованчев који је истражујући историјску документацију открио да је од маја 1942. године када је преименован у Прихватни логор Земун, у овом логору убијено више од 10.000 Срба.

„У логор су терана деца од годину, три, пет, али и старци од преко 100 година. Не зато што је дете од годину дана било антифашиста већ што је било српске националности. Нацистички дипломата Бенцлер наводи у извештају Берлину од 30. августа 1942. да је у логору Земун преко 9.000 ухапшених, од тога половина деце и стараца. Навео је да најстарији логораш има 104 године, као и да дневно умире између 100 и 200 људи. Према истраживањима кроз концентрациони логор Земун, смештен од 1941. до 1944. године на београдском сајмишту прошло је око 100 000 људи“, подсетио је Милованчев и поручио да док има живих Земунаца, синова и унука преживелих Другог светског рата сећаћемо се жртава Земунског логора, неговати успомену на њих и неће проћи покушај да се сакрије чињеница да наш град у то време није био део окупираног Београда и Србије.

новинарка „Српског кола“
Весна Пешић

Нема коментара

Напишите коментар