На граничном прелазу Рача ухапшен Србин којег Хрватска тражи због ратних злочина

Јутрос је гранична полиција Босне и Херцеговине на граничном прелазу Рача са Србијом ухапсила Бору Томића (1971) којег Хрватска тражи због ратних злочина.

Ухапшени Томић, према Веритасовим сазнањима добијеним од његових пријатеља, има држављанство Србије, гдје живи већ дуже времена са ужом породицом (супругом и дјецом) и држављанство БиХ које му припада по рођењу, пошто је рођен у Котор Варошу, гдје му живе родитељи и остали чланови шире породице. Томић је и ухапшен када је кренуо у посјету родитељима у Котор Варош, које је и посјећивало врло често, али до сада није имао проблема приликом преласка границе.

Према Веритасовим подацима против Томића и још 27 особа са подручја Дарувара Жупанијско државно одвјетништво у Бјеловару је 12.06.1997. године подигло оптужницу због кривичних дјела ратних злочина против цивилног становништва и против ратних заробљеника.

Том оптужницом су поред Томића обухваћене и сљедеће особе: Лончар Милан (1932), Мишчевић Стојан (1945), Жарковић Крсте (1963), Марић Никола (1932), Ускоковић Чедомир (1946), Ајдиновић Милан (1938), Ратковић Стево (1948), Маравић Марко (1936), Бурсаћ Ненад (1959), Бањеглав Љубомир (1954), Романић Милан (1964), Шопаловић Милан (1963), Мајић Ненад (1969), Кулић Сретен (1965), Зорић Миодраг (1964), Павковић Василије (1966), Куриџа Петар (1961), Глумац Рајко (1963), Ћасић Драгомир (1945), Чалић Милан (1963), Бојчић Радоје (1955), Берић Светозар (1949), Боројевић Душко (1956), Босанац Милош (1951), Грујић Младен (1967), Јечменица Ђуро (1948), Каран Стево (1940), Комленић Боре (1970), Марић Мишо (1960), Забрдац Горан (1962), Вукић Бошко (1941), Максић Миливој (1956) и Плавша Синиша (1972).

Терете се да су од августа 1991. године па надаље током ратних операција на подручју тадашње општине Дарувар, у оквиру заједничког плана који је садржавао основне поставке за издвајање дијела територије Републике Хрватске, издавали наредбе или сами проводили свакодневна полицијска и војна привођења цивилног становништва тога краја, затварали цивиле хрватске националности и припаднике хрватске војске, држали цивиле као таоце, одводили их прво у затвор у Бијелу, а потом неке и на Бучје, гдје су били злостављани, мучени и убијени.

Против оптужених Ајдиновић Милана, Берић Светозара, Забрдац Горана, Плавшић Синише, Вукић Бошка и Ћасић Драгомира поступак је обустављен због смрти или због недостатка доказа.

Оптужени Маравић Марко је био ухапшен на основу интерполове потјернице 13.06.2014. године на граничном прелазу Србија – Македонија, затим спроведен у затвор Скопје, гдје је преминуо 28.08.2014. године.

Оптужени Грујић Младен је од стране полиције БиХ ухапшен на основу интерполове потјернице 28.11.2020. на граничном прелазу Шепак између Србије и БиХ. Против њега је отворен екстрадициони поступак у БиХ, одакле је екстрадиран 29.12.2020. у Хрватску. Дана 14.04.2021. године оптужно вијеће Жупанијског суда у Загребу није потврдило оптужницу против Грујића због недостатка доказа, те је против њега поступак обустављен и укинут му је истражни затвор.

И Боро Томић је по сопственом казивању, на основу интерполове потјернице био ухапшен 22.07.2014. године у Сочију у Русији, а дана 28.07.2014. године пуштен из екстрадиционог притвора уз образложење да је у питању политички процес.

Предмет у односу на остале оптуженике, по основу измјена Закона о примјени Статута МКСЈ, на поступање је достављен Жупанијском суду у Загреб као стварно и мјесно надлежном суду, гдје се чека заказивање главног претреса.

Томић је по казивању његових пријатеља био школовани полицајац, те је 1991. године и распоређен као приправник у полицијску станицу у Дарувару, гдје га је и затекао ратни сукоб, у којем се коректно понашао.

Иначе, ово је већ осмо хапшење особа српске националности са подручја Хрватске у овој години. Двојица су ухапшена приликом уласка из Србије у Хрватску (Милорад Тривуновић и Војислав Медић), један је ухапшен приликом слијетања на загребачки аеродром по повратку из Велике Британије (Драго Митровић), један је ухапшен у свом селу код Вуковара (Бошко Каралић, пуштен из истражног затвора почетком маја ове године), пети је ухапшен почетком маја ове године у Норвешкој по европском налогу за хапшење (Светозар Окановић, чека екстрадицију), шести у Грчкој (Јован Цветић, чека одлуку о екстрадицији) и седми у Србији (Хусник Ивица, екстрадиран у Хрватску).

На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета до сада је ухапшено 183 Србина, од којих је 70 и екстрадирано у Хрватску. Од екстрадираних до сада је против 30-ице поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.

Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дјела ратних злочина налази 26 припадника бивше ЈНА и СВК, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.

 

Веритас

Преузето са: Банија онлајн

 

Коментари
  • Pogrešnom politikom od strane Srbije i podizanja optužnice za Petrovačku cestu vidimo rezlutate,svakodnevno hapšenje i masovno privodjenje Srba na informativne razgovore u HR.Jadni mi Krajišnici o kojima niko ne vodi računa.

    четвртак, 28. јул 2022.
  • Za Zabrinutig Zasto je podjzanje optuznice za Petrovacka cestu pogresna politika ? Da li to znaci da su hrvati imali pravo sto su pibijali nevine ljude . Pa evo vidis , hrvati hapse na osnovu optuznica koje su vec davno spremljene , a mi tek sada

    четвртак, 28. јул 2022.
  • E moj Nikola, koliko to Srbija uhapsi Hrvata, 0,koliko privedenih na razgovor 0,koliko optuženih 0,o čemu pričamo. I kada če ove privesti u Srpsko tužilaštvo da im sude? Nažalost nikad. A Srbe Krajišnik hapse po optužnici iz 95 do danas, oni rade svoj posao.

    петак, 29. јул 2022.

Напишите коментар