Напредак БиХ могућ ако се Дејтон спроводи како је написан

Република Српска опредијељена је за спровођење Дејтонског споразума и увјерена је да БиХ може напредовати ако овај споразум буде проведен како је написан, истиче се у првом поглављу 24. извјештаја који је Република Српска упутила Савјету безбједности УН.

У извјештају, који се односи на период мај-октобар, Република Српска позива друге заинтересоване стране да се придруже том опредјељењу и поново потврде своју подршку Дејтонском споразуму.

– Све стране које желе успјех БиХ треба да, поводом 25 година од потписивања Дејтонског споразума, још једном изразе своју опредијељеност за поштовање овог споразума, укључујући уставну структуру коју је успоставио – истиче се у првом поглављу и констатује да “дејтонски компромис ниједном народу није испунио све тежње, али је Дејтонски споразум кроз Устав БиХ дао структуру која је омогућила одржив мир и функционалну унију три народа која међусобно гаје велико неповјерење.

У извјештају се наводи да се БиХ поново изградила и опоравила од рата, придружила Савјету Европе и потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, те додаје да је БДП по глави становника учетворостручен од 2000. до 2018. године и имао је стабилан раста до кризе ковид 19.

– Кључан разлог дејтонског успјеха лежи у поштовању два ентитета и три конститутивна народа у БиХ. Већину надлежности Устав даје ентитетима и садржи различите механизме који су пажљиво постављени тако да штите интересе ентитета и конститутивних народа као што је Ричард Холбурк, главни преговарач у име САД у Дејтону, рекао 2007. године: `Босна је федеративна држава. БиХ мора и бити структурисана као федеративна држава и не можете имати унитарну владу зато што би се земља вратила сукобима. То је разлог због ког је Дејтонски споразум вјероватно најуспјешнији мировни уговор на свијету у посљедњој генерацији, уважава стварност`- истиче се у извјештају.

У првом поглављу наглашава се да неки критикују Устав БиХ због механизама заштите ентитета и конститутивних народа којима се може провјерити воља већине на нивоу БиХ.

– Устави демократских држава не дају право већини да тек тако намеће своју вољу преосталом изборном тијелу. Чврст устав прилагођен је политичкој стварности земље. Устав ограничава моћ већине на државном нивоу на разне начине, на примјер увођењем људских права, давањем овлашћења федералним јединицама, условом квалификоване већине и судском ревизијом.

Многи устави ограничавају вољу већине тиме што територијалним и другим
јединицама омогућава представљање на државном нивоу. На примјер, у америчком Сенату сједе по два сенатора из сваке државе, без обзира на њену величину. Њемачки Бундесрат свакој покрајини даје три до шест гласова. Шпански сенат састоји се од по четири представника сваке покрајине и сенатора које именују аутономне заједнице. Белгијске сенаторе именују парламенти белгијских регија и језичких заједница, а неки закони у белгијском Представничком дому захтијевају већински глас сваке језичке групе”, прецизирано је у првом поглављу 24. извјештаја.

У тексту се појашњава да на сличан начин Устав БиХ садржи услов заступања и квалификоване већине, којим се штите интереси ентитета и конститутивних народа који чине БиХ и додаје да је Устав БиХ успјешно сачувао мир и стабилност зато што је прилагођен политичкој стварности БиХ, коју карактеришу три народа чији се припадници боје доминације једног или оба друга народа.

– БиХ ће процвјетати када актери у БиХ и изван ње прихвате дејтонски компромис и поштују Дејтонски споразум. То не значи да БиХ функционише несметано. Прије свега, власт на нивоу БиХ је потпуно дисфункционална. Разлог ове дисфункционалности, међутим, не лежи у дејтонском уставу, већ управо супротно. Разлог је одбијање кључних чланова међународне заједнице и најутицајније бошњачке странке СДА да прихвате дејтонске принципе. Када
међународна заједница и СДА коначно буду прихватиле дејтонску структуру БиХ тако да се дејтонски устав досљедно примјењује, БиХ ће постати много функционалнији и успјешнији политички систем – констатује се у извјештају.

Као и у бројним земљама са препознатљивим групама и регионима, наводи се у тексту, и Устав БиХ ублажава овај проблем строго ограничавајући надлежности нивоа БиХ, чиме је на минимум сведена потреба за одлучивањем на нивоу БиХ.

У Уставу БиХ наведене су надлежности институција БиХ и јасно се каже да “све владине функције и овлашћења, која нису овим уставом изричито дата
институцијама БиХ, припадају ентитетима”.

– Нажалост, неуставна централизација надлежности настала, у великом дијелу, због нелегалних и промашеним поступцима високог представника саботира дејтонски концепт. Дисфункционалност БиХ није изазвао Устав БиХ, него насиље извршено над Уставом. Управо је неуставна централизација надлежности извор многих честих и најконтроверзнијих застоја који су обиљежили управу на нивоу БиХ – истиче се у тексту.

Не само да је искуство доказало да је дејтонска формула успјешно одржала мир и
омогућила напредак у БиХ, додаје се у извјештају, већ и да не постоји одржива алтернатива.

– Чак ни пола вијека репресивне власти у бившој Југославији није успјело да угаси засебне националне идентитете и ривалство. Приједлозима који пренебрегавају историју и сложен национални састав БиХ у прилог нереалне и утопијске визије уједињене и централизоване државе представља или циничан покушај да Бошњацима да предност или плиткоуман тријумф наде над искуством – констатује се у извјештају.

У првом поглављу се оцјењује да су коментари одређених чланова међународне заједнице који тврде да је потребно ревидирати Дејтон бескорисни и дестабилизујући и истиче да дејтонски устав није привремени акт.

– Чланови међународне заједнице понекад не схватају суштински значај дејтонског
компромиса. Повремено говоре као да је дејтонски уставни поредак низ привремених средстава. Устав БиХ садржи адекватну механику којом може да се мијења и допуњава, а сваки устав је с времена на вријеме потребно мијењати. Међутим, Уставу мање треба реформа, а више поштовања. Другим ријечима, политички проблеми у БиХ нису резултат нефлексибилног устава, него штетног петљања високог представника у дејтонски систем, чињенице да тако наметнуте измјене потврђује блок страних и бошњачких судија Уставног суда, неподржавање дејтонског оквира од међународне заједнице и блокирања примјене уставних механизама заштите од СДА – наглашава се у тексту.

Чињеница је, додаје се, да је Устав већ измијењен, додуше незаконито и неформално, и то у значајној мјери и не набоље.

– Високи представник, који дјелује у потпуности изван уставних и законодавних структура БиХ, наметнуо је велики број закона којима се централизују надлежности у директној супротности са Уставом – констатује се у првом поглављу и додаје да су те измјене само повећале дисфункционалност БиХ и неслагања.

У тескту се указује да пријетње промјеном дејтонске структуре имају дестабилизујући утицај у оквиру политичке динамике у БиХ, а механизми заштите из дејтонског устава неопходни су не само да би се обезбиједили мир и стабилност, него и да би народи у БиХ могли да превазиђу међунационалне баријере и сарађују.

– Тек када народи у БиХ буду осјећали да су потпуно заштићени од доминације других, моћи ће да изграде повјерење и пређу преко националних линија ка заједничким циљевима. Покушаји да се механизми заштите конститутивних народа укину изазивају неповјерење и неслагања. Међунационална сарадња постаје готово немогућа када се један народ осјећа као под опсадом – појашњено је у првом поглављу.

Када високи представник и међународна заједница подржавају настојања СДА да додатно централизује управу у БиХ и јавно изјављује да су измјене Устава БиХ потребно у политичке сврхе, наглашава се у извјештају, ти поступци само додатно дестабилизују политичку климу зато што се стране којима нису гарантоване механизми заштите и аутономија из Дејтона осјећају угрожено и сходно томе и реагују.

У извјештају се истиче и да омаловажавање дејтонске формуле од чланова међународне заједнице не иде у прилог поштовању Устава и генерално владавини права.

– У надменим коментарима страних званичника или техничких специјалиста у међународним организацијама које дјелују на западном Балкану веома често се омаловажавају Устав БиХ и други елементи Дејтонског споразума. У многим случајевима, такве изјаве дају званичници са оскудним или никаквим познавањем уставног и међународног права, а понекад чак и званичници који се уопште нису упознали са детаљним текстом Устава и другим кључним документима који чине Дејтонски споразум.

Ти званичници би требало да се присјете да они који намјеравају да отворено крше закон своје незаконито понашање често правдају тиме да сам закон не завређује поштовање и послушност. Неутемељено омаловажавање Дејтонског споразума, нарочито оних механизама заштите који су уграђени у Устав БиХ са циљем уважавања и очување права конститутивних народа, ни на који начин не доприноси поштовању Устава и закона и институција које их спроводе”, указује се у извјештају.

Умјесто да критикују Дејтонски споразум и Устав БиХ, додаје се у овом документу, чланови међународне заједнице били би од много веће помоћи да се залажу да се тај споразум спроводи досљедно и на одговорност позову они актери у БиХ који настоје да уруше дејтонску структуру.

У извјештају се констатује и да високи представник наставља да присваја диктаторска овлашћења супротно Дејтонском споразуму, доноси законе, поништава одлуке Уставног суда и смјењује изабране званичнике, а недавно је запријетио да ће поново посегнути, незаконито, за такозваним бонским овлашћењима.

– Мандат високог представника не укључује никакво овлашћење, ни изричито ни конклудентно, да доноси одлуке које су обавезујуће по владе и грађане БиХ. Анекс 10 дефинише стриктно ограничен мандат, на основу ког високи представник има овлашћење да учествује у тим активностима и да `прати, одржава тијесан контакт са странама, помаже, учествује на састанцима и извјештава` -наводи се у тексту.

У Извјештају се додаје да Савјет за провођење мира, ад хок група земаља без законског овлашћења, нема никакво овлашћење да високом представнику даје додатна овлашћења, нити је то икада и могао да чини, те да додатна овлашћења, осим по основу мандата који црпи из Дејтонског споразума, високом представнику никада није дао ни Савјет безбједности УН.

– Примјена бонских овлашћења је незаконита, слаби поштовање грађанских институција и владавину права, сије сјеме раздора и највећи је узрок дисфункције која данас превладава на нивоу БиХ – закључује се у првом поглављу 24. извјештаја Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.

Извор: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар