АКТУЕЛНО:

Некад и сад: Небојша из Батиног Борова

Можда сте знали, а можда и нисте, да је Батина фабрика у Борову осим што је произвела прву аутомобилску гуму у Краљевини Југославији уочи Другог светског рата произвела и прву домаћу гас-маску.

Сав овај несретлук изазван појавом вируса короне који је паралисао људске активности у свим европским земљама и помама за заштитним маскама и средствима за дезинфекцију неодољиво подсећа на кризе и психозу уочи и током избијања ратова. Једина разлика је у томе што је у рату непријатељ ипак видљив, док је овај против кога се добар део човечанства данас бори људском оку и другим осетилима потпуно неприметан. Заштитне маске које, према ономе што каже медицинска струка, спречавају уношење вируса у организам удисањем одједном су нестале са залиха, а њихова цена је са нормалних тридесетак липа скочила на преко седам куна што показује да држава ипак није спремна за овакве ситуације у којима појединци покушавају да зараде на туђој муци.

Слична психоза владала је и у Краљевини Југославији крајем тридесетих година прошлог века када су над њом почели да се надносе црни облаци и све присутнија ратна опасност изазвана Хитлеровим болесним тежњама да завлада светом. Поучено искуствима из прошлог великог рата, југословенско Министарство војске и морнарице анализирало је ситуацију и дошло до закључка да у земљи не постоји индустрија заштитних средстава од бојних отрова, нарочито гас-маски. Схватајући да је питање времена када ће и сама бити увучена у рат Краљевина Југославија тражила је начин да обезбеди властиту производњу ратне опреме те врсте.

Ово је прича о фабрици „Небојша“, првој фабрици за производњу гас-маски у Краљевини Југославији.

Прича почиње негде пред крај 1938. године када је југословенско војно вођство одлучило да створи услове за властиту производњу заштитних средстава и опреме за одбрану од напада бојним отровима. Није било много времена јер требало је набавити потребну опрему, машине, оспособити људе и организовати производњу, а то је тада у Југославији могао да уради само један човек. Тај човек био је директор Батине фабрике обуће у Борову Тома Максимовић.

Максимовић се, као човек изузетних организаторских способности, без много предомишљања прихватио тог задатка. Са својим сарадницима израдио је планове и предрачуне и девет месеци након састанка у Министарству војске у Борову је прорадило ново одељење за производњу гас маски „Небојша“.

Због све присутније ратне опасности ново одељење Батине фабрике у Борову морало је у брзини да премаши чак и систем „Бата“ који је до тада важио за најрационалнији и најбржи фабрички систем у Европи јер гас-маскама требало је снабдети и војску и цивилно становништво.

У фабричком листу Борово од 4. августа 1939. године на насловној страни појавила се фотографија гас маске „Небојша М-1“ чиме је дато до знања да је Тома Максимовић успешно извршио задатак и да је производња гас-маски у Борову започела. За директора новог одељења именован је Недељко Кондић који у фабричком листу од 5. септембра исте године пише:

„Ми смо први и једини произвођачи масака за заштиту против бојних отрова, па је утолико важније да сваки од нас који има ма какве везе са производњом маске, најозбиљније прими на себе сву одговорност коју мора да сноси производећи маске, јер гас-маска треба у најтежим моментима да заштити наше родитеље, наше мајке, нашу децу. Сваком треба да је јасно да од савесности појединца при раду зависи целокупни квалитет маске, а то значи да од наше савесности зависи и живот оног човека који ту маску буде носио. Времена су тешка и тмурна, наш рад је потребан целом нашем народу, потребан је у одбрани наше земље. Стога позивам све сараднике да приону свим силама и да своме послу посвете сву пажњу. Сваки минут је скуп, а свака грешка може да изазове несагледне последице“ – написао је Кондић и свој текст завршио слоганом „Сигурна маска, најбољи пријатељ“.

Бата је у Борову свакодневно производио на хиљаде маски

Важно је рећи да је одељење „Небојша“ у Батиној фабрици у Борову комплетну производњу гас-маски вршило властитим средствима и материјалима. Један заштитни комплет садржавао је гас маску, торбицу и сав технички прибор. Ни један делић тога није се производио на неком другом месту, ни комадић конца није произведен у иностранству, све је из Југославије и све се прерађивало у Борову.

У београдском листу „Време“ од 14. априла 1940. године описана је комплетна производња у „Небојши“. Свака произведена гас-маска са филтером пролазила је кроз једанаест контрола у самој фабрици, а последњу, дванаесту контролу вршила је комисија Министарства трговине и индустрије. На тај начин могло се гарантовати да су произведене маске потпуно исправне и да животи оних који их буду користили неће бити угрожени у судару са бојним отровима. Техничке услове прописивало је Министарство војске и морнарице, односно Инспекција земаљске одбране.

Филтер за маске израђиван је од комада лима. И он је као и маска пролазио кроз једанаест контрола. Сам лим пролазио је кроз три контроле на специјалним справама и од стране стручних лица. Све контроле биле су једнако важне и током сваке контроле пажња је била на највишем нивоу. И поред тога могло би се рећи да су у контроли филтера најважније биле контроле непропустљивости воде, испитивање заштитне моћи филтера и тзв. нефелометријска вредност и контрола филтера при дисању. После сваке контроле, радник који је контролу извршио стављао је свој жиг.

Када су маске у питању већ на почетку је кроз контролу пролазила гума од које су се маске производиле, а затим и гумена смеша. Након тога је вршена контрола кроз пресовање, контрола монтаже и контрола непропустљивости целе маске. Најважнија контрола гас-маски и филтера вршена је у гасној комори која је била посебно одељење „Небојше“. У „ћелији смрти“, како су је звали, отпорна моћ маски испитивана је правим отровима, фосгеном, арсенима и бензилбромидом и то у мало већој јачини, која је, ако маска није била исправна, за секунду могла да убије онога ко маску испитује.

То испитивање вршио је један инжењер и то на самом себи. То је био и најопаснији део контроле, а уједно и највећа гаранција да су филтери и гас-маске исправни. Зато су инжењери били нарочито опрезни и при изради маски и филтера нису дозвољавали никакву аљкавост, непажњу и површност јер, на крају крајева у питању су били њихови животи.

Последњу контролу вршила је државна комисија Министарства трговине и индустрије која је исправност сваке маске потврђивала својим жигом. Након тога гас-маске и филтери паковани су у торбице и стављане у сандуке које је државна комисија одмах печатила. Ти црвени печати потврђивали су да су маске израђене по пропису и као такве изашле из Батине фабрике „Небојша“ у Борову.

На производњи гас-маски у погонима „Небојше“ у Борову било је заполсено 900 људи, а фабричка управа била је спремна да тај број и повећа јер је већина становника Краљевине Југославије била без маски.

До отварања погона за израду војних и цивилних маски у Борову у продаји су биле гас-маске иностраних фабрика по цени од 250 до 380 динара по комаду. Гасмаска „Небојша“ била је много јефтинија и цивили су могли да је купе по 169 динара. Занимљиво је да су маске страних произвођача биле у продаји, а да нису пролазиле кроз било какву контролу.

Пароле по зидовима фабрике

Београдско „Време“ пренело је и атмосферу у самим погонима „Небојше“ у којима је владао ред специфичан и за све остале погоне у „Бати“. У свим радионицама су по зидовима висиле исписане пароле које су раднике подсећале да треба да буду пажљиви, вредни и педантни. У радионицама „Небојше“ ове пароле биле су још сугестивније и снажније него у осталим погонима фабрике. „Од ваше савесности зависе многи животи“, „Овде је закон савесност и сабраност“ или „Мисли увек на то да гас-маска спасава животе“ само су неке од тих парола.

На потребу да буду савесни и пажљиви стално је упозоравао и генерални директор „Бате“ у Борову Тома Максимовић приликом сваког обиласка погона.

„Свака ваша, ма и најмања, непажња може да стане живота неког човека па чак и неког вашег рођака, вашег брата, ваше дете или вас саме“ – говорио је Максимовић и радници су то најозбиљније схватали.

Гас-маске „Небојша“ у очима колекционара војне опреме

Колекционари војне опреме поред наоружања и опреме у својим колекцијама желе да имају и различите примерке гас-маски па је тако и маска „Небојша М-1“ произведена у Борову роба која се нуди на колекционарским интернет аукцијама. На интернет страницама на којима се врши продаја за колекционаре „Небојша М-1“ достиже цену у распону од 250 до чак 2700 куна, зависно од очуваности и комплетности пратеће опреме која је ишла уз једну маску и која се састојала од торбице, лимене кутије за спремање маске, филтера и упутства за употребу. Пожељно је да на њој постоје и сви жигови који су потврђивали њену исправност.

Преузето са: СРБИ.hr

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар