Никола Арбутина: Не остварујемо у потпуности сва права

Иако у опћинским касама не мањка новца, то се не одражава на наше приходе, каже за  „Портал Новости“ начелник Двора и предсједник ВСНМ-а Сисачко-мославачке жупаније

Како видите актуалну позицију српске заједнице и мањинских вијећа унутар Сисачко-мославачке жупаније?

Морам рећи да се говор мржње и нетрпељивост према другима и другачијима у овдје у доброј мјери осјећају те да се мањинска, законом регулирана права још у потпуности не остварују, а службе надлежне за то у многим случајевима не раде свој посао. У Жупанији је 19 јединица локалне самоуправе, а ми уз жупанијско имамо шест градских и седам опћинских вијећа. Такођер, иако у неким градским и опћинским касама не мањка новца, то се не одражава на наше приходе, док средине суочене с финанцијским потешкоћама прво режу уплате најслабијима, а у ту скупину спадају наша вијећа и наши програми. Поред свега, многе опћинске и градске власти избјегавају новчано подупирати програме. Склоније су финанцирати тзв. хладне погоне вијећа и сличних тијела локалних самоуправа, понекад путем награђивања и покривања материјалних трошкова. Јасеновац је једина жупанијска опћина у којој имамо право на вијеће, а нисмо га формирали: прије смо имали представника, а кад су стечени увјети за вијеће, нисмо били у стању окупити десет вијећника из редова заједнице јер ондје, на јасеновачком подручју, углавном живе људи стари 70 и више година. Већина наших мањинских вијећа нема адекватних радних увјета, вијећници се не награђују у складу с прописима, а понегдје су она сведена на удруге, премда закон предвиђа да буду савјетодавна тијела опћинским, градским и жупанијским властима у срединама у којима су за то стечени увјети. Најбоље ради сисачки ВСНМ, јер је ондје урбанизирано жупанијско средиште, а најтеже је онима на разини опћина, посебице у смислу радног простора, осигурања накнада за рад вијећника те подмирења трошкова пријевоза и организираних активности. Посебна је прича глинско Вијеће, које се не бави оним што је предвиђено Уставним законом о правима националних мањина него проблемима које су у надлежности неких других институција ове државе.

Има ли у вашој средини позитивнијих господарских помака и какви се резултати постижу по питању повлачења новца из домаћих и ЕУ-фондова?

Нема значајнијих помака што се тиче запошљавања и отварања нових радних мјеста, али се проводе бројни инфраструктурни и други пројекти финанцирани из ЕУ-фондова. Примјерице, на темељу мјера руралног развоја овдашњи пољопривредници и ОПГ-ови повукли су у просјеку од 15 до 50 хиљада еура, али се на натјечајима за потицаје пољопривредницима у срединама с више од пет посто мањинског становништва заказало: мало је оних који су добили новац, а мислим и да је свеукупно за ту намјену требало предвидјети више средстава. Насрећу, знатно је боље с потицајима и натјечајним новцем намијењеним обртницима и малим подузетницима. Повлачење новца за пројекте јединица локалне самоуправе зависи од средине до средине, па су неке повукле све што се могло, а у другима натјечаје није задовољио ниједан пројект. На инфраструктурним пројектима запошљавана су и подузећа која су се пријавила на натјечај, и то овдашња или загребачка.

Будући да сте начелник Двора, што нам можете рећи о промјенама у вашој опћини у посљедњих дванаестак мјесеци?

Од краја 2018. до краја 2019. године склопили смо и реализирали уговоре свеукупно вриједне 29 милијуна куна. Била су ту четири велика пројекта, три на темељу мјера руралног развоја – обнова вртића, цесте и водовода те, мимо тога, уговор с Хрватским водама о градњи другог водовода. Обнављали смо друштвене објекте и објекте јавне намјене, а Србија нам је донирала трактор и возило Хитне помоћи, које је препуштено овдашњој испостави те службе.

Што се збива с одлагалиштем нуклеарног отпада које је планирано у Двору?

На предвиђеном терену промјена нема, али је из финанцијског плана и плана набаве Фонда за финанцирање разградње НЕ Кршко јасно да је ове године за локацију Черкезовац предвиђена израда студије утјецаја на околиш и пратеће документације.

Преузето са: banija.rs

Нема коментара

Напишите коментар