Нови центар културе за глинске Србе

Српски културни центар „Јосиф Руњанин” свечано је отворен у Глини, на Банији, у граду у којем је српски народ у време НДХ највише страдао.

Српско народно веће свечано је отворило Српски културни центар „Јосиф Руњанин” у Глини, чиме је обележен завршетак обнове и градње те почетак рада још једног центра културе, названог по композитору најпознатијег по томе што је компоновао хрватску државну химну. У вишенаменском простору Центра одвијаће се образовни, културни, друштвени и спортски програми Срба са Баније, али и целе Хрватске, поручено је из СНВ-а.
Кућу је крајем 19. века саградио као приземницу Фран Детони и у њој отворио Хрватску штедионицу и пекару, а почетком 20. века подигао је још један спрат. Након двадесет година кућу је откупио Србин Илија Летић који је у мају 1941, заједно са два пекарска помоћника, у њој постао жртва погрома над Србима, рекао је председник СНВ-а Милорад Пуповац, те додао да се Центар отвара у граду богате и тешке, слободарске и трагичне прошлости становника Глине, Хрвата и Срба. Објекат Центра налази се наспрам простора где се некада налазила српска православна Црква Рођења Пресвете Богородице. У њој су у јулу 1941. усташе у два наврата починиле монструозне покоље Срба, а потом срушиле и саму цркву. Након рата на том месту је подигнут Спомен-дом, који су власти Хрватске 1995. претвориле у Хрватски дом.

 

– Илија Летић је у мају 1941, заједно са два пекарска помоћника и најстаријим сином Душаном, био међу првим жртвама усташког погрома овдашњих Срба, који је организовао тадашњи министар правосуђа у Независној Држави Хрватској, и сам Глињанин, Мирко Пук. Хроничари памте да се прво убиство догодило у улазном ходнику ове куће. Након 1945. године део приземља је национализован и у њему су на једној страни биле пекаре, а бријачница на другој. То памте мештани Глине. Према сведочењу Летића, кућа је задњи пут обновљена 1967. године пред долазак тадашњег председника СФРЈ-а Јосипа Броза Тита. Крајем децембра 2020. године, након обиласка низа лепих и напуштених глинских кућа, Игор Мркаљ, наш колега из Архива Срба у Хрватској, историограф Глине и Баније, довео ме је пред ову кућу. Његов предлог да ова кућа постане наш културни центар одмах сам прихватио. Контактирао је Невену Летић, Илијину унуку, са којом смо након потреса склопили договор – појаснио је Милорад Пуповац.

 

Пуповац је рекао да је центар посвећен Јосипу Руњанину, који је неколико стотина метара даље у бившој кући Палеш, уређеној у Кућу државне химне, произвео каснију националну па државну химну „Лијепа наша домовино”. Центар је посвећен и двојици изузетних научника, математичарима Ђури и Светозару Курепи, стрицу и синовцу из Мајских пољана. Тематску просторију у кући имају и браћа Мицић, Љубомир и Бранко, касније Пољански, чији је завичај исто у Мајским Пољанама.

 

– Јосиф Руњанин и Глина његовог времена у песми Антуна Михановића „Лијепа наша домовино” и другим песмама, које су у тих слободарских сто година заједно певали многи Хрвати и Срби имали су јединствен израз заједничке идеје и песме слободе. Иако је та идеја данас многима непозната, а некима и страна, одлучили смо је чувати у имену тог Центра – рекао је Пуповац, нагласивши да је та кућа, која је страдала у последњем потресу на Банији, обновљена захваљујући Влади РХ.

 

Име Јосифа Руњанина је име које спаја два народа

Посебно место у кући биће посвећено сећању на кипара Симеона Роксандића, али и припаднике банијског Народноослободилачког покрета. Три бисте народних хероја Николе Демоње, Василија Гаћеше и Јосе Марјановића, трајно ће бити изложене у овом простору. Пре свега, Српски културни центар посвећен је страдалничкој цркви Рођења Пресвете Богородице.
Српски културни центар је урађен по пројекту архитекте Милоша Ушљебрке на више од 1000 квадратних метара корисног простора. У Центру се налази стална изложба посвећена историји Српског културног друштва „Просвјета” које је основано 1944. у Глини.

 

– Центар ће бити место рада српских институција Глине и Баније, културних програма за све грађане Глине, Баније и Кордуна, али и других крајева Хрватске. У њему ће се одржавати позоришне представе, филмске пројекције и изложбе. Ради се о месту које ће бити угодно за разговор и квалитетан оброк, нарочито за крух и пециво, јер ово јесте пекарска кућа. Захваљујући подршци Владе РХ, Уреду за људска права и права националних мањина, ова прелепа глинска зграда могла је бити обновљена и уређена. У духу најбољега што је Глина имала и што би могла имати – поручио је Пуповац.

 

Специјални саветник за питање несталих особа и изасланик председника Србије Веран Матић, изјавио је да оснивање и изградња српских културних центара широм Хрватске представља велико охрабрење, стварање услова за развој српске заједнице, али и за успостављање и оснаживање односа између Срба и Хрвата, као и свих других грађана Хрватске.

 

– Данас се отвара храм културе, центар који ће бити духовно средиште српске заједнице на Банији, али и у Хрватској. Средиште у којем ће се прожимати и српско-хрватски односи, наслеђе. На примеру Глине можемо видети да постоји велики број врло снажних веза прожимања које, можда, најбоље осликавају имена и вредности које су створили Јосиф Руњанин, Симеон Роксандић, Ђуро Курепа и Седма банијска дивизија. То могу бити и четири стуба и темељ на којима може стајати овај Центар, као и четири програмске инспирације у његовом раду.

 

Јосиф Руњанин, композитор хрватске химне „Лијепа наша”, по којем носи име Српски културни центар, може се рећи да је прави заштитник, мост и повезница хрватског и српског народа – хрватске и српске заједнице. Одлука да се по њему назове ова важна институција од суштинског је значаја, како би ауторство Јосифа Руњанина и полет првих извођача, чланова „Српског добротворног пјевачког друштва у Глини”, било извучено из дубоке сене и осветлило неизбрисив траг и неотуђив допринос истакнутих Срба и српских организација, у овом случају из Глине, химни хрватског народа.

 

Отварањем центра обележена и 80. годишњица рада СКД „Просвјета”

 

– Јубилеј 80. годишњица оснивања Српског културног друштва „Просвјета”, који такође данас славимо, изузетно је вредно наслеђе, важно и за будући рад Српског културног центра – истакао је Матић те нагласио важност СНВ-ових иницијатива и пројеката за квалитетнији живот Срба у Хрватској.

– Желим да одам велико признање Српском народном већу и професору Милораду Пуповцу, на изузетно важном друштвеном, просветитељском, културном и еманципаторском ангажману који се огледа у бројним иницијативама и пројектима, постигнућима, усмереним првенствено на постизање услова за пристојан живот Срба у Хрватској. Оснивање и изградња српских културних центара широм Хрватске представља велико охрабрење, стварање услова за развој српске заједнице, али и за успостављање и оснаживање односа између Срба и Хрвата, као и свих других грађана Републике Хрватске. Нека ова кућа буде увек пуна оних који желе дијалог, образовање, оних који се сећају, који унапређују, оних који развијају толеранцију и демократију. Који чувају своје наслеђе и користе га за зближавање и сарадњу – поручио је Матић.

 

Отварањем Српског културног центра Јосиф Руњанин обележена је и 80. годишњица оснивања Српског културног друштва „Просвјета”.

 

– Глина није само место где је основано СКД „Просвјета”. Глина је симбол великог страдања, али и вере нашег народа да можемо остати и опстати на овим просторима. Због тога, није случајно да се у Глину стално враћамо и обележавамо наше годишњице, на којима обнављамо наше сећање на невине жртве у претходним ратовима, које никада неће нестати. Исто тако, исказујемо и искрено поштовање свим људима и њиховом труду који Глину чине местом које жели и има будућност – истакао је, поводом великог јубилеја, председник СКД „Просвјета” Миле Радовић.

 

Просторије СКЦ- а у Глини освештао је Митрополит задарско-шибенички и епископ далматински Никодим уз саслужење тројице архијереја СПЦ, викарног епископа моравичког Тихона, изасланика Његове Светости патријарха Порфирија, осечкопољског и барањског Херувима и горњокарловачког Герасима. У културно-уметничком програму наступио је Фестивалски хор Виртуоз, а свечаности отварања присуствовали су и изасланица премијера Андреја Пленовића Ива Иванковић, СДСС-ове саборске заступнице Ања Шимпрага и Драгана Јецков, саборски заступници Ивана Кекин и Дамир Бакић, као и бројни општински начелници и дожупани из редова СДСС-а, некадашњи и садашњи грађанке и грађани Глине и околине.

Аутор: Васка Радуловић

Извор: срби.HR